Knjiga proroka Isaije 46:1-13
Knjiga proroka Isaije 46:1-13 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Паде Вил! Сруши се Нево! Кипове њихове товаре на животиње и стоку. Носе их као терет који замара. Извалише се, падоше заједно, не могу да терет спасу, и сами у ропство иду. „Слушајте ме, доме Јаковљев, и сви који остадосте из дома Израиљевог! Носим вас од рођења, држим вас од крила мајчиног. До старости ваше ја ћу исти остати, подупираћу вас до седих власи ваших. То сам начинио, то ћу носити, подупираћу вас и избављаћу вас. С ким ћете ме изједначити и упоредити? Поред кога ћете ме ставити да бих му сличан био? Просипају злато из торбе, на ваги сребро мере, погађају се са златарем да од тога бога начини, пред којим ничице падају и њему се клањају. Стављају га на раме и носе и постављају га на место његово. Ту стоји и не помера се с места свог. Ако га призивају, он не одговара, нити од невоље спасава. Памтите то, људи будите! Примите к знању, ви отпадници! Сетите се прошлости давне. Ја сам Бог и нема другог, Бог коме нико сличан није. Од почетка крај откривам и унапред оно што се није догодило. Ја кажем: ‘Одлука ће се моја испунити и учинићу све што сам наумио.’ Позивам орла са истока и из далеке земље човека који ће извршити одлуку моју. Што рекох, испунићу, што наумих, учинићу. Слушајте ме, ви окорелог срца, који сте од правде далеко: Примичем правду своју, она није далеко. Спасење моје неће закаснити. На Сиону ћу спасење поставити и у Израиљу славу своју.”
Knjiga proroka Isaije 46:1-13 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Бел се повија, Нево клеца, товарне животиње носе њихове идоле. Ликови које уоколо носате тешко су бреме исцрпљеним животињама. Клецају, повијају се заједно, немоћни да спасу товар, и они сами у заточеништво одлазе. »Слушај ме, народе Јаковљев, сви ви који сте још остали од народа Израеловог, ви које подупирем од кад сте зачети и носим од кад сте се родили. И када остарите, ја сам Он, и када вам коса оседи, ја ћу вас подупирати. Ја сам вас начинио и ја ћу вас носити, ја ћу вас подупирати и ја ћу вас избављати. »С ким ћете ме упоредити или изједначити? С ким ћете ми наћи сличност, да можемо да се поредимо? Неки сипају злато из вреће и мере сребро на кантару, унајмљују златара да од њега направи бога, пред којим падају ничице и клањају му се. Дижу га на плећа и носе, стављају на његово место и он тамо стоји и оданде се не миче. Ако га неко позове, он се не одазива и никог не може да спасе невоље. Сећајте се тога и будите јаки, примите то к срцу, бунтовници. Сећајте се онога што је било пре, у давној прошлости. Ја сам Бог, и нема другога; ја сам Бог, и нико ми није сличан. Ја од почетка обзнањујем крај, од давнина шта ће тек да буде. Ја кажем: Мој наум ће се извршити и учинићу све што желим. Са истока позивам птицу грабљивицу, за свој наум човека из далеке земље. Рекао сам, и извршићу; наумио сам, и учинићу. Слушајте ме, ви тврдоглави, ви који сте далеко од праведности. Примичем своју праведност – није више далеко, моје спасење неће задоцнити. Спасење ћу дати Сиону, своју Славу Израелу.«
Knjiga proroka Isaije 46:1-13 Novi srpski prevod (NSPL)
Pade Vil! Sruši se Navav! Stavljaju svoje rukotvorine na životinje i na stoku. Nose ih kao bremena, teret što zamara. Ruše se i padaju zajedno. Ne mogu izbaviti nosioce. I duše svoje u ropstvo odvode. „Slušajte me, dome Jakovljev, i svi ostaci doma Izrailjeva! Ja sam vas nosio od rođenja; Ja sam vas podizao od utrobe. I kad ostarite, ja ostajem isti; i kad osedite, ja ću biti potpora. Ja sam činio i ja ću podizati, i ja ću podupirati i dopremati. S kim biste me uporedili, i sličnim i izglednim učinili i poredili? Vade zlato iz torbe, i srebro mere na vagi, u najam uzimaju livca da im od toga načini boga, da padaju ničice, čelom i telom da se prostiru. Podižu ga na rame, podupiru ga, spuštaju ga dole i stoji, iz mesta svojega i ne pomera se, niti viče na njih i ne odgovara; ne spasava nikoga iz nevolje njegove. Setite se toga i budite ljudi; odmetnici, uzmite to k srcu. Setite se početaka iz drevnosti. Ta, ja sam Bog i nema drugoga, Bog jesam i niko nije kao ja. Na početku posledice najavljujem, i unapred što se nije zbilo. Kažem: ’Odluka će se moja izvršiti, i učiniću sve što hoću.’ Pozvaću sa istoka grabljivicu, iz daleke zemlje čoveka po odluci svojoj. Što rekoh, to ću i dovesti. Što iskazah, to ću učiniti. Slušajte me, srcem uporni, od pravednosti udaljeni. Pravednost svoju primičem, nije se udaljila; i spasenje moje okasniti neće. I na Sion ću spasenje staviti, Izrailju proslavljenje svoje.“
Knjiga proroka Isaije 46:1-13 Нови српски превод (NSP)
Паде Вил! Сруши се Навав! Стављају своје рукотворине на животиње и на стоку. Носе их као бремена, терет што замара. Руше се и падају заједно. Не могу избавити носиоце. И душе своје у ропство одводе. „Слушајте ме, доме Јаковљев, и сви остаци дома Израиљева! Ја сам вас носио од рођења; Ја сам вас подизао од утробе. И кад остарите, ја остајем исти; и кад оседите, ја ћу бити потпора. Ја сам чинио и ја ћу подизати, и ја ћу подупирати и допремати. С ким бисте ме упоредили, и сличним и изгледним учинили и поредили? Ваде злато из торбе, и сребро мере на ваги, у најам узимају ливца да им од тога начини бога, да падају ничице, челом и телом да се простиру. Подижу га на раме, подупиру га, спуштају га доле и стоји, из места својега и не помера се, нити виче на њих и не одговара; не спасава никога из невоље његове. Сетите се тога и будите људи; одметници, узмите то к срцу. Сетите се почетака из древности. Та, ја сам Бог и нема другога, Бог јесам и нико није као ја. На почетку последице најављујем, и унапред што се није збило. Кажем: ’Одлука ће се моја извршити, и учинићу све што хоћу.’ Позваћу са истока грабљивицу, из далеке земље човека по одлуци својој. Што рекох, то ћу и довести. Што исказах, то ћу учинити. Слушајте ме, срцем упорни, од праведности удаљени. Праведност своју примичем, није се удаљила; и спасење моје окаснити неће. И на Сион ћу спасење ставити, Израиљу прослављење своје.“
Knjiga proroka Isaije 46:1-13 Sveta Biblija (SRP1865)
Pade Vil, izvali se Nevo; likovi njihovi metnuše se na životinju i na stoku; što nosite, teško je, i umoriæe. Izvališe se, padoše svi, ne mogoše izbaviti tovara, nego i sami otidoše u ropstvo. Slušajte me, dome Jakovljev i svi koji ste ostali od doma Izrailjeva, koje nosim od utrobe, koje držim od roðenja. I do starosti vaše ja æu biti isti, i ja æu vas nositi do sijeda vijeka; ja sam stvorio i ja æu nositi, ja æu vas nositi i izbaviæu. S kim æete me izjednaèiti i isporediti? koga æete mi uzeti za priliku da bi bio kao ja? Prosipaju zlato iz toboca i mjere srebro na mjerila, plaæaju zlataru da naèini od njega boga, pred kojim padaju i klanjaju se. Meæu ga na rame i nose ga, i postavljaju ga na mjesto njegovo, te stoji i ne mièe se s mjesta svojega; ako ga ko zove, ne odziva se niti ga izbavlja iz nevolje njegove. Pamtite to, i pokažite se da ste ljudi, uzmite na um, prestupnici! Pamtite što je bilo od starine; jer sam ja Bog, i nema drugoga Boga, i niko nije kao ja, Koji od poèetka javljam kraj i izdaleka što još nije bilo; koji kažem: namjera moja stoji i uèiniæu sve što mi je volja. Zovem s istoka pticu i iz daljne zemlje èovjeka koji æe izvršiti što sam naumio. Rekoh i dovešæu to, naumih i uèiniæu. Slušajte me, koji ste uporna srca, koji ste daleko od pravde. Približih pravdu svoju, nije daleko, i spasenje moje neæe odocniti, jer æu u Sionu postaviti spasenje, u Izrailju slavu svoju.