Jevrejima 7:1-28

Podeli

Jevrejima 7:1-28 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Јер овај Мелхиседек, салимски краљ, свештеник свевишњег Бога, који је изашао у сусрет Аврааму кад се овај враћао после пораза краљева и благословио га, коме је Авраам одвојио и десетак од свега, чије име преведено значи прво „краљ праведности”, а затим и „салимски краљ”, то јест „краљ мира”, без оца, без мајке, без родословља, немајући ни почетка данима ни свршетка животу, уподобљен Сину Божјем, остаје свештеник довека. Погледајте само колики је овај коме је Авраам, патријарх, дао десетак од најбољег плена. Додуше, и они од синова Левијевих који приме свештеничку службу имају наредбу да по закону узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако су и ови изашли из Авраамових бедара. Међутим, онај који не води порекло од њих узео је десетак од Авраама и благословио је онога који има обећања. А нико не може порећи да веће благосиља мање. И овде узимају десетак смртни људи, а онде онај за кога се сведочи да живи. И, да тако кажем, посредством Авраама је и Левије, који иначе узима десетак, дао десетак, јер је био још у очевом бедру кад му је Мелхиседек изашао у сусрет. Да је, дакле, било савршенства посредством левитског свештенства, јер је народ под њим добио закон, каква би још потреба била да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом и да се не зове по реду Ароновом? Кад се, наиме, мења свештенство, мора доћи и до промене закона. Јер за кога се ово говори припадао је другом племену – од којега нико није служио жртвенику. А сасвим је очевидно да је Господ наш потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из овога племена Мојсије није ништа рекао. Још више и потпуније је јасно кад се по сличности с Мелхиседеком поставља други свештеник, који то није постао по закону телесног прописа, него по сили неуништивог живота. Јер се за њега сведочи: „Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.” Укида се, наиме, пређашња заповест зато што је била слаба и бескорисна, јер закон није ништа усавршио, а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу. И уколико не бива без заклетве – јер су они други постали свештеници без заклетве – он пак са заклетвом – посредством онога који му говори: „Закле се Господ и неће се покајати: ‘Ти си свештеник довека!’”, утолико је и Исус постао јемац бољег савеза. И они су у великом броју постали свештеници зато што им смрт не дозвољава да остану; овај пак има непролазно свештенство зато што он остаје довека. Стога и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, пошто свагда живи – да се моли за њих. Нама је, наиме, и доликовао такав првосвештеник – који је свет, безазлен, неокаљан, одвојен од грешника и који је постао више од небеса; који нема свакодневно потребу – као првосвештеници – да приносе жртве прво за своје сопствене грехе, а затим за грехе народа; јер је он то учинио једном засвагда кад је принео самога себе. Закон, наиме, поставља слабе људе за првосвештенике, а реч заклетве, дате после закона, Сина који је довека савршен.

Jevrejima 7:1-28 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

А тај Мелхиседек је био цар Салима и свештеник Свевишњега Бога. Он је изашао у сусрет Аврааму када се овај враћао после победе над царевима и благословио га, а Авраам му је одмерио десетак од свега. Његово име значи, прво, »цар праведности«, а затим »цар Салима«, то јест »цар мира.« Без оца, без мајке, без родослова, он, чији дани немају почетка ни живот краја, сличан Сину Божијем, остаје свештеник довека. Погледајте само колики је тај коме је чак и Авраам, патријарх, дао десетак од плена. Додуше, и оним Левијевим потомцима који постају свештеници Закон заповеда да узимају десетак од народа, то јест од своје браће, иако и они воде порекло од Авраама. Али, он, који не води порекло од Левија, узео је десетак од Авраама и благословио онога који је имао Божија обећања – а нема сумње да увек већи благосиља мањег. И овде десетак узимају смртни људи, а тамо онај за кога се тврди да је жив. Чак би се могло рећи да је и Левије, који узима десетак, дао десетак преко Авраама, јер је још био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет. Да се, дакле, савршенство могло постићи посредством левитског свештенства – јер народ је на основу њега добио Закон – зашто би онда још било потребно да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом, а не по реду Аароновом? А када се мења свештенство, мора да се промени и закон. Онај за кога се све ово говори припадао је другом племену, а нико из тог племена није служио код жртвеника. Јер, сасвим је јасно да је наш Господ потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из тог племена Мојсије није ништа рекао. А све је још јасније када се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник, који то није постао на основу законског прописа о пореклу, него на основу силе неуништивог живота. Јер, за њега се тврди: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.« Укида се, дакле, ранија заповест, јер је била слаба и бескорисна – пошто Закон ништа није учинио савршеним – а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу. А то није прошло без заклетве. Јер, они су без заклетве постали свештеници, а он са заклетвом Онога који му је рекао: »Господ се заклео и неће се предомислити: ти си свештеник довека.« На основу тога је Исус постао јемац бољег савеза. И свештеника је било много, јер их је смрт спречавала да остану у служби, а пошто Исус живи довека, његово свештеништво је непролазно. Зато он и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, јер заувек живи да за њих посредује. А такав првосвештеник нам је и био потребан: свет, недужан и неокаљан, одвојен од грешникâ и узвишенији од небеса, који нема потребу, као други првосвештеници, да свакодневно приноси жртве, прво за своје грехе, а затим за грехе народа, јер је он то учинио једном заувек када је принео самога себе. Закон, наиме, за првосвештенике поставља слабе људе, а реч заклетве, дата после Закона, Сина, који је довека савршен.

Jevrejima 7:1-28 Novi srpski prevod (NSPL)

Naime, ovaj Melhisedek, salimski car, bio je sveštenik Boga Svevišnjega. On je izašao u susret Avrahamu koji se vraćao nakon svoje pobede nad kraljevima, i blagoslovio ga, a Avraham mu je dao desetak od svega. (Melhisedek u prevodu znači prvo „car pravednosti“, a car Salima znači „car mira“.) O njegovom ocu i njegovoj majci, kao i o njegovim precima, ne zna se ništa. Takođe se ne zna ni kad se rodio ni kad je umro, ali pošto je sličan Sinu Božijem, ostaje zauvek sveštenik. Pogledajte samo koliko je veliki onaj kome je naš rodonačelnik, Avraham, dao desetak od najboljeg plena. Doduše, Zakon nalaže da i Levijevi potomci koji obavljaju svešteničku službu uzimaju desetak od naroda, to jest, od svoje braće, iako i oni vode poreklo od Avrahama. Melhisedek nije bio Levijev potomak, ali je dobio desetak od Avrahama i zatim ga blagoslovio, njega kome su data obećanja. Neosporno je da veći blagosilja manjeg. U prvom slučaju, desetak dobijaju sveštenici koji su smrtni ljudi, a u drugom Melhisedek za koga se tvrdi da je živ. I moglo bi se reći da je Levije, koji inače uzima desetak, u stvari dao desetak preko Avrahama, zato što je još uvek bio u telu svoga praoca kada mu je Melhisedek izašao u susret. Ako je, dakle, savršenstvo postignuto posredstvom levitskog sveštenstva, budući da je narod pod njim dobio Zakon, zar bi još postojala potreba da se pojavi sveštenik po redu Melhisedekovom, umesto po redu koji se naziva po Aronu? Naime, gde se menja sveštenstvo, tamo se menja i Zakon. A Isus, za koga je ovo rečeno, pripada drugom plemenu – od koga niko nije služio kod žrtvenika. Jasno je, naime, da naš Gospod potiče iz Judinog plemena o kome Mojsije nije ništa rekao kada je govorio o sveštenstvu. Ovo postaje još očiglednije pojavom drugog sveštenika koji je sličan Melhisedeku. On je postao sveštenik ne na osnovu odredbe koja se temelji na zakonu prirodnog nasleđa, već na sili neuništivog života. Jer Pismo svedoči o njemu: „Ti si doveka sveštenik po redu Melhisedekovom.“ Ukinuta je, naime, stara zapovest jer je bila slaba i beskorisna. A pošto Zakon nije ništa usavršio, uvedena je bolja nada kojom pristupamo Bogu. Ovo je Bog potvrdio uz zakletvu, dok sveštenici ulaze u službu bez zakletve. Ali on je postao sveštenik uz zakletvu Boga koji mu je rekao: „Gospod je dao zakletvu i neće je povući: ’Ti si doveka sveštenik.’“ Samim tim je i Isus postao jamac boljeg saveza. Uz to, mnogi su prestali da budu sveštenici, jer ih je smrt prekinula u službi. Ali pošto Hristos ostaje doveka, njegovo sveštenstvo nikada ne prolazi. On može u potpunosti da spase one koji njegovim posredstvom pristupaju Bogu, jer zauvek živi da ih zastupa pred Bogom. Jer ovakav nam je Prvosveštenik i bio potreban – svet, bezazlen, neokaljan, odeljen od grešnika, i uzvišeniji od nebesa. On ne mora kao Prvosveštenici da prinosi žrtve za grehe svaki dan, prvo za sebe, a onda za narod. Ovo je učinio jednom za svagda prinevši sebe na žrtvu. Zakon, naime, postavlja za Prvosveštenike ljude koji su skloni slabostima, a reč zakletve, koja je došla posle Zakona, postavlja Sina koji je zauvek učinjen savršenim.

Jevrejima 7:1-28 Нови српски превод (NSP)

Наиме, овај Мелхиседек, салимски цар, био је свештеник Бога Свевишњега. Он је изашао у сусрет Аврахаму који се враћао након своје победе над краљевима, и благословио га, а Аврахам му је дао десетак од свега. (Мелхиседек у преводу значи прво „цар праведности“, а цар Салима значи „цар мира“.) О његовом оцу и његовој мајци, као и о његовим прецима, не зна се ништа. Такође се не зна ни кад се родио ни кад је умро, али пошто је сличан Сину Божијем, остаје заувек свештеник. Погледајте само колико је велики онај коме је наш родоначелник, Аврахам, дао десетак од најбољег плена. Додуше, Закон налаже да и Левијеви потомци који обављају свештеничку службу узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако и они воде порекло од Аврахама. Мелхиседек није био Левијев потомак, али је добио десетак од Аврахама и затим га благословио, њега коме су дата обећања. Неоспорно је да већи благосиља мањег. У првом случају, десетак добијају свештеници који су смртни људи, а у другом Мелхиседек за кога се тврди да је жив. И могло би се рећи да је Левије, који иначе узима десетак, у ствари дао десетак преко Аврахама, зато што је још увек био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет. Ако је, дакле, савршенство постигнуто посредством левитског свештенства, будући да је народ под њим добио Закон, зар би још постојала потреба да се појави свештеник по реду Мелхиседековом, уместо по реду који се назива по Арону? Наиме, где се мења свештенство, тамо се мења и Закон. А Исус, за кога је ово речено, припада другом племену – од кога нико није служио код жртвеника. Јасно је, наиме, да наш Господ потиче из Јудиног племена о коме Мојсије није ништа рекао када је говорио о свештенству. Ово постаје још очигледније појавом другог свештеника који је сличан Мелхиседеку. Он је постао свештеник не на основу одредбе која се темељи на закону природног наслеђа, већ на сили неуништивог живота. Јер Писмо сведочи о њему: „Ти си довека свештеник по реду Мелхиседековом.“ Укинута је, наиме, стара заповест јер је била слаба и бескорисна. А пошто Закон није ништа усавршио, уведена је боља нада којом приступамо Богу. Ово је Бог потврдио уз заклетву, док свештеници улазе у службу без заклетве. Али он је постао свештеник уз заклетву Бога који му је рекао: „Господ је дао заклетву и неће је повући: ’Ти си довека свештеник.’“ Самим тим је и Исус постао јамац бољег савеза. Уз то, многи су престали да буду свештеници, јер их је смрт прекинула у служби. Али пошто Христос остаје довека, његово свештенство никада не пролази. Он може у потпуности да спасе оне који његовим посредством приступају Богу, јер заувек живи да их заступа пред Богом. Јер овакав нам је Првосвештеник и био потребан – свет, безазлен, неокаљан, одељен од грешника, и узвишенији од небеса. Он не мора као Првосвештеници да приноси жртве за грехе сваки дан, прво за себе, а онда за народ. Ово је учинио једном за свагда приневши себе на жртву. Закон, наиме, поставља за Првосвештенике људе који су склони слабостима, а реч заклетве, која је дошла после Закона, поставља Сина који је заувек учињен савршеним.

Jevrejima 7:1-28 Sveta Biblija (SRP1865)

Jer ovaj Melhisedek bješe car Salimski, sveštenik Boga najvišega, koji srete Avraama kad se vraæaše s boja careva, i blagoslovi ga; Kojemu i Avraam dade desetak od svega. Prvo dakle znaèi car pravde, potom i car Salimski, to jest car mira; Bez oca, bez matere, bez roda, ne imajuæi ni poèetka danima, ni svršetka životu, a isporeðen sa sinom Božijim, i ostaje sveštenik dovijeka. Ali pogledajte koliki je ovaj kome je i Avraam patrijarh dao desetak od plijena. Istina, i oni od sinova Levijevijeh koji primiše sveštenstvo, imaju zapovijest da uzimaju po zakonu desetak od naroda, to jest braæe svoje, ako su i izišli iz bedara Avraamovijeh. Ali onaj koji se ne broji od njihova roda, uze desetak od Avraama, i blagoslovi onoga koji ima obeæanje. Ali bez svakoga izgovora manje blagoslovi veæe. I tako ovdje uzimaju desetak ljudi koji umiru, a onamo onaj za kojega se posvjedoèi da živi. I, da ovako reèem, Levije koji uze desetak, dao je desetak kroz Avraama: Jer bijaše još u bedrima oèinima kad ga srete Melhisedek. Ako je dakle savršenstvo postalo kroz Levitsko sveštenstvo jer je narod pod njim zakon primio kaka je još potreba bila govoriti da æe drugi sveštenik postati po redu Melhisedekovu a ne po redu Aronovu? Jer kad se promijeni sveštenstvo, mora se i zakon promijeniti. Jer za koga se ovo govori on je od drugoga koljena, od kojega niko ne pristupi k oltaru. Jer je poznato da Gospod naš od koljena Judina iziðe, za koje koljeno Mojsije ne govori ništa o sveštenstvu. I još je više poznato da æe po redu Melhisedekovu drugi sveštenik postati, Koji nije postao po zakonu tjelesne zapovijesti nego po sili života vjeènoga. Jer svjedoèi: ti si sveštenik vavijek po redu Melhisedekovu. Tako se ukida preðašnja zapovijest, što bi slaba i zaludna. Jer zakon nije ništa savršio; a postavi bolji nad, kroz koji se približujemo k Bogu. I još ne bez zakletve; Jer oni bez zakletve postaše sveštenici; a ovaj sa zakletvom kroz onoga koji mu govori: zakle se Gospod i neæe se raskajati: ti si sveštenik vavijek po redu Melhisedekovu. Toliko boljega zavjeta posta Isus jamac. I oni mnogi biše sveštenici, jer im smrt ne dade da ostanu. A ovaj, buduæi da ostaje vavijek, ima vjeèno sveštenstvo. Zato i može vavijek spasti one koji kroza nj dolaze k Bogu, kad svagda živi da se može moliti za njih. Jer takov nama trebaše poglavar sveštenièki: svet, bezazlen, èist, odvojen od grješnika, i koji je bio više nebesa; Kojemu nije potrebno svaki dan, kao sveštenicima, najprije za svoje grijehe žrtve prinositi, a potom za narodne, jer on ovo uèini jednom, kad sebe prinese. Jer zakon postavlja ljude za sveštenike koji imaju slabost; a rijeè zakletve koja je reèena po zakonu, postavi sina vavijek savršena.