Knjiga proroka Avakuma 3:16-18
Knjiga proroka Avakuma 3:16-18 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Чуо сам, и утроба ми се потресла. На звук су задрхтале усне моје, трулеж уђе у кости моје, а колена ми клецају. Чекам да дође дан невоље народу који нас пустоши. Смоква не цвета више, нема рода на лози виновој. Ускраћује се уље маслина, а поља храну не дају. Овце нестају из тора, нема говеда у оборима. Међутим, ја ћу се радовати у Господу, кликтаћу Богу спасења свога.
Knjiga proroka Avakuma 3:16-18 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Када сам то чуо, утроба ми задрхта, усне ми забридеше од тога звука. Трулеж ми се увуче у кости, а ноге заклецаше. Стрпљиво ћу чекати да дан невоље сване народу који нас је напао. »Иако смоквино стабло не пупи и на лози нема грожђа, иако је подбацио род маслине и њиве не дају храну, иако нема оваца по торовима ни говедâ по оборима, ипак ћу се радовати у ГОСПОДУ, веселити се у Богу, свом Спаситељу.
Knjiga proroka Avakuma 3:16-18 Novi srpski prevod (NSPL)
I ja sam to čuo i stomak mi se zgrčio, od tog zvuka mi zadrhtaše usne, trulež mi se uvuče u kosti, a kolena mi zaklecaše. Smiriću se sve do dana nevolje što dolazi na narod koji nas napada. Ako smokva i ne propupi, ako nema na čokotu ploda; izneveri li trud oko masline, ne rode li polja hranom, nestane li stado iz tora i iščezne stoka iz obora, u Gospodu ja ću da uskliknem i veselim se u Bogu mog spasenja!
Knjiga proroka Avakuma 3:16-18 Нови српски превод (NSP)
И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио, од тог звука ми задрхташе усне, трулеж ми се увуче у кости, а колена ми заклецаше. Смирићу се све до дана невоље што долази на народ који нас напада. Ако смоква и не пропупи, ако нема на чокоту плода; изневери ли труд око маслине, не роде ли поља храном, нестане ли стадо из тора и ишчезне стока из обора, у Господу ја ћу да ускликнем и веселим се у Богу мог спасења!
Knjiga proroka Avakuma 3:16-18 Sveta Biblija (SRP1865)
Èuh, i utroba se moja uskoleba, usne mi uzdrktaše na glas, u kosti mi uðe truhlež, i ustresoh se na mjestu svom; kako æu poèivati u dan nevolje, kad doðe na narod koji æe ga opustošiti. Jer smokva neæe cvasti, niti æe biti roda na lozi vinovoj; rod æe maslinov prevariti, i njive neæe dati hrane, ovaca æe nestati iz tora, i goveda neæe biti u oboru. Ali æu se ja radovati u Gospodu, veseliæu se u Bogu spasenja svojega.