1. Mojsijeva 49:1-33 - Compare All Versions

Podeli

Јаков сазва синове своје и рече им: „Скупите се да вам наговестим шта ће вам бити касније. Окупите се и послушајте синови Јаковљеви, чујте Израиља, оца свога! Рувиме, ти си мој првенац, моја снага и почетак моје мушкости. Истичеш се поносом, истичеш се снагом. Набујао си као вода. Нећеш имати првенства. Попео си се на постељу оца свога, оскрнавио си ложницу моју. Симеун и Левије су права браћа! Мачеви су им оруђе насиља. Нека душа моја не иде на њихова договарања и срце моје у њихове намере, јер су у срџби својој људе побили и из злоће сакатили бикове! Проклет нека им је бес јер је жесток! Проклет нека им је гнев јер је окрутан! Разделићу их по Јакову и расућу их по Израиљу! Јуда! Браћа твоја хвалиће те, а рука ће ти бити за вратом непријатеља твојих и клањаће ти се синови оца твога! Лавићу Јуда! С плена си се вратио, испружио као лав, легао као лавица. Ко ће га узнемиравати? Жезло се неће удаљити од Јуде, ни штап владалачки од ногу његових док не дође онај коме припада, коме ће се покоравати народи! Магарца свога везује за чокот, магаре своје за лозу. У вину пере одећу своју и огртач у соку од грожђа. Од вина су му очи тамне, од млека су му зуби бели. Завулон ће живети уз обалу морску, уз пристаниште баркама, простираће се до Сидона. Исахар је као кошчати магарац који лежи у штали. Види да је одмор пријатан, а земља добра. Леђа своја ће под терет подметнути и данак ће прихватити. Дан ће судити своме народу, једно од племена Израиљевих. Нека буде као змија на путу, као гуја на стази, која угриза коња за глежањ, и коњаник најзад пада. Господе, уздам се у твоју помоћ! Гада ће разбојници пљачкати, пљачком ће их пратити. Асир спрема одличну храну, посластице царевима. Нефталим је кошута витка, говориће лепе речи. Јосиф је стабло родно стабло родно крај извора, гране му се преко зида шире. Иако су га огорчили и стрелом гађали, стрелци га прогонили, оста чврст лук његов и мишице му ојачаше рукама Силног Јаковљевог, пастира и стене Израиљеве. Бог оца твога помагаће ти. Свемогући ће те благословити, благословима са небеса, благословима доњих вода, благословима дојки и утроба. Благослови оца твога надвисују благослове гора вечних. Нека буду на глави Јосифовој, на темену изабраног између браће његове. Венијамин је вук грабљиви, јутром једе ловину, вечером дели плен.” То су свих дванаест племена израиљских и то им је отац рекао када их је благосиљао. Свако је добио свој благослов. После тога им заповеди говорећи: „Ја ћу се придружити својим прецима. Сахраните ме код отаца мојих, у пећину која је у пољу Ефрона Хетејина. У пећину која је у пољу макпелском, наспрам Мамрије, у земљи хананској, коју купи Авраам с пољем од Ефрона Хетејина, да има гроб. Онде су сахранили Авраама и Саару, жену његову, онде су сахрањени Исак и Ревека, онде сам ја сахранио Лију. Поље и пећина на њему купљени су од Хетеја.” Кад Јаков изрече заповести синовима својим, подиже ноге на постељу и умре и придружи се прецима својим.

Јаков тада позва своје синове и рече им: »Окупите се око мене да вам кажем шта ће се с вама касније десити. »Окупите се и чујте, синови Јаковљеви, чујте свог оца Израела.« »Рувиме, мој првенче. Ти си моја снага, први знак моје мушкости. Истичеш се чашћу, истичеш се снагом. Али усковитлан као вода нећеш се више истицати, јер си се попео на очеву постељу, на мој лежај, и укаљао га.« »Симеон и Левије су браћа; мачеви им оруђа насиља. На њихова већања ја не улазио, њиховим се скуповима не придружио, јер су у свом гневу убијали људе и у својој обести сакатили волове. Проклет био њихов гнев, тако жесток, и њихов бес, тако окрутан. Разделићу их по Јакову, распршити их по Израелу.« »Јудо, тебе ће хвалити браћа. Руком ћеш непријатеља држати за врат. Синови твог оца теби ће се клањати. Јудо, ти си лавић. Сине мој, дижеш се од плена. Као лав лежи он потрбушке, као лавица – ко сме да га раздражи? Од Јуде се неће удаљити жезло ни владарска палица од његових ногу, док не дође онај коме припада, коме ће се покорити народи. Он везује магарца за чокот, магаре за најбољу лозу. Своју одећу пере у вину, своје одело у крви од грожђа. Очи су му тамније од вина, а зуби бељи од млека.« »Завулон ће живети на морској обали, лађама ће бити уточиште; граница ће му се пружати до Сидона.« »Исахар је кошчато магаре које лежи међу бисагама. Кад види да је место починка добро, а земља лепа, плећа ће подметнути под товар и пристати да кулучи.« »Дан ће свом народу прибављати правду као једно од племена Израелових. Дан ће бити змија поред пута, гуја поред стазе која коња уједе за пету, па се јахач претури на леђа. »ГОСПОДЕ, твоје спасење чекам.« »Гада ће нападати разбојници, а он ће им бити за петама.« »У Асира ће бити хране изврсне, посластица за цареве.« »Нефталим је кошута пуштена на слободу која лепу ланад доноси на свет.« »Јосиф је плодан чокот, плодан чокот покрај извора; лозе му се преко зида попеле. Огорчено су га нападали стрелци, стреле душмански одапињали на њега, али његов лук остаде чврст и мишица гипка због руке Јаког Јаковљевог, због Пастира, Стене Израелове, због Бога твога оца, који ти помаже, због Свесилнога, који те благосиља благословом са небеса одозго, благословом из дубина одоздо, благословом дојке и утробе. Благослови твога оца већи су од благословâ древних гора, од обиља прастарих брегова: нека се спусте на главу Јосифову, на чело посебнога међу својом браћом.« »Венијамин је грабежљиви вук; ујутро плен прождире, а увече дели опљачкано.« Сви ови су дванаест Израелових племена, а ово им је отац рекао када их је благосиљао, сваког његовим посебним благословом. Онда им Јаков овако заповеди: »Ускоро ћу умрети. Сахраните ме са мојим очевима у пећини на пољу Ефрона Хетита, у пећини на пољу Махпели, код Мамре у Ханаану, пољу које је Авраам купио од Ефрона Хетита да му буде место за сахрањивање. Тамо су сахрањени Авраам и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исаак и његова жена Ревека, а тамо сам и ја сахранио Лију. Поље и пећина на њему купљени су од Хетитâ.« Када је Јаков тако заповедио својим синовима, диже ноге на постељу, издахну и умре.

Jakov zatim pozva svoje ostale sinove i reče: „Okupite se da vam kažem šta će se zbiti sa vama u poslednjim danima. Okupite se i čujte, sinovi Jakovljevi, čujte oca svoga Izrailja. Ruvime, prvenče moj, ti si moja snaga, prvi plod si moje muževnosti. Dostojanstvom druge nadmašuješ, a po snazi ravna ti nema. Ipak, neobuzdan kao bujica, ti prvenac nećeš više biti. Jer na ležaj svoga oca si se popeo, na postelju si se moju popeo i tako je oskrnavio. Simeun i Levije braća su rođena, mačevi njihovi oruđe su nasilja. Na većanja njihova ja ne silazio, niti u savez sa njima ulazio. Jer u srdžbi ljude su pobili, iz obesti volove sakatili. Proklet bio gnev njihov jer je prežestok, i jarost njihova, jer je preokrutna! Zato ću ih razdeliti po Jakovu i rasejati po Izrailju. Judo! Braća će te tvoja slaviti; ruka će tvoja biti na vratu neprijatelja tvojih, braća tvoja tebi će se klanjati. Judo, laviću! Od plena si, sine, sit otišao; kao lav je polegao, kao lavica se ispružio. Ko sme njega da izaziva? Žezlo se carsko od Jude odvojiti neće, ni palica vladarska od njegovih nogu, dok ne dođe onaj kome pripada, kome će se narodi pokoriti. Svoje magare za lozu privezuje, ždrebe magarice za čokot loze. Svoju odeću u vinu pere, svoju haljinu u krvi od vina. Oči su mu mutne od vina, zubi su mu beli od mleka. Zavulon će živeti na obali mora, utočište biće brodovima, do Sidona biće mu granica. Isahar je magarac koščati što pod svojim samarom leži. Videće on da je odmorište zgodno a zemlja prelepa, pa će svoja leđa pod teret staviti, i na službu ropsku će pristati. Dan će svome narodu suditi; on je kao svako pleme Izrailjevo. Nek Dan bude zmija na putu, ljuta guja pokraj staze što će konja za petu ujesti, a konjanik njegov nauznak će pasti. Tvome se spasenju nadam, Gospode! Gada će napadati pljačkaši, no on će im za petama biti. U Asira obilje je hrane, za careve davaće poslastice. Neftalim je košuta slobodna, koja divnu lanad mladi. Josif je loza rodna, loza rodna kraj izvora, koja grane preko zida pruža. Ljuto su ga strelci napali, strelama se na njega okomili, ali luk on čvrsto zapet drži, mišice mu krepke, ojačale, rukom Boga, Jakog Jakovljevog, zaslugom Pastira, Stene Izrailja, Bogom tvoga oca, koji ti pomaže, Svemoćnim koji te blagosilja blagoslovima odozgo s nebesa, blagoslovima odozdo iz bezdana, blagoslovima dojenja i rađanja. Blagoslovi tvoga oca od blagoslova drevnih planina su obilniji, od obilja večnih brda izdašniji. Nek se oni spuste na glavu Josifovu, na teme posvećenog među braćom. Venijamin je vuk grabljivi, jutrom jede lovinu, a naveče deli plen.“ To su sva Izrailjeva plemena, njih dvanaest. Ovo im je njihov otac rekao kad ih je blagosiljao. Svakoga od njih je blagoslovio posebnim blagoslovom. Zatim im je zapovedio: „Uskoro ću se pridružiti svome narodu. Sahranite me sa mojim precima u pećinu koja se nalazi na polju Efrona Hetita. To je pećina na polju Makpeli, prema Mamriji u hananskoj zemlji, koju je Avraham, zajedno s poljem, kupio od Efrona Hetita za mesto sahranjivanja. Tamo su sahranjeni Avraham i njegova žena Sara, tamo su sahranjeni Isak i njegova žena Reveka, a tamo sam sahranio i Liju. Polje i pećina na njemu su kupljeni od potomaka Hetita.“ Kad je Jakov dao ova uputstva svojim sinovima, privukao je svoje noge na postelju i izdahnuo, pridruživši se tako svome narodu.

Јаков затим позва своје остале синове и рече: „Окупите се да вам кажем шта ће се збити са вама у последњим данима. Окупите се и чујте, синови Јаковљеви, чујте оца свога Израиља. Рувиме, првенче мој, ти си моја снага, први плод си моје мужевности. Достојанством друге надмашујеш, а по снази равна ти нема. Ипак, необуздан као бујица, ти првенац нећеш више бити. Јер на лежај свога оца си се попео, на постељу си се моју попео и тако је оскрнавио. Симеун и Левије браћа су рођена, мачеви њихови оруђе су насиља. На већања њихова ја не силазио, нити у савез са њима улазио. Јер у срџби људе су побили, из обести волове сакатили. Проклет био гнев њихов јер је прежесток, и јарост њихова, јер је преокрутна! Зато ћу их разделити по Јакову и расејати по Израиљу. Јудо! Браћа ће те твоја славити; рука ће твоја бити на врату непријатеља твојих, браћа твоја теби ће се клањати. Јудо, лавићу! Од плена си, сине, сит отишао; као лав је полегао, као лавица се испружио. Ко сме њега да изазива? Жезло се царско од Јуде одвојити неће, ни палица владарска од његових ногу, док не дође онај коме припада, коме ће се народи покорити. Своје магаре за лозу привезује, ждребе магарице за чокот лозе. Своју одећу у вину пере, своју хаљину у крви од вина. Очи су му мутне од вина, зуби су му бели од млека. Завулон ће живети на обали мора, уточиште биће бродовима, до Сидона биће му граница. Исахар је магарац кошчати што под својим самаром лежи. Видеће он да је одмориште згодно а земља прелепа, па ће своја леђа под терет ставити, и на службу ропску ће пристати. Дан ће своме народу судити; он је као свако племе Израиљево. Нек Дан буде змија на путу, љута гуја покрај стазе што ће коња за пету ујести, а коњаник његов наузнак ће пасти. Твоме се спасењу надам, Господе! Гада ће нападати пљачкаши, но он ће им за петама бити. У Асира обиље је хране, за цареве даваће посластице. Нефталим је кошута слободна, која дивну ланад млади. Јосиф је лоза родна, лоза родна крај извора, која гране преко зида пружа. Љуто су га стрелци напали, стрелама се на њега окомили, али лук он чврсто запет држи, мишице му крепке, ојачале, руком Бога, Јаког Јаковљевог, заслугом Пастира, Стене Израиља, Богом твога оца, који ти помаже, Свемоћним који те благосиља благословима одозго с небеса, благословима одоздо из бездана, благословима дојења и рађања. Благослови твога оца од благослова древних планина су обилнији, од обиља вечних брда издашнији. Нек се они спусте на главу Јосифову, на теме посвећеног међу браћом. Венијамин је вук грабљиви, јутром једе ловину, а навече дели плен.“ То су сва Израиљева племена, њих дванаест. Ово им је њихов отац рекао кад их је благосиљао. Свакога од њих је благословио посебним благословом. Затим им је заповедио: „Ускоро ћу се придружити своме народу. Сахраните ме са мојим прецима у пећину која се налази на пољу Ефрона Хетита. То је пећина на пољу Макпели, према Мамрији у хананској земљи, коју је Аврахам, заједно с пољем, купио од Ефрона Хетита за место сахрањивања. Тамо су сахрањени Аврахам и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исак и његова жена Ревека, а тамо сам сахранио и Лију. Поље и пећина на њему су купљени од потомака Хетита.“ Кад је Јаков дао ова упутства својим синовима, привукао је своје ноге на постељу и издахнуо, придруживши се тако своме народу.

Posle sazva Jakov sinove svoje i reče: Skupite se da vam javim šta će vam biti do posletka. Skupite se i poslušajte, sinovi Jakovljevi, poslušajte Izrailja oca svog. Ruvime, ti si prvenac moj, krepost moja i početak sile moje; prvi gospodstvom i prvi snagom. Navro si kao voda; nećeš biti prvi; jer si stao na postelju oca svog i oskvrnio je legav na nju. Simeun i Levije, braća, mačevi su im oružje nepravdi. U tajne njihove da ne ulazi duša moja, sa zborom njihovim da se ne sastavlja slava moja; jer u gnevu svom pobiše ljude, i za svoje veselje pokidaše volove. Proklet da je gnev njihov, što beše nagao, i ljutina njihova, što beše žestoka; razdeliću ih po Jakovu, i rasuću ih po Izrailju. Juda, tebe će hvaliti braća tvoja, a ruka će ti biti za vratom neprijateljima tvojim, i klanjaće ti se sinovi oca tvog. Laviću Juda! S plena si se vratio, sine moj; spusti se i leže kao lav i kao ljuti lav; ko će ga probuditi? Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe Onaj kome pripada, i Njemu će se pokoravati narodi. Veže za čokot magare svoje, i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje; u vinu pere haljinu svoju i ogrtač svoj u soku od grožđa. Oči mu se crvene od vina i zubi bele od mleka. Zavulon će živeti pokraj mora i gde pristaju lađe, a međa će mu biti do Sidona. Isahar je magarac jak u kostima, koji leži u toru, I vide da je počivanje dobro i da je zemlja mila, sagnuće ramena svoja da nosi, i plaćaće danak. Dan će suditi svom narodu, kao jedno između plemena Izrailjevih. Dan će biti zmija na putu i guja na stazi, koja ujeda konja za kičicu, te pada konj na uznako. Gospode, Tebe čekam da me izbaviš. A Gad, njega će vojska savladati; ali će najposle on nadvladati. U Asira će biti obilata hrana, i on će davati slasti carske. Neftalim je košuta puštena, i govoriće lepe reči. Josif je rodna grana, rodna grana kraj izvora, kojoj se ogranci raširiše svrh zida. Ako ga i ucveliše ljuto i streljaše na nj, i biše mu neprijatelji strelci, Opet osta jak luk njegov i ojačaše mišice ruku njegovih od ruku jakog Boga Jakovljevog, odakle posta pastir, kamen Izrailju, Od silnog Boga oca tvog, koji će ti pomagati, i od Svemogućeg, koji će te blagosloviti blagoslovima ozgo s neba, blagoslovima ozdo iz bezdana, blagoslovima od dojaka i od materice. Blagoslovi oca tvog nadvisiše blagoslove mojih starih svrh brda večnih, neka budu nad glavom Josifovom i nad temenom odvojenog između braće. Venijamin je vuk grabljivi, jutrom jede lov, a večerom deli plen. Ovo su dvanaest plemena Izrailjevih, i ovo im otac izgovori kad ih blagoslovi, svako blagoslovom njegovim blagoslovi ih. Potom im zapovedi i reče im: Kad se priberem k rodu svom, pogrebite me kod otaca mojih u pećini koja je na njivi Efrona Hetejina, u pećini koja je na njivi makpelskoj prema Mamriji u zemlji hananskoj, koju kupi Avram s njivom u Efrona Hetejina da ima svoj grob. Onde pogrebe Avrama i Saru ženu njegovu, onde pogreboše Isaka i Reveku ženu njegovu, i onde pogreboh Liju. A kupljena je njiva i pećina na njoj u sinova Hetovih. A kad izgovori Jakov zapovesti sinovima svojim, diže noge svoje na postelju, i umre, i pribran bi k rodu svom.