1. Mojsijeva 48:1-22

Podeli

1. Mojsijeva 48:1-22 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Касније рекоше Јосифу: „Отац ти је болестан.” На то Јосиф поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема. Јавише Јакову и рекоше: „Ево, долази ти син твој Јосиф.” Израиљ скупи снагу и усправи се у постељи. Јаков рече Јосифу: „Бог свемогући јави ми се у Лузу, у земљи хананској, и благослови ме. Рече ми: ‘Учинићу те плодним и бројним. Учинићу да будеш мноштво народа и даћу ову земљу у посед заувек потомству твоме после тебе.’ Сада, два сина твоја што ти се родише у земљи египатској пре него што дођох к теби у Египат, нека буду моји. Јефрем и Манасија нека буду моји, као Рувим и Симеун. Деца рођена после њих нека буду твоја и нека се зову по имену браће своје у наследству своме. Кад сам се враћао из Падама, умре ми Рахиља на путу, у земљи хананској, на домаку Ефрате, и сахраних је на путу за Ефрату, данашњи Витлејем.” Кад је Израиљ видео Јосифове синове, упита: „Ко су ови?” Јосиф одговори своме оцу: „То су моји синови, које ми Бог даде овде.” Он рече: „Доведи ми их да их благословим.” Израиљу беху очи помућене од старости, тако да није видео. Кад му их приведе, пољуби их и загрли. Тада рече Израиљ Јосифу: „Нисам мислио да ћу видети твоје лице, а гле, Бог ми даде да видим и пород твој!” Јосиф их одмаче од колена његових и поклони се ничице. Затим их узе обојицу, Јефрема десном руком – наспрам Израиљеве леве – а Манасију левом руком – наспрам Израиљеве десне – и примаче их к њему. Међутим, Израиљ испружи десницу и стави је на главу Јефрему (који је био млађи), а леву руку на главу Манасији, иако је био првенац, укрстивши руке. Тада благослови Јосифа говорећи: „Нека Бог по чијим су путевима ишли оци моји Авраам и Исак, Бог који ме је водио откад постах па до данас, анђео који ме је избављао од сваког зла, нека ову децу благослови! Нека се име моје и мојих отаца Авраама и Исака кроз њих спомиње! Нека се намноже и рашире по земљи!” Кад Јосиф виде да је његов отац положио десницу на главу Јефрему, не би му право, па ухвати за руку оца свога да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину. Јосиф рече оцу своме: „Оче мој, немој тако. Ово је првенац, стави њему десницу на главу.” Међутим, отац његов не хтеде и рече: „Знам ја, сине мој, знам. Од њега ће постати народ, и то велики. Само, млађи брат његов биће већи од њега и његово потомство ће бити мноштво народа.” Тог дана их благослови и рече: „Кроз вас ће се Израиљци благосиљати и говорити: ‘Нека ти Бог да као Јефрему и Манасији!’” Тако постави Јефрема испред Манасије. Израиљ рече Јосифу: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и вратиће вас у земљу отаца ваших. Теби дајем један део више него браћи твојој, који узех мачем својим и луком својим из руку аморејских.”

1. Mojsijeva 48:1-22 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

После неког времена рекоше Јосифу: »Отац ти је болестан«, па он поведе своја два сина, Манасију и Ефрема, и оде к њему. Када су Јакову рекли: »Дошао ти је син Јосиф«, Израел прикупи снагу и седе у постељи. Јаков рече Јосифу: »Бог Свесилни ми се показао у Лузу у Ханаану и тамо ме благословио и рекао ми: ‚Учинићу те плодним и многобројним. Од тебе ћу учинити мноштво народâ и ову земљу дати у вечан посед твојим потомцима.‘ Нека сада твоја два сина, која су ти се родила у Египту пре него што сам дошао овамо, буду моји. Нека Ефрем и Манасија буду моји, баш као што су Рувим и Симеон моји. А деца која ти се роде после њих, нека буду твоја. Нека се њихово наследство води под именом њихове браће Ефрема и Манасије. »Када сам се враћао из Падана, на моју жалост, Рахиља умре у Ханаану док смо још путовали, недалеко од Ефрате, па је сахраних крај пута за Ефрату«, то јест Витлејем. Спазивши Јосифове синове, Израел упита: »Ко су ови?« А Јосиф одговори оцу: »То су моји синови које ми је Бог овде дао.« Тада Израел рече: »Доведи ми их, да их благословим.« А Израелове очи биле су ослабиле од старости, па је једва видео. Јосиф му доведе своје синове сасвим близу, а његов отац их пољуби и загрли. Израел рече Јосифу: »Мислио сам да више никад нећу видети твоје лице, а, ево, Бог ми даде да видим и твоје потомство.« Јосиф их тада скиде с очевих колена и ничице се поклони. Онда узе обојицу, Ефрема себи здесна, према Израеловој левој руци, а Манасију себи слева, према Израеловој десној руци, па му их примакну. Али Израел пружи десну руку и положи је на Ефремову главу, иако је Ефрем био млађи. Онда, укрстивши руке, положи леву руку на Манасијину главу, иако је Манасија био прворођени. Тада Израел благослови Јосифа и рече: »Бог, пред којим су моји очеви Авраам и Исаак живели чинећи његову вољу, Бог који ми је пастир целог мог живота до дана данашњег, Анђео који ме избављао од сваког зла, нека благослови ове дечаке, да сачувају моје име и име мојих очева Авраама и Исаака и да се силно намноже на земљи.« Када је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Ефремову главу, то му не би мило, па узе очеву руку да је премести са Ефремове главе на Манасијину. »Не, оче«, рече му. »Овај је прворођени – на његову главу положи десну руку.« Али његов отац одби и рече: »Знам, сине, знам. И од њега ће постати народ, и он ће постати велик, али ће његов млађи брат бити већи од њега и од његових ће потомака постати мноштво народâ.« Тако их он тога дана благослови и рече: »Израел ће вас помињати кад буде благосиљао: ‚Нека те Бог учини као Ефрема и Манасију.‘« Тако је Ефрема претпоставио Манасији. Онда Израел рече Јосифу: »Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и вратиће вас у земљу ваших праотаца. А теби дајем нешто више него твојој браћи: планински гребен који сам својим мачем и луком отео од Аморејаца.«

1. Mojsijeva 48:1-22 Novi srpski prevod (NSPL)

Nakon ovih događanja, jave Josifu: „Otac ti se razboleo.“ Nato je Josif poveo svoja dva sina, Manasiju i Jefrema. Kad su Jakovu rekli: „Evo, došao ti je tvoj sin Josif“, Izrailj je prikupio snagu i seo na postelju. Jakov reče Josifu: „Bog Svemoćni objavio mi se u Luzu, u hananskoj zemlji, i blagoslovio me. Rekao mi je: ’Evo, učiniću te rodnim i brojnim, te učiniti da od tebe nastane skup naroda. A ovu zemlju daću tvome potomstvu posle tebe u večni posed.’ Sada će tvoja dva sina, Jefrem i Manasija, koja su ti se rodila u Egiptu pre nego što sam došao k tebi, biti moji kao što su moji Ruvim i Simeun. Potomci koji su ti se rodili posle njih biće tvoji. Oni će primiti svoje nasledstvo na ime svoje braće. Dok sam se vraćao iz Padana, na putu mi umre Rahilja, u hananskoj zemlji, na domak Efrate. Sahranio sam je tamo, uz put za Efratu, sadašnji Vitlejem.“ Kad je Izrailj video Josifove sinove, upitao je: „Ko su ovi?“ „To su moji sinovi koje mi je Bog dao ovde“ – odgovori Josif svome ocu. Izrailj reče: „Privedi mi ih da ih blagoslovim.“ Izrailju su, naime, oči bile oslabile od starosti, pa nije video. Kad ih je priveo, Izrailj ih je poljubio i zagrlio. Izrailj zatim reče Josifu: „Nisam se nadao da ću ikada više videti tvoje lice, a evo, Bog mi je dao da vidim i tvoje potomke.“ Josif ih je tada skinuo sa njegovih kolena i poklonio mu se licem do zemlje. Zatim Josif uzme svoja dva sina, Jefrema svojom desnicom, Izrailju s leva, a Manasiju svojom levicom, Izrailju s desna, pa mu ih primakne. Međutim, Izrailj pruži svoju desnicu i položi je na Jefremovu glavu, a svoju levicu na Manasijinu, držeći ruke unakrst, iako je Manasija bio prvenac. Potom je blagoslovio Josifa, rekavši: „Bog, čije su puteve sledili preci moji, Avraham i Isak, Bog koji je bio moj Pastir od mladosti moje, pa sve do danas, Anđeo koji me je od svakog zla izbavljao, mladiće ove neka blagoslovi. Neka se po njima spominje ime moje i ime predaka mojih, Avrahama i Isaka. Po zemlji neka im se potomstvo razmnoži.“ Kad je Josif video da je njegov otac položio svoju desnu ruku na Jefremovu glavu, nije mu bilo pravo. Zato je posegnuo za očevom rukom da je premesti sa Jefremove glave na Manasijinu glavu. Rekao je svome ocu: „Ne tako, oče moj! Položi svoju ruku na glavu ovog drugog, jer je on prvenac.“ Njegov otac je to odbio, rekavši: „Znam, sine moj, znam. Od njega će, takođe, nastati narod, i to veliki narod. Ipak, njegov mlađi brat će biti veći od njega, i njegovo potomstvo će postati mnoštvo naroda.“ Tog dana ih je blagoslovio, rekavši: „Tvojim će imenom blagosiljati Izrailj. Govoriće se: ’Neka ti Bog učini onako kako je učinio Jefremu i Manasiji!’“ Tako je Jefremu dodelio prvenaštvo nad Manasijom. Izrailj zatim reče: „Evo, uskoro ću umreti, ali Bog će biti s vama i on će vas vratiti u zemlju vaših otaca. Tebi dajem i Sihem, deo više nego tvojoj braći, koji sam lukom i mačem osvojio od Amorejaca.“

1. Mojsijeva 48:1-22 Нови српски превод (NSP)

Након ових догађања, јаве Јосифу: „Отац ти се разболео.“ Нато је Јосиф повео своја два сина, Манасију и Јефрема. Кад су Јакову рекли: „Ево, дошао ти је твој син Јосиф“, Израиљ је прикупио снагу и сео на постељу. Јаков рече Јосифу: „Бог Свемоћни објавио ми се у Лузу, у хананској земљи, и благословио ме. Рекао ми је: ’Ево, учинићу те родним и бројним, те учинити да од тебе настане скуп народа. А ову земљу даћу твоме потомству после тебе у вечни посед.’ Сада ће твоја два сина, Јефрем и Манасија, која су ти се родила у Египту пре него што сам дошао к теби, бити моји као што су моји Рувим и Симеун. Потомци који су ти се родили после њих биће твоји. Они ће примити своје наследство на име своје браће. Док сам се враћао из Падана, на путу ми умре Рахиља, у хананској земљи, на домак Ефрате. Сахранио сам је тамо, уз пут за Ефрату, садашњи Витлејем.“ Кад је Израиљ видео Јосифове синове, упитао је: „Ко су ови?“ „То су моји синови које ми је Бог дао овде“ – одговори Јосиф своме оцу. Израиљ рече: „Приведи ми их да их благословим.“ Израиљу су, наиме, очи биле ослабиле од старости, па није видео. Кад их је привео, Израиљ их је пољубио и загрлио. Израиљ затим рече Јосифу: „Нисам се надао да ћу икада више видети твоје лице, а ево, Бог ми је дао да видим и твоје потомке.“ Јосиф их је тада скинуо са његових колена и поклонио му се лицем до земље. Затим Јосиф узме своја два сина, Јефрема својом десницом, Израиљу с лева, а Манасију својом левицом, Израиљу с десна, па му их примакне. Међутим, Израиљ пружи своју десницу и положи је на Јефремову главу, а своју левицу на Манасијину, држећи руке унакрст, иако је Манасија био првенац. Потом је благословио Јосифа, рекавши: „Бог, чије су путеве следили преци моји, Аврахам и Исак, Бог који је био мој Пастир од младости моје, па све до данас, Анђео који ме је од сваког зла избављао, младиће ове нека благослови. Нека се по њима спомиње име моје и име предака мојих, Аврахама и Исака. По земљи нека им се потомство размножи.“ Кад је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Јефремову главу, није му било право. Зато је посегнуо за очевом руком да је премести са Јефремове главе на Манасијину главу. Рекао је своме оцу: „Не тако, оче мој! Положи своју руку на главу овог другог, јер је он првенац.“ Његов отац је то одбио, рекавши: „Знам, сине мој, знам. Од њега ће, такође, настати народ, и то велики народ. Ипак, његов млађи брат ће бити већи од њега, и његово потомство ће постати мноштво народа.“ Тог дана их је благословио, рекавши: „Твојим ће именом благосиљати Израиљ. Говориће се: ’Нека ти Бог учини онако како је учинио Јефрему и Манасији!’“ Тако је Јефрему доделио првенаштво над Манасијом. Израиљ затим рече: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и он ће вас вратити у земљу ваших отаца. Теби дајем и Сихем, део више него твојој браћи, који сам луком и мачем освојио од Аморејаца.“

1. Mojsijeva 48:1-22 Sveta Biblija (SRP1865)

Poslije javiše Josifu: eno, otac ti je bolestan. A on povede sa sobom dva sina svoja, Manasiju i Jefrema. I javiše Jakovu i rekoše: evo sin tvoj Josif ide k tebi. A Izrailj se okrijepi, te sjede na postelji svojoj. I reèe Jakov Josifu: Bog svemoguæi javi se meni u Luzu u zemlji Hananskoj, i blagoslovi me; I reèe mi: uèiniæu te da narasteš i namnožiš se; i uèiniæu od tebe mnoštvo naroda, i daæu zemlju ovu sjemenu tvojemu nakon tebe da je njihova dovijeka. Sada dakle dva sina tvoja, što ti se rodiše u zemlji Misirskoj prije nego doðoh k tebi u Misir, moji su, Jefrem i Manasija kao Ruvim i Simeun neka budu moji. A djeca koju rodiš poslije njih, neka budu tvoja i neka se po imenu braæe svoje zovu u našljedstvu svojem. Jer kad se vratih iz Padana, umrije mi Rahilja u zemlji Hananskoj na putu, kad bješe još malo do Efrate; i pogreboh je na putu u Efratu, a to je Vitlejem. A vidjev Izrailj sinove Josifove, reèe: ko su ovi? A Josif reèe ocu svojemu: moji sinovi, koje mi Bog dade ovdje. A on reèe: dovedi ih k meni, da ih blagoslovim. A oèi bjehu Izrailju otežale od starosti, te ne mogaše dobro vidjeti. A kad mu ih privede, cjeliva ih i zagrli. I reèe Izrailj Josifu: nijesam mislio da æu vidjeti lice tvoje; a gle, Bog mi dade da vidim i porod tvoj. A Josif odmaèe ih od koljena njegovijeh i pokloni se licem do zemlje. Pa ih uze Josif obojicu, Jefrema sebi s desne strane a Izrailju s lijeve, Manasiju pak sebi s lijeve strane a Izrailju s desne; i tako ih primaèe k njemu. A Izrailj pruživ desnu ruku svoju metnu je na glavu Jefremu mlaðemu, a lijevu na glavu Manasiji, tako namjestiv ruke navlaš, ako i jest Manasija bio prvenac. I blagoslovi Josifa govoreæi: Bog, kojemu su svagda ugaðali oci moji Avram i Isak, Bog, koji me je hranio otkako sam postao do današnjega dana, Anðeo, koji me je izbavljao od svakoga zla, da blagoslovi djecu ovu, i da se po mojemu imenu i po imenu otaca mojih Avrama i Isaka prozovu, i da se kao ribe namnože na zemlji! A Josif kad vidje gdje otac metnu desnu ruku svoju na glavu Jefremu, ne bi mu milo, pa uhvati za ruku oca svojega da je premjesti s glave Jefremove na glavu Manasijinu. I reèe Josif ocu svojemu: ne tako, oèe; ovo je prvenac, metni desnicu njemu na glavu. Ali otac njegov ne htje, nego reèe: znam, sine, znam; i od njega æe postati narod, i on æe biti velik; ali æe mlaði brat njegov biti veæi od njega, i sjeme æe njegovo biti veliko mnoštvo naroda. I blagoslovi ih u onaj dan i reèe: tobom æe Izrailj blagosiljati govoreæi: Bog da te uèini kao Jefrema i kao Manasiju. Tako postavi Jefrema pred Manasiju. Poslije reèe Izrailj Josifu: evo ja æu skoro umrijeti; ali æe Bog biti s vama i odvešæe vas opet u zemlju otaca vaših. I ja ti dajem jedan dio više nego braæi tvojoj, koji uzeh iz ruku Amorejskih maèem svojim i lukom svojim.