1. Mojsijeva 45:3-28

Podeli

1. Mojsijeva 45:3-28 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Тада Јосиф рече својој браћи: „Ја сам Јосиф! Отац је још жив?” Браћа не могаше ништа да му одговоре јер се препадоше од њега. Јосиф рече својој браћи: „Приђите к мени!” Они приступише. Он им рече: „Ја сам Јосиф, ваш брат! Онај кога сте продали у Египат! Немојте сада да се бринете и кајете што ме овде продадосте, јер ме је Бог послао пред вама да вам животе спасем. Већ две године је глад на земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве. Зато ме Бог посла пред вама да вас сачува на земљи и да вам спасе живот великим избављењем. Тако, нисте ви мене послали, него Бог, који учини да постанем саветник фараону, господар свега дома његовог и старешина све земље египатске. Пожурите оцу моме и реците му: Овако вели син твој Јосиф: ‘Бог ме је поставио господарем целог Египта! Сиђи к мени без оклевања! Живећеш у гошенској области, бићеш близу мене ти, твоја деца, деца твоје деце, твоје овце и говеда и све што је твоје. Онда ћу те хранити, јер ће глад потрајати још пет година. Тако нећеш оскудевати ни ти, ни дом твој, нити ико твој!’ Па својим очима видите, као што види својим очима и брат мој Венијамин, да вам то моја уста говоре. Испричајте оцу моме о мојој слави у Египту и све што сте видели. Пожурите и доведите ми оца овде!” Затим загрли брата Венијамина и заплака. Заплака и Венијамин, бацивши му се око врата. Изљуби затим сву браћу своју и исплака им се у наручју. Потом његова браћа попричаше с њим. До фараоновог двора стиже вест да су дошла Јосифова браћа. Фараон и његови дворани обрадоваше се. Тада фараон рече Јосифу: „Кажи својој браћи да ураде ово: ‘Натоварите своје животиње и идите у земљу хананску. Узмите оца свога и породице своје, па дођите к мени. Даћу вам најбоље из земље египатске и јешћете што је најбоље у земљи.’ Ти пак нареди да овако ураде: нека потерају кола из земље египатске за своју децу и жене. Повезите оца свога и дођите! Не гледајте своје покућство јер све што је најбоље у земљи египатској биће ваше!” Синови Израиљеви учинише тако. По наредби фараоновој, Јосиф им даде кола и намирнице. Сваком од њих даде свечану одећу, а Венијамину даде триста сребрника и пет свечаних одела. Оцу своме посла десет магараца натоварених оним најбољим из Египта и десет магарица натоварених житом, хлебом и намирницама оцу за пут. Тако испрати своју браћу и рече им: „Немојте се путем свађати!” Они одоше из Египта и стигоше у земљу хананску к своме оцу Јакову. Они му рекоше: „Жив је Јосиф и влада свом земљом египатском!” Њему се срце стеже јер није могао да им верује. Међутим, кад му испричаше шта је Јосиф рекао и видео кола која је Јосиф послао да га превезу, Јаков, отац њихов, поврати се. Тада он рече: „Доста ми је што је жив син мој Јосиф! Идем да га видим пре него што умрем!”

1. Mojsijeva 45:3-28 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Јосиф рече својој браћи: »Ја сам Јосиф! Је ли ми отац још жив?« Али они се толико запрепастише да нису могли да му одговоре. Тада им Јосиф рече: »Приђите.« Када су пришли, рече: »Ја сам ваш брат Јосиф, онај кога сте продали у Египат! Али не узрујавајте се и не љутите се на себе што сте ме овамо продали, јер Бог ме је пред вама послао да се сачувају животи. Већ две године влада глад у земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве. Бог ме је послао пред вама, да би вам великим избављењем спасао живот и омогућио вам да преживите. Тако ме нисте овамо послали ви, него Бог. Он ме поставио за највишег фараоновог службеника, за господара над свим фараоновим домом и за владара над целим Египтом. »А сада пожурите назад моме оцу и реците му: ‚Твој син Јосиф каже овако: Бог ме поставио за господара над целим Египтом. Дођи к мени без оклевања. Живећеш у гошенском крају и бићеш ми близу – ти, твоја деца и унуци, твоја ситна и крупна стока, и све што имаш. Ја ћу се тамо старати о теби, јер долази још пет година глади. Тако нећете оскудевати ни ти, ни твоји укућани, нити ико твој.‘ »Сами можете својим очима да се уверите, као и ваш брат Венијамин, да то заиста ја с вама разговарам. Испричајте мом оцу о свој части која ми је указана у Египту и о свему што сте видели. И брзо ми доведите оца овамо!« Онда загрли свога брата Венијамина и заплака, а и Венијамин је плакао у његовом загрљају. Потом плачући изгрли и изљуби сву своју браћу. После тога се његова браћа испричаше с њим. Када је до фараоновог двора дошла вест да су стигла Јосифова браћа, фараон и његови службеници се обрадоваше. Фараон рече Јосифу: »Кажи својој браћи: ‚Урадите овако: Натоварите своје животиње храном, па се вратите у Ханаан. Онда доведите свог оца и своје породице мени, а ја ћу вам дати најбољу земљу у Египту, па ћете се науживати обиља ове земље.‘ »А наређује ти се и да им кажеш: ‚Урадите овако: Узмите себи неколико кола из Египта за своју нејач и жене, па поведите свог оца и дођите. Не жалите за својим стварима, јер ће најбоље у целом Египту бити ваше.‘« И Израелови синови учинише тако. Јосиф им даде кола, као што је фараон заповедио, и хране за пут. Свакоме од њих даде ново одело, а Венијамину даде три стотине сребрњака и пет одела. А ово посла свом оцу: десет магараца натоварених оним најбољим што има у Египту, десет магараца натоварених житом, хлебом и намирницама за његов пут. Онда отпреми своју браћу и на одласку им рече: »Не свађајте се на путу!« Тако они кренуше из Египта и стигоше свом оцу Јакову у Ханаан. Када су му рекли: »Јосиф је жив! И влада над целим Египтом!« Јаков се пренерази и не поверова им. Али, када су му испричали све што им је Јосиф рекао и када је видео кола која је Јосиф послао да га одвезу, њихов отац Јаков живну духом. Тада Израел рече: »Уверио сам се! Мој син Јосиф је жив. Ићи ћу да га видим пре него што умрем.«

1. Mojsijeva 45:3-28 Novi srpski prevod (NSPL)

„Ja sam Josif! – rekao je svojoj braći. Je li moj otac zaista još živ?“ Njegova braća nisu mogla da odgovore svome bratu; bili su potpuno uplašeni pred njim. Josif je zatim rekao svojoj braći: „Priđite k meni.“ Kad su prišli, rekao im je: „Ja sam vaš brat, Josif, koga ste prodali u Egipat. No, sada se nemojte žalostiti i gneviti na sebe što ste me prodali ovde. Bog me je, naime, poslao pred vama da vas održi u životu. Već su dve godine od kako je glad u zemlji, a još pet godina neće biti ni oranja ni žetve. Bog me je poslao pred vama da vam sačuvam potomstvo na zemlji i da vas održim u životu velikim izbavljenjem. Stoga, niste me vi ovde poslali, nego Bog. On me je postavio faraonu za glavnog savetnika, za upravitelja celog njegovog doma, te za gospodara nad celim Egiptom. Zato se brzo vratite mome ocu, pa mu recite: ’Tvoj sin Josif ti poručuje: Bog me je postavio za gospodara nad celim Egiptom. Zato dođi k meni, ne oklevaj! Nastanićeš se u kraju Gosenu, pa ćeš mi biti blizu: ti, tvoji sinovi, tvoji unuci, tvoje ovce i goveda, i sva tvoja imovina. Ja ću se tamo brinuti za tebe, jer glad će trajati još pet godina. Tako nećeš gladovati ni ti, ni tvoja porodica niti stoka što ti pripada.’ Evo, vidite i svojim očima, kao što vidi i moj brat Venijamin, da sam to ja koji vam govorim. Ispričajte ocu o svoj mojoj slavi u Egiptu i o svemu što ste videli. Požurite i dovedite ovamo moga oca!“ Onda je pao svome bratu Venijaminu oko vrata i zaplakao. Venijamin je takođe plakao zagrlivši Josifa. Potom je plačući izljubio i svu ostalu braću. Posle toga su braća razgovarala. Vest se pročula i na faraonovom dvoru: „Došla su Josifova braća!“ To je bilo drago faraonu i njegovim dvoranima. Faraon reče Josifu: „Reci svojoj braći ovako: ’Natovarite vašu stoku i idite u hanansku zemlju, pa povedite svoga oca i vratite se k meni. Ja ću vam dati najbolju zemlju u Egiptu, pa ćete se hraniti od obilja zemlje.’ Ti nadalje naredi: ’Učinite ovo: uzmite kola iz egipatske zemlje za vašu decu i za vaše žene, povedite svoga oca i dođite ovamo. Ne žalite za svojom imovinom, jer vama pripada najbolja zemlja u Egiptu.’“ Sinovi Izrailjevi tako i učine. Po faraonovoj naredbi im je dao kola i hranu za put. Svakome od njih je dao novu odeću, a Venijaminu je dao tri stotine srebrnjaka i pet pari nove odeće. A svome ocu je poslao deset magaraca natovarenih najboljim proizvodima Egipta, te deset magarica natovarenih žitom, hlebom i namirnicama ocu za put. Zatim je poslao svoju braću. Dok su odlazili, rekao im je: „Ne svađajte se putem!“ Pođu oni tako gore iz Egipta i dođu svome ocu Jakovu u Hanan. Zatim ga izveste: „Josif je još uvek živ! Šta više, on je vladar nad celom egipatskom zemljom.“ Jakovu se sledilo srce; nije mogao da im poveruje. Ali kad su mu preneli sve što im je Josif rekao i kad je video kola koja je Josif poslao da ga dovezu, živnuo je duh njihovog oca Jakova. Tada Izrailj reče: „To je dovoljno! Moj sin, Josif, je još uvek živ! Otići ću da ga vidim pre nego što umrem.“

1. Mojsijeva 45:3-28 Нови српски превод (NSP)

„Ја сам Јосиф! – рекао је својој браћи. Је ли мој отац заиста још жив?“ Његова браћа нису могла да одговоре своме брату; били су потпуно уплашени пред њим. Јосиф је затим рекао својој браћи: „Приђите к мени.“ Кад су пришли, рекао им је: „Ја сам ваш брат, Јосиф, кога сте продали у Египат. Но, сада се немојте жалостити и гневити на себе што сте ме продали овде. Бог ме је, наиме, послао пред вама да вас одржи у животу. Већ су две године од како је глад у земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве. Бог ме је послао пред вама да вам сачувам потомство на земљи и да вас одржим у животу великим избављењем. Стога, нисте ме ви овде послали, него Бог. Он ме је поставио фараону за главног саветника, за управитеља целог његовог дома, те за господара над целим Египтом. Зато се брзо вратите моме оцу, па му реците: ’Твој син Јосиф ти поручује: Бог ме је поставио за господара над целим Египтом. Зато дођи к мени, не оклевај! Настанићеш се у крају Госену, па ћеш ми бити близу: ти, твоји синови, твоји унуци, твоје овце и говеда, и сва твоја имовина. Ја ћу се тамо бринути за тебе, јер глад ће трајати још пет година. Тако нећеш гладовати ни ти, ни твоја породица нити стока што ти припада.’ Ево, видите и својим очима, као што види и мој брат Венијамин, да сам то ја који вам говорим. Испричајте оцу о свој мојој слави у Египту и о свему што сте видели. Пожурите и доведите овамо мога оца!“ Онда је пао своме брату Венијамину око врата и заплакао. Венијамин је такође плакао загрливши Јосифа. Потом је плачући изљубио и сву осталу браћу. После тога су браћа разговарала. Вест се прочула и на фараоновом двору: „Дошла су Јосифова браћа!“ То је било драго фараону и његовим дворанима. Фараон рече Јосифу: „Реци својој браћи овако: ’Натоварите вашу стоку и идите у хананску земљу, па поведите свога оца и вратите се к мени. Ја ћу вам дати најбољу земљу у Египту, па ћете се хранити од обиља земље.’ Ти надаље нареди: ’Учините ово: узмите кола из египатске земље за вашу децу и за ваше жене, поведите свога оца и дођите овамо. Не жалите за својом имовином, јер вама припада најбоља земља у Египту.’“ Синови Израиљеви тако и учине. По фараоновој наредби им је дао кола и храну за пут. Свакоме од њих је дао нову одећу, а Венијамину је дао три стотине сребрњака и пет пари нове одеће. А своме оцу је послао десет магараца натоварених најбољим производима Египта, те десет магарица натоварених житом, хлебом и намирницама оцу за пут. Затим је послао своју браћу. Док су одлазили, рекао им је: „Не свађајте се путем!“ Пођу они тако горе из Египта и дођу своме оцу Јакову у Ханан. Затим га известе: „Јосиф је још увек жив! Шта више, он је владар над целом египатском земљом.“ Јакову се следило срце; није могао да им поверује. Али кад су му пренели све што им је Јосиф рекао и кад је видео кола која је Јосиф послао да га довезу, живнуо је дух њиховог оца Јакова. Тада Израиљ рече: „То је довољно! Мој син, Јосиф, је још увек жив! Отићи ћу да га видим пре него што умрем.“

1. Mojsijeva 45:3-28 Sveta Biblija (SRP1865)

I reèe Josif braæi svojoj: ja sam Josif; je li mi otac još u životu? Ali mu braæa ne mogahu odgovoriti, jer se prepadoše od njega. A Josif reèe braæi svojoj: pristupite bliže k meni. I pristupiše; a on reèe: ja sam Josif brat vaš, kojega prodadoste u Misir. A sada nemojte žaliti niti se kajati što me prodadoste ovamo, jer Bog mene posla pred vama radi života vašega. Jer je veæ dvije godine dana glad u zemlji, a biæe još pet godina, gdje neæe biti ni oranja ni žetve. A Bog me posla pred vama, da vas saèuva na zemlji i da vam izbavi život izbavljanjem prevelikim. I tako nijeste me vi opravili ovamo nego sam Bog, koji me postavi ocem Faraonu i gospodarem od svega doma njegova i starješinom nad svom zemljom Misirskom. Vratite se brže k ocu mojemu i kažite mu: ovako veli sin tvoj Josif: Bog me je postavio gospodarem svemu Misiru, hodi k meni, nemoj oklijevati. Sjedjeæeš u zemlji Gesemskoj i biæeš blizu mene, ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojih, i ovce tvoje i goveda tvoja i što je god tvoje. I ja æu te hraniti ondje, jer æe još pet godina biti glad, da ne pogineš od gladi ti i dom tvoj i što je god tvoje. A eto vidite oèima svojima, i brat moj Venijamin svojima oèima, da vam ja iz usta govorim. Kažite ocu mojemu svu slavu moju u Misiru i što ste god vidjeli; pohitajte i dovedite ovamo oca mojega. Tada pade oko vrata Venijaminu bratu svojemu i plaka. I Venijamin plaka o vratu njegovu. I izljubi svu braæu svoju i isplaka se nad njima. Potom se braæa njegova razgovarahu s njim. I èu se glas u kuæi Faraonovoj, i rekoše: doðoše braæa Josifu. I milo bi Faraonu i slugama njegovijem; I reèe Faraon Josifu: kaži braæi svojoj: ovako uèinite: natovarite magarce svoje, pa idite i vratite se u zemlju Hanansku, Pa uzmite oca svojega i èeljad svoju, i doðite k meni, i daæu vam najbolje što ima u zemlji Misirskoj, i ješæete najbolje obilje ove zemlje. A ti im zapovjedi: ovako uèinite: uzmite sa sobom iz zemlje Misirske kola za djecu svoju i za žene svoje, i povezite oca svojega i doðite ovamo; A na pokuæstvo svoje ne gledajte, jer što ima najbolje u svoj zemlji Misirskoj vaše je. I sinovi Izrailjevi uèiniše tako; i Josif im dade kola po zapovijesti Faraonovoj; dade im i brašnjenice na put. I svakome dade po dvoje haljine, a Venijaminu dade trista srebrnika i petore haljine. A ocu svojemu posla još deset magaraca natovarenijeh najljepšijeh stvari što ima u Misiru, i deset magarica natovarenijeh žita i hljeba i jestiva ocu na put. Tako opravi braæu svoju, i poðoše; i reèe im: nemojte se koriti putem. Tako se vratiše iz Misira, i doðoše u zemlju Hanansku k Jakovu ocu svojemu. I javiše mu i rekoše: još je živ Josif, i zapovjeda nad svom zemljom Misirskom. A u njemu srce prenemože, jer im ne vjerovaše. Ali kad mu kazaše sve rijeèi Josifove, koje im je Josif rekao, i vidje kola, koja posla Josif po oca, tada oživje duh Jakova oca njihova; I reèe Izrailj: dosta mi je kad je još živ sin moj Josif; idem da ga vidim dokle nijesam umro.