1. Mojsijeva 41:17-57 - Compare All Versions

Podeli

Тада фараон исприча Јосифу: „Усних, као, ја стојим поред реке на обали. Кад, гле, из реке изађе седам крава добрих и лепих и почеше по обали да пасу. Кад, после њих, изађе других седам крава, ружних и мршавих, каквих никад нисам видео у целој земљи египатској. Ове мршаве и ружне прогуташе првих седам дебелих крава. Иако су их прогутале, није се видело да им је ишта у трбуху. Биле су ружне као и пре. Утом се пробудих. Затим опет у сну видех, као, на једној стабљици израсте седам једрих и лепих класова. Потом исклија седам празних и штурих, сасушених источним ветром. Ти штури класови прогуташе седам једрих класова. Испричао сам ово гатарима, али нико није могао да ми растумачи.” Тада Јосиф рече фараону: „Фараонови снови су исти. Бог јавља фараону шта ће учинити. Седам лепих крава је седам година, а и седам једрих класова је седам година. То је исти сан! Седам мршавих и ружних крава које за њима изађоше и седам штурих, источним ветром сасушених класова означава седам година глади. То, као што рекох фараону, Бог саопштава фараону шта ће учинити. Ево, доћи ће седам година врло родних целој земљи египатској. Међутим, после њих настаће седам година глади, када ће се заборавити све обиље у земљи египатској и глад ће завладати земљом. Неће се знати за оно обиље од глади која ће доћи, а биће врло велика. То што је фараон двапут сањао значи да је Бог то сигурно наумио и да ће ускоро то учинити. Него, нека сад фараон изабере разумног и мудрог човека и постави га над земљом египатском. Нека фараон постави надзорника по земљи који ће скупљати петину по земљи египатској за време седам родних година. Нека скупљају од свег жита у време седам родних година које ће доћи и нека у име фараоново скупљају жито и чувају га по градовима! Тако ће залихе служити за храну у земљи у време седам година глади које ће доћи, да не пропадне земља од глади.” Ове речи се свидеше фараону и свим његовим дворанима. Зато фараон рече својим дворанима: „Зар бисмо могли да нађемо човека као што је овај, у коме је Дух Божји?” Затим фараон рече Јосифу: „Пошто ти је Бог све ово открио, нема никога разумнијег и мудријег од тебе. Ти ћеш бити над мојим домом и слушаће те сав мој народ. Само ћу овим троном бити изнад тебе.” Тада рече фараон Јосифу: „Ево, постављам те над свом земљом египатском!” Потом скиде фараон печатни прстен с руке и стави га Јосифу на руку. Затим га обуче у одећу од најфинијег лана и окачи му око врата златан ланац. Онда га посади у кочије иза својих, а пред њим викаху: „Склањајте се!” Тако га постави над свом земљом египатском. Још рече фараон Јосифу: „Ја сам фараон, али без тебе нико неће померити руку своју ни ногу своју у целој земљи египатској.” Фараон надену име Јосифу Псонтомфаних и ожени га Асенетом, ћерком Потифере, свештеника онског. Јосиф обилажаше земљу египатску. Јосифу је било тридесет година када је изашао пред фараона цара египатског. Ишавши у име фараоново, обиђе сву земљу египатску. За седам родних година земља је рађала изобилно. У тих седам година он је сабирао од сваке жетве у земљи египатској и чувао жито у градовима. У сваки град је доносио род са околних њива. Тако Јосиф накупи веома много жита, као песка морског, тако да га преста мерити јер му не беше броја. Док још не насташе године глади, родише се Јосифу два сина које му роди Асенета, ћерка Потифере, свештеника онског. Јосиф даде име првенцу Манасија, говорећи: „Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свога.” Другоме даде име Јефрем, говорећи: „Јер ме Бог учини родним у земљи невоље моје.” Седам година изобиља прође у земљи египатској... Наступи седам година глади, како је Јосиф и прорекао. У свим земљама је била глад, а у земљи египатској бејаше хлеба. Кад је и у земљи египатској настала глад, завапи народ фараону за хлеб. Тада фараон рече Египћанима: „Идите к Јосифу, па шта он каже, тако радите!” Пошто се глад прошири по свој земљи, отвори Јосиф житнице и продаваше Египћанима, јер глад поста велика и у земљи египатској. Из свих земаља долажаху у Египат к Јосифу да купују жито јер је страшна глад завладала светом.

Тада фараон рече Јосифу: »У сну сам стајао на обали Нила, а кад тамо – из Нила изађе седам крава, дебелих и лепих, и поче да пасе међу трском. После њих изађе других седам крава, кошчатих, врло ружних и мршавих. Никад у целом Египту не видех тако ружне краве. Тада мршаве и ружне краве прождреше оних седам дебелих крава, које су прве изашле. Али, када су их појеле, није им се познавало да су их појеле – и даље су биле исто тако ружне као и пре. Тада сам се пробудио. »А видео сам у сну и седам класова жита, пуних и лепих, како расту на једној стабљици. За њима изникну других седам класова, спарушених, кржљавих и сасушених источним ветром. Тада ови кржљави класови прогуташе оних седам лепих класова. Испричао сам то чаробњацима, али ниједан од њих није умео да ми то објасни.« Тада Јосиф рече фараону: »Фараонови снови су један исти сан. Бог је открио фараону шта ће да учини. Седам лепих крава седам је година, и седам лепих класова седам је година – то је један исти сан. Седам мршавих и ружних крава које су дошле после њих, а тако и седам празних класова, сасушених источним ветром, јесте седам гладних година. »Тако је како сам рекао фараону: Бог је показао фараону шта ће да учини. Седам година великог изобиља долази целом Египту, али после њих ће доћи седам гладних година. Тада ће све изобиље у Египту бити заборављено и глад ће харати земљом. Нико се неће сећати времена изобиља, јер ће глад која ће уследити бити страшна. А то што се сан фараону поновио, значи да је Бог заиста тако одлучио и да ће то ускоро учинити. Зато нека фараон потражи способног и мудрог човека и постави га за управитеља над Египтом. Нека фараон постави поверенике над земљом и узима петину жетве у Египту током седам година изобиља. Нека они сакупљају сву храну у родним годинама које долазе и нека са фараоновим овлашћењем складиште жито и чувају га као храну за градове. Нека та храна буде залиха за земљу за оних седам гладних година које ће бити у Египту, да глад не упропасти земљу.« И тај предлог се свиде фараону и свим његовим службеницима. Фараон упита своје службенике: »Можемо ли да нађемо човека као што је овај, у коме је Божији Дух?« Онда фараон рече Јосифу: »Пошто је Бог баш теби све ово обзнанио, нема никог тако способног и мудрог као што си ти. Бићеш управитељ мога двора и сав мој народ ће се покоравати твојим наредбама. Једино ћу ја, јер сам на престолу, бити изнад тебе.« Фараон још рече Јосифу: »Овим те постављам за управитеља над целим Египтом.« Онда скину печатни прстен са своје руке и стави га Јосифу на руку. Обуче га у одећу од танког лана, а око врата му обеси златан ланац. Даде му да се вози у колима одмах иза његових, и пред њим су викали: »На колена!« Тако га постави за управитеља над целим Египтом. Фараон рече Јосифу: »Ја сам фараон, али без твог одобрења нико у целом Египту неће ништа предузимати.« Фараон даде Јосифу име Цофнат Паанеах, а за жену му даде Оснат, кћер Потифере, свештеника у Ону. И Јосиф преузе власт над целим Египтом. Јосиф је имао тридесет година када је ступио у службу код фараона, египатског цара. Он оде од фараона и поче да путује по целом Египту. Током седам година изобиља, земља је обилно рађала, а Јосиф је сакупљао сву храну произведену у тих седам година у Египту и складиштио је у градовима. У сваком граду је складиштио храну са околних поља. Тако је Јосиф нагомилао жита као морског песка, па је престао и да га мери, јер га је било неизмерно много. Пре него што су наступиле године глади, Оснат, кћи Потифере, свештеника у Ону, роди Јосифу два сина. Свом прворођеном сину Јосиф даде име Манасија, »јер је«, рече, »Бог учинио да заборавим сву своју муку и сав дом свога оца.« Другом сину даде име Ефрем, »јер ме је«, рече, »Бог учинио плодним у земљи мога страдања.« Седам година изобиља у Египту дође крају и поче седам гладних година, баш као што је Јосиф и рекао. У свим земљама је владала глад, али у целом Египту је било хлеба. А када је и сав Египат почео да осећа глад, народ завапи фараону, тражећи хлеба. Тада фараон рече свим Египћанима: »Идите Јосифу и урадите како вам каже.« Када се глад проширила по целој земљи, Јосиф отвори складишта жита и поче да продаје жито Египћанима, јер је у Египту владала страшна глад. А и из целог света су долазили у Египат да купе жито од Јосифа, јер је глад у целом свету била страшна.

Faraon reče Josifu: „Sanjao sam da stojim na obali reke Nil, kad iz Nila izađe sedam debelih i lepih krava. Pasle su među trskom. Ali tada za njima izađe sedam drugih krava, jadnih, mršavih i veoma ružnih. U celoj egipatskoj zemlji nisam video tako ružnih krava. Tada te mršave i jadne krave proždru onih prvih sedam debelih krava. No, iako su ih progutale, nije se primećivalo da su im u trbuhu; izgledale su jadno kao i pre. U taj čas se probudim. Zatim sam u snu video kako je na jednoj stabljici izraslo sedam klasova, punih i jedrih. Ali posle njih izraste sedam suvih, šturih i istočnim vetrom opaljenih klasova. Ti šturi klasovi proždru onih sedam dobrih klasova. Ispričao sam ovo i gatarima, ali niko nije znao da mi odgovori.“ Josif reče faraonu: „Faraonovi snovi su, u stvari, jedan san: Bog ti je objavio šta će učiniti. Sedam lepih krava sedam su godina, kao što su i sedam punih klasova sedam godina; to je, dakle, samo jedan san. Sedam mršavih i jadnih krava koje su izašle posle njih, kao i onih sedam suvih, šturih i istočnim vetrom opaljenih klasova, su takođe sedam godina. To su sedam godina gladi. To je ono što sam već rekao faraonu: Bog mu je objavio šta će učiniti. Dolazi, evo, sedam godina velikog obilja za ceo Egipat. Posle njih će doći sedam godina gladi kada će se zaboraviti sve izobilje u Egiptu, jer će glad opustošiti zemlju. Zbog gladi koja će uslediti, niko se neće sećati obilja u zemlji; glad će, naime, biti veoma teška. A to što se faraonov san ponovio, znači da se Bog čvrsto odlučio na to i da će to ubrzo i učiniti. Zato neka sad faraon potraži razboritog i mudrog čoveka, pa neka ga postavi nad egipatskom zemljom. Neka faraon još postavi nadglednike nad Egiptom da prikupljaju petinu od letine u Egiptu tokom sedam godina obilja. Neka prikupljaju svu hranu tokom onih sedam godina koje dolaze, te neka po faraonovom ovlašćenju skladište žito po gradovima i čuvaju ga za hranu. Ta hrana neka služi kao zaliha za zemlju tokom sedam godina gladi koja će zadesiti Egipat, tako da zemlja ne bi propala zbog gladi.“ Josifov odgovor se svideo faraonu i svim njegovim dvoranima. Tada faraon reče svojim dvoranima: „Zar možemo naći čoveka kao što je on, čoveka u kome je Duh Božiji?“ Zatim faraon reče Josifu: „Budući da ti je Bog obznanio sve ovo, nema nikog ko je tako razborit i mudar kao što si ti. Ti ćeš biti nadglednik moga doma, te će se sav moj narod pokoravati tvojim naredbama. Jedino ću ja, koji sam na prestolu, imati veću vlast od tebe. Evo, postavljam te nad celom egipatskom zemljom“ – reče faraon. Tada je faraon skinuo pečatni prsten sa svoje ruke i stavio ga na Josifov prst. Zatim ga je obukao u ruho od najboljeg lana, a oko vrata mu je stavio zlatan lanac. Još je naredio da ga provezu kočijama kao njegovog zamenika, a pred njim su uzvikivali: „Na kolena!“ Tako ga je postavio nad celim Egiptom. Uz to mu faraon reče: „Ja sam faraon, niko u celom Egiptu ne sme da makne ruku ili nogu bez tvog odobrenja.“ Faraon je Josifa nazvao Safnat-Paneah i dao mu za ženu Asenetu, ćerku Poti-Fere, sveštenika iz Ona. Tako je Josif dobio vlast nad Egiptom. Josifu je bilo trideset godina kad je stupio u službu faraona, egipatskog cara. Otišavši od faraona, Josif je obišao celu egipatsku zemlju. Tokom sedam rodnih godina zemlja je obilno rađala. U tih sedam godina obilja koje su nastale u Egiptu, Josif je prikupljao svaku vrstu hrane i skladištio je po gradovima. Letinu sa okolnih polja je smeštao u svaki grad. Žita koje je Josif prikupio bilo je mnogo kao peska u moru, tako da ga je prestao meriti; nije mu, naime, bilo mere. Pre nego što su nastupile godine gladi, Josifu su se rodila dva sina koje mu je rodila Aseneta, ćerka Poti-Fere, sveštenika u Onu. Josif je svome prvencu dao ime „Manasija“, jer je rekao: „Bog mi je dao da zaboravim svu svoju muku i svu rodbinu u domu svoga oca.“ Drugoga je nazvao „Jefrem“, rekavši: „Bog me je učinio rodnim u zemlji moje patnje.“ Kad se navršilo onih sedam godina obilja koje su nastale u Egiptu, počele su da nastupaju godine gladi, baš kako je Josif i rekao. U svim zemljama je bilo gladi, ali je u celom Egiptu bilo hleba. A kad je glad zadesila i Egipat, narod zavapi faraonu za hleb. Tada faraon reče svim Egipćanima: „Idite k Josifu i učinite kako vam on kaže!“ Nastala je glad po celoj zemlji. I pošto je zavladala žestoka glad u celom Egiptu, Josif je otvorio sva skladišta, pa je prodavao žito Egipćanima. Celi svet je dolazio Josifu u Egipat da kupuje žito, jer je glad bila žestoka po celom svetu.

Фараон рече Јосифу: „Сањао сам да стојим на обали реке Нил, кад из Нила изађе седам дебелих и лепих крава. Пасле су међу трском. Али тада за њима изађе седам других крава, јадних, мршавих и веома ружних. У целој египатској земљи нисам видео тако ружних крава. Тада те мршаве и јадне краве прождру оних првих седам дебелих крава. Но, иако су их прогутале, није се примећивало да су им у трбуху; изгледале су јадно као и пре. У тај час се пробудим. Затим сам у сну видео како је на једној стабљици израсло седам класова, пуних и једрих. Али после њих израсте седам сувих, штурих и источним ветром опаљених класова. Ти штури класови прождру оних седам добрих класова. Испричао сам ово и гатарима, али нико није знао да ми одговори.“ Јосиф рече фараону: „Фараонови снови су, у ствари, један сан: Бог ти је објавио шта ће учинити. Седам лепих крава седам су година, као што су и седам пуних класова седам година; то је, дакле, само један сан. Седам мршавих и јадних крава које су изашле после њих, као и оних седам сувих, штурих и источним ветром опаљених класова, су такође седам година. То су седам година глади. То је оно што сам већ рекао фараону: Бог му је објавио шта ће учинити. Долази, ево, седам година великог обиља за цео Египат. После њих ће доћи седам година глади када ће се заборавити све изобиље у Египту, јер ће глад опустошити земљу. Због глади која ће уследити, нико се неће сећати обиља у земљи; глад ће, наиме, бити веома тешка. А то што се фараонов сан поновио, значи да се Бог чврсто одлучио на то и да ће то убрзо и учинити. Зато нека сад фараон потражи разборитог и мудрог човека, па нека га постави над египатском земљом. Нека фараон још постави надгледнике над Египтом да прикупљају петину од летине у Египту током седам година обиља. Нека прикупљају сву храну током оних седам година које долазе, те нека по фараоновом овлашћењу складиште жито по градовима и чувају га за храну. Та храна нека служи као залиха за земљу током седам година глади која ће задесити Египат, тако да земља не би пропала због глади.“ Јосифов одговор се свидео фараону и свим његовим дворанима. Тада фараон рече својим дворанима: „Зар можемо наћи човека као што је он, човека у коме је Дух Божији?“ Затим фараон рече Јосифу: „Будући да ти је Бог обзнанио све ово, нема никог ко је тако разборит и мудар као што си ти. Ти ћеш бити надгледник мога дома, те ће се сав мој народ покоравати твојим наредбама. Једино ћу ја, који сам на престолу, имати већу власт од тебе. Ево, постављам те над целом египатском земљом“ – рече фараон. Тада је фараон скинуо печатни прстен са своје руке и ставио га на Јосифов прст. Затим га је обукао у рухо од најбољег лана, а око врата му је ставио златан ланац. Још је наредио да га провезу кочијама као његовог заменика, а пред њим су узвикивали: „На колена!“ Тако га је поставио над целим Египтом. Уз то му фараон рече: „Ја сам фараон, нико у целом Египту не сме да макне руку или ногу без твог одобрења.“ Фараон је Јосифа назвао Сафнат-Панеах и дао му за жену Асенету, ћерку Поти-Фере, свештеника из Она. Тако је Јосиф добио власт над Египтом. Јосифу је било тридесет година кад је ступио у службу фараона, египатског цара. Отишавши од фараона, Јосиф је обишао целу египатску земљу. Током седам родних година земља је обилно рађала. У тих седам година обиља које су настале у Египту, Јосиф је прикупљао сваку врсту хране и складиштио је по градовима. Летину са околних поља је смештао у сваки град. Жита које је Јосиф прикупио било је много као песка у мору, тако да га је престао мерити; није му, наиме, било мере. Пре него што су наступиле године глади, Јосифу су се родила два сина које му је родила Асенета, ћерка Поти-Фере, свештеника у Ону. Јосиф је своме првенцу дао име „Манасија“, јер је рекао: „Бог ми је дао да заборавим сву своју муку и сву родбину у дому свога оца.“ Другога је назвао „Јефрем“, рекавши: „Бог ме је учинио родним у земљи моје патње.“ Кад се навршило оних седам година обиља које су настале у Египту, почеле су да наступају године глади, баш како је Јосиф и рекао. У свим земљама је било глади, али је у целом Египту било хлеба. А кад је глад задесила и Египат, народ завапи фараону за хлеб. Тада фараон рече свим Египћанима: „Идите к Јосифу и учините како вам он каже!“ Настала је глад по целој земљи. И пошто је завладала жестока глад у целом Египту, Јосиф је отворио сва складишта, па је продавао жито Египћанима. Цели свет је долазио Јосифу у Египат да купује жито, јер је глад била жестока по целом свету.

I reče Faraon Josifu: Usnih, a ja stojim kraj reke na obali. I gle, iz reke izađe sedam krava debelih i lepih, te stadoše pasti po obali. I gle, iza njih izađe sedam drugih krava rđavih, i vrlo ružnih i mršavih, kakvih nisam video u celoj zemlji misirskoj. I ove krave mršave i ružne pojedoše onih sedam debelih, i kad im biše u trbuhu, ne poznavaše se da su im u trbuhu, nego opet behu onako ružne kao pre. U tom se probudih. Pa opet usnih, a to sedam klasova izraste iz jednog stabla jedrih i lepih; a iza njih isklija sedam malih, tankih i šturih. I ovi tanki klasovi proždreše onih sedam lepih. I ovo pripovedih gatarima, ali mi ni jedan ne zna kazati šta znači. A Josif reče Faraonu: Oba su sna Faraonova jednaka; Bog javlja Faraonu šta je naumio. Sedam lepih krava jesu sedam godina, i sedam lepih klasova jesu sedam godina; oba su sna jednaka. A sedam krava mršavih i ružnih, što izađoše iza onih, jesu sedam godina; i sedam klasova sitnih i šturih biće sedam godina gladnih. To je što rekoh Faraonu: Bog kaže Faraonu šta je naumio. Evo doći će sedam godina vrlo rodnih svoj zemlji misirskoj. A iza njih nastaće sedam gladnih godina, gde će se zaboraviti sve obilje u zemlji misirskoj, jer će glad satrti zemlju, te se neće znati to obilje u zemlji od gladi potonje, jer će biti vrlo velika. A što je dva puta uzastopce Faraon snio, to je zato što je zacelo Bog tako naumio, i na skoro će to učiniti Bog. Nego sada neka potraži Faraon čoveka mudrog i razumnog, pa neka ga postavi nad zemljom misirskom. I neka gleda Faraon da postavi starešine po zemlji, i pokupi petinu po zemlji misirskoj za sedam rodnih godina; neka skupljaju od svakog žita za rodnih godina koje idu, i neka snesu pod ruku Faraonovu svakog žita u sve gradove, i neka čuvaju, da se nađe hrane zemlji za sedam godina gladnih, kad nastanu, da ne propadne zemlja od gladi. I ovo se učini dobro Faraonu i svim slugama njegovim. I reče Faraon slugama svojim: Možemo li naći čoveka kakav je ovaj, u kome bi duh bio Božji? Pa reče Faraon Josifu: Kad je tebi javio Bog sve ovo, nema nikoga tako mudrog i razumnog kao što si ti. Ti ćeš biti nad domom mojim, i sav će ti narod moj usta ljubiti; samo ću ovim prestolom biti veći od tebe. I još reče Faraon Josifu: Evo, postavljam te nad svom zemljom misirskom. I skide Faraon prsten s ruke svoje i metnu ga Josifu na ruku, i obuče ga u haljine od tankog platna, i obesi mu zlatnu verižicu o vratu, i posadi ga na kola koja behu druga za njegovim, i zapovedi da pred njim viču: Klanjajte se! I da ga je postavio nad svom zemljom misirskom. I još reče Faraon Josifu: Ja sam Faraon, ali bez tebe neće niko maći ruke svoje ni noge svoje u svoj zemlji misirskoj. I dade Faraon Josifu ime Psontomfanih, i oženi ga Asenetom kćerju Potifere sveštenika onskog. I pođe Josif po zemlji misirskoj. A beše Josifu trideset godina kad izađe pred Faraona cara misirskog. I otišavši od Faraona obiđe svu zemlju misirsku. I za sedam rodnih godina rodi zemlja svašta izobila. I stade Josif kupiti za tih sedam godina svakog žita što beše po zemlji misirskoj, i snositi žito u gradove; u svaki grad snošaše žito s njiva koje behu oko njega. Tako nakupi Josif žita vrlo mnogo koliko je peska morskog, tako da ga presta meriti, jer mu ne beše broja. I dokle još ne nasta gladna godina, rodiše se Josifu dva sina, koje mu rodi Aseneta kći Potifere sveštenika onskog. I prvencu nadede Josif ime Manasija, govoreći: Jer mi Bog dade da zaboravim svu muku svoju i sav dom oca svog. A drugom nadede ime Jefrem, govoreći: Jer mi Bog dade da rastem u zemlji nevolje svoje. Ali prođe sedam godina rodnih u zemlji misirskoj; i nasta sedam godina gladnih, kao što je Josif napred kazao. I beše glad po svim zemljama, a po svoj zemlji misirskoj beše hleba. Ali najposle nasta glad i po svoj zemlji misirskoj, i narod povika k Faraonu za hleb; a Faraon reče svima Misircima: Idite k Josifu, pa šta vam on kaže ono činite. I kad glad beše po svoj zemlji, otvori Josif sve žitnice, i prodavaše Misircima. I glad posta vrlo velika u zemlji misirskoj. I iz svih zemalja dolažahu u Misir k Josifu da kupuju; jer posta glad u svakoj zemlji.