1. Mojsijeva 22:1-19

Podeli

1. Mojsijeva 22:1-19 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

После ових догађаја Бог хтеде да искуша Авраама, па га позва: „Аврааме!” Он одговори: „Ево ме!” Бог му рече: „Узми сина свога јединца Исака, кога волиш, иди у земљу Морију, па га принеси као жртву паљеницу на брду које ћу ти показати.” Сутрадан Авраам урани, осамари магарца, поведе двојицу момака и сина свога Исака. Нацепа дрва за жртву и пође на место које му Бог показа. Трећег дана Авраам подиже очи и угледа место у долини. Онда Авраам рече момцима: „Останите ви овде с магарцем, а ја и дечак идемо онамо да се помолимо, па ћемо се вратити к вама.” Авраам узе дрва за жртву паљеницу, стави их на сина Исака, а у своју руку узе огањ и нож, па пођоше обојица заједно. Тада рече Исак своме оцу Аврааму: „Оче!” А он одговори: „Ево ме, сине!” Он рече: „Ево огња и дрва, али где је јагње за жртву?” Авраам одговори: „Бог ће се, сине, постарати за жртвено јагње”, и иђаху обојица заједно. Кад дођоше на место које му Бог каза, Авраам подиже жртвеник и наређа дрва, па свеза свога сина Исака и положи га преко дрва на жртвеник. Затим узе нож и замахну да закоље сина свога. Тад га анђео Господњи викну с неба и рече: „Аврааме, Аврааме!” Он одговори: „Ево ме!” Онда анђео рече: „Не спуштај руку своју на дечака и не чини му ништа, јер увидех да се бојиш Бога кад ниси хтео да поштедиш сина, јединца свога, мене ради!” Тада Авраам подиже очи и погледа и, гле – иза њега се ован заплео роговима у грму. Он оде, узе овна и принесе га на жртву паљеницу место сина свога. То место Авраам назва Господ се стара. Зато се и данас каже: „На брду где се Господ стара.” Опет викну анђео Господњи Авраама. Рече му: „Господ се самим собом заклео. Кад си тако поступио, а ниси зажалио сина свога јединца, излићу свој благослов на тебе и твоје потомке ћу умножити попут звезда на небу и песка на обали мора. Твоји потомци ће запосести врата непријатеља својих. Пошто си послушао глас мој, у потомству твоме биће благословени сви народи на земљи.” Тада се Авраам врати к својим момцима, дигоше се и заједно одоше у Вирсавеју, јер се Авраам настанио у Вирсавеји.

1. Mojsijeva 22:1-19 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

После тога Бог искуша Авраама. Позва га: »Аврааме!« А Авраам одговори: »Молим?« Бог рече: »Узми свог сина, свог јединца Исаака, кога волиш, и иди у земљу Морију. Тамо га принеси као жртву паљеницу на једној од планина за коју ти будем рекао.« Авраам устаде рано ујутро, оседла магарца и поведе са собом двојицу слугу и свога сина Исаака. Када је насекао дрва за жртву паљеницу, крену ка месту о коме му је Бог говорио. Трећега дана Авраам диже поглед и угледа то место у даљини, па рече својим слугама: »Останите овде поред магарца, а ја и дечак идемо онамо да се поклонимо Богу, па ћемо се вратити к вама.« Авраам узе дрва за жртву паљеницу и напрти их на свога сина Исаака, а он понесе ватру и нож, па њих двојица одоше заједно даље. Исаак рече свом оцу Аврааму: »Оче!« »Молим, сине?« одговори Авраам. »Ватра и дрва су овде«, рече Исаак, »али где је јагње за жртву паљеницу?« Авраам одговори: »Бог ће се сам постарати за јагње за жртву паљеницу, сине мој.« И њих двојица одоше заједно даље. Када су стигли до места о коме му је Бог говорио, Авраам подиже жртвеник и на њега наслага дрва. Затим свеза свога сина Исаака и положи га на жртвеник преко дрва, па пружи руку и узе нож да закоље свога сина. Али анђео ГОСПОДЊИ га позва са неба: »Аврааме! Аврааме!« А Авраам рече: »Молим?« »Не спуштај руку на дечака«, рече, »и немој ништа да му урадиш. Сада знам да се бојиш Бога, пошто ми ниси ускратио свога сина, свога јединца.« Тада Авраам диже поглед, а кад тамо – ован се роговима заплео у жбун! Он оде, узе га и принесе као жртву паљеницу место свога сина. Авраам назва оно место »ГОСПОД се стара«. Зато се још и данас каже: »На планини где ће се ГОСПОД постарати.« Анђео ГОСПОДЊИ по други пут позва Авраама са неба, па му рече: »Самим собом се заклињем, говори ГОСПОД, зато што си ово урадио и ниси ускратио свога сина, свога јединца, заиста ћу те благословити и учинити да твојих потомака буде колико и звезда на небу и песка на морској обали. Твоји потомци ће запосести градове својих непријатеља и преко твога потомства биће благословени сви народи на земљи зато што си ме послушао.« Тада се Авраам врати својим слугама, па сви заједно кренуше ка Беер-Шеви. И Авраам остаде да живи у Беер-Шеви.

1. Mojsijeva 22:1-19 Novi srpski prevod (NSPL)

Posle ovih događaja Bog je iskušao Avrahama. Bog ga zovnu: „Avrahame!“ „Evo me!“ – odazva se Avraham. Bog mu onda reče: „Uzmi svoga sina Isaka, tvoga jedinca koga voliš, i pođi s njim u zemlju Moriju, pa ga prinesi kao žrtvu svespalnicu na brdu koje ću ti pokazati.“ Ustane Avraham u rano jutro i osamari magarca. Sa sobom je poveo dva momka i svoga sina Isaka, i pošto je nasekao drva za svespalnicu, digao se i krenuo na mesto koje mu je Bog rekao. Trećega dana Avraham podigne pogled i izdaleka ugleda ono mesto. Avraham reče momcima: „Vi ostanite ovde s magarcem, a ja i dečak idemo gore. Kad se pomolimo, vratićemo se k vama.“ Avraham uzme drva za žrtvu svespalnicu, natovari ih na svoga sina Isaka, a sam je poneo vatru i nož. Onda su obojica krenula. Isak reče svome ocu Avrahamu: „Oče!“ Avraham se odazva: „Evo me, sine!“ Isak mu reče: „Evo, tu su vatra i drva, ali gde je jagnje za žrtvu svespalnicu?“ Avraham odgovori: „Bog će se postarati za jagnje za žrtvu svespalnicu, sine moj.“ Tako njih dvojica nastave put. Kad su stigli na mesto za koje im je Bog rekao, Avraham podigne žrtvenik, naslaže drva, pa sveže svoga sina Isaka i položi ga na žrtvenik povrh drva. Tad Avraham uze nož da zakolje svoga sina. Ali Anđeo Gospodnji ga pozva s neba i reče mu: „Avrahame! Avrahame!“ On odgovori: „Evo me!“ Anđeo Gospodnji reče: „Ne diži ruku na dečaka, niti mu šta čini! Sad znam da se bojiš Boga, jer mi nisi uskratio ni svoga sina jedinca.“ Avraham se obazre, i gle, iza njega ovan; zapleli mu se rogovi u grmlje. Avraham priđe i uzme ovna, pa ga prinese na žrtvu svespalnicu umesto svoga sina. Avraham nazva to mesto „Gospod će se postarati.“ Zato se i danas kaže: „Na brdu Gospodnjeg staranja.“ Anđeo Gospodnji po drugi put pozva Avrahama s neba i reče mu: „Zaklinjem se samim sobom – govori Gospod – pošto si to učinio i nisi uskratio svoga sina jedinca, obilno ću te blagosloviti, i tvoje ću potomstvo umnožiti, te će biti brojno kao zvezde na nebu i kao pesak na morskoj obali. Tvoje će potomstvo osvajati vrata svojih neprijatelja. Zato što si poslušao moj glas, svi će narodi na zemlji biti blagosloveni preko tvog potomstva.“ Avraham se potom vratio k svojim momcima, te su se zajedno uputili u Vir-Saveju, gde je Avraham živeo.

1. Mojsijeva 22:1-19 Нови српски превод (NSP)

После ових догађаја Бог је искушао Аврахама. Бог га зовну: „Аврахаме!“ „Ево ме!“ – одазва се Аврахам. Бог му онда рече: „Узми свога сина Исака, твога јединца кога волиш, и пођи с њим у земљу Морију, па га принеси као жртву свеспалницу на брду које ћу ти показати.“ Устане Аврахам у рано јутро и осамари магарца. Са собом је повео два момка и свога сина Исака, и пошто је насекао дрва за свеспалницу, дигао се и кренуо на место које му је Бог рекао. Трећега дана Аврахам подигне поглед и издалека угледа оно место. Аврахам рече момцима: „Ви останите овде с магарцем, а ја и дечак идемо горе. Кад се помолимо, вратићемо се к вама.“ Аврахам узме дрва за жртву свеспалницу, натовари их на свога сина Исака, а сам је понео ватру и нож. Онда су обојица кренула. Исак рече своме оцу Аврахаму: „Оче!“ Аврахам се одазва: „Ево ме, сине!“ Исак му рече: „Ево, ту су ватра и дрва, али где је јагње за жртву свеспалницу?“ Аврахам одговори: „Бог ће се постарати за јагње за жртву свеспалницу, сине мој.“ Тако њих двојица наставе пут. Кад су стигли на место за које им је Бог рекао, Аврахам подигне жртвеник, наслаже дрва, па свеже свога сина Исака и положи га на жртвеник поврх дрва. Тад Аврахам узе нож да закоље свога сина. Али Анђео Господњи га позва с неба и рече му: „Аврахаме! Аврахаме!“ Он одговори: „Ево ме!“ Анђео Господњи рече: „Не дижи руку на дечака, нити му шта чини! Сад знам да се бојиш Бога, јер ми ниси ускратио ни свога сина јединца.“ Аврахам се обазре, и гле, иза њега ован; заплели му се рогови у грмље. Аврахам приђе и узме овна, па га принесе на жртву свеспалницу уместо свога сина. Аврахам назва то место „Господ ће се постарати.“ Зато се и данас каже: „На брду Господњег старања.“ Анђео Господњи по други пут позва Аврахама с неба и рече му: „Заклињем се самим собом – говори Господ – пошто си то учинио и ниси ускратио свога сина јединца, обилно ћу те благословити, и твоје ћу потомство умножити, те ће бити бројно као звезде на небу и као песак на морској обали. Твоје ће потомство освајати врата својих непријатеља. Зато што си послушао мој глас, сви ће народи на земљи бити благословени преко твог потомства.“ Аврахам се потом вратио к својим момцима, те су се заједно упутили у Вир-Савеју, где је Аврахам живео.

1. Mojsijeva 22:1-19 Sveta Biblija (SRP1865)

Poslije toga šæaše Bog okušati Avrama, pa mu reèe: Avrame! A on odgovori: evo me. I reèe mu Bog: uzmi sada sina svojega, jedinca svojega miloga, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na žrtvu tamo na brdu gdje æu ti kazati. I sjutradan rano ustavši Avram osamari magarca svojega, i uze sa sobom dva momka i Isaka sina svojega; i nacijepavši drva za žrtvu podiže se i poðe na mjesto koje mu kaza Bog. Treæi dan podigavši oèi svoje Avram ugleda mjesto izdaleka. I reèe Avram momcima svojim: ostanite vi ovdje s magarcem, a ja i dijete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratiæemo se k vama. I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svojemu, a sam uze u svoje ruke ognja i nož; pa otidoše obojica zajedno. Tada reèe Isak Avramu ocu svojemu: oèe! A on reèe: što, sine! I reèe Isak: eto ognja i drva, a gdje je jagnje za žrtvu? A Avram odgovori: Bog æe se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu. I iðahu obojica zajedno. A kad doðoše na mjesto koje mu Bog kaza, Avram naèini ondje žrtvenik, i metnu drva na nj, i svezavši Isaka sina svojega metnu ga na žrtvenik vrh drva; I izmahnu Avram rukom svojom i uze nož da zakolje sina svojega. Ali anðeo Gospodnji viknu ga s neba, i reèe: Avrame! Avrame! A on reèe: evo me. A anðeo reèe: ne diži ruke svoje na dijete, i ne èini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nijesi požalio sina svojega, jedinca svojega, mene radi. I Avram podigavši oèi svoje pogleda; i gle, ovan iza njega zapleo se u èesti rogovima; i otišavši Avram uze ovna i spali ga na žrtvu mjesto sina svojega. I nazva Avram ono mjesto: Gospod æe se postarati. Zato se i danas kaže: na brdu, gdje æe se Gospod postarati. I anðeo Gospodnji opet viknu s neba Avrama. I reèe: sobom se zakleh, veli Gospod: kad si tako uèinio, i nijesi požalio sina svojega, jedinca svojega, Zaista æu te blagosloviti i sjeme tvoje veoma umnožiti, da ga bude kao zvijezda na nebu i kao pijeska na brijegu morskom; i naslijediæe sjeme tvoje vrata neprijatelja svojih. I blagosloviæe se u sjemenu tvojem svi narodi na zemlji, kad si poslušao glas moj. Tada se Avram vrati k momcima svojim, te se digoše, i otidoše zajedno u Virsaveju, jer Avram življaše u Virsaveji.