Knjiga proroka Jezekilja 1:4-9 - Compare All Versions

Podeli

Ја, видех, гле, долажаше са севера силан ветар, велик облак са огњем разгореним. Окруживала га је светлост, а изнутра као усијана електра. Усред тога биле су четири прилике сличне лику човечјем. Свака је имала четири лица и свака је имала четири крила. Ноге њихове су биле праве, а стопала њихова била су као у телета и севала су као усијана бронза. Испод крила њихових биле су руке човечје на четири стране. Лица њихова и крила њихова била су на четири стране. Крила њихова била су састављена једно с другим и нису се окретала док су ишла. Свака је напред ишла.

Погледах, а оно – олуја долази са севера: огроман облак с пламтећим огњем, окружен блиставом светлошћу, а усред огња нешто као светлуцави ћилибар. Усред тога нешто налик на четири жива бића. Обличјем су изгледала као човек, али је свако од њих имало четири лица и четири крила. Ноге су им биле праве, а стопала као у телета и светлуцава као углачана бронза. Под крилима су на четири стране имала људске руке. Свако од ова четири бића имало је лице и крила, а крила су им се дотицала. Када су бића ишла, нису се окретала – свако је ишло право напред.

Pogledam ja, kad gle, dođe olujni vetar sa severa s velikim oblakom u kome je plamteo oganj; oko njega je bila jaka svetlost. Usred njega, u samom središtu ognja, bilo je nešto kao sjajni metal. Usred toga je bilo nešto kao četiri bića, koja su po izgledu bila slična ljudskom obličju. Svako je imalo četiri lica i četiri krila. Noge su im bile ravne, stopala kao u teleta; blistali su kao uglačana bronza. Ispod krila, na četiri strane, imali su ljudske ruke; svako od ovih četvoro imalo je svoje lice i svoja krila. Krila su im se dodirivala. Dok su išla, nisu se okretala; svako se kretalo napred.

Погледам ја, кад гле, дође олујни ветар са севера с великим облаком у коме је пламтео огањ; око њега је била јака светлост. Усред њега, у самом средишту огња, било је нешто као сјајни метал. Усред тога је било нешто као четири бића, која су по изгледу била слична људском обличју. Свако је имало четири лица и четири крила. Ноге су им биле равне, стопала као у телета; блистали су као углачана бронза. Испод крила, на четири стране, имали су људске руке; свако од ових четворо имало је своје лице и своја крила. Крила су им се додиривала. Док су ишла, нису се окретала; свако се кретало напред.

I videh, i gle, silan vetar dolažaše od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevaše, i oko njega svetlost, a isred ognja kao jaka svetlost; isred njega još kao četiri životinje, koje na oči behu nalik na čoveka; i u svake behu četiri lica, i četiri krila u svake; i noge im behu prave, a u stopalu behu im noge kao u teleta; i sevahu kao uglađena bronza. I ruke im behu čovečje pod krilima nad četiri strane, i lica im i krila behu na četiri strane. Sastavljena im behu krila jedno s drugim; i ne okretahu se idući, nego svaka iđaše na prema se.