Knjiga propovednikova 6:1-12
Knjiga propovednikova 6:1-12 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Постоји зло које сам под сунцем видео и често је међу људима: Неком човеку Бог даје богатство, благо и славу, тако да има све што му душа његова жели, али му Бог не омогући да у томе ужива, него ужива туђинац. То је ништавило и љуто зло. Ако би неко сто синова добио и живео много година и да му се умноже дани живота, а он се не наужива добра, нити гроба има, кажем да је мртворођено од њега срећније. Из ништавила дође, у таму отиде, и име му је у тами сакривено. Није видело сунца, нити га упознало, а почива боље од оног. Да живи и две хиљаде година, а да се добра не наужива, не одлазе ли сви на исто место? Сав труд човеков је за уста његова, али не може да се засити душа његова. Јер шта има више мудар од безумног? Шта има сиромах који зна да се држи пред људима? Боље је очима гледати него душом желети. И то је ништавило и трчање за ветром. Што постоји, одавно је названо именом својим, а зна се шта је човек. Он не може да се суди с јачим од себе. Много речи – много ништавности. Шта то користи човеку? Јер ко зна шта је човеку добро у животу, за оно мало дана што живи у ништавилу свом, који му као сен пролазе? Ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?
Knjiga propovednikova 6:1-12 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Видех под сунцем још једно зло које тешко притиска људе: Бог дâ човеку богатство, имање и част, па има све што му срце жели, али му Бог не дâ да у томе ужива, него у томе ужива туђинац. То је испразност и тешко зло. Може човек да има стотину деце и да живи много година, али, колико год поживео, ако не ужива у свом благостању, таман да живи довека, кажем: и мртворођенчету је боље него њему. Мртворођенче дође као дашак, у тами оде и тама му обавије име. И мада никад није видело сунца и ништа није сазнало, спокојније је од оног човека таман да овај поживи и двапут по хиљаду година, а не ужива у свом благостању. Јер, сви иду на исто место. Сав је човеков мукотрпни труд за његова уста, али глад никако да му се утоли. Каква је предност мудрога над безумником? Шта сиромах има од тога што зна како да се понаша пред другима? Боље је оно што очи виде него лутање жудње. И то је испразност – трчање за ветром. Што је било, већ има име. Тако се зна и шта је човек – да не може да се парничи с моћнијим од себе. Што више речи, то више испразности, па каква је човеку корист од тога? Јер, ко зна шта је добро за човека у његовом животу, за оно мало испразних дана који му прођу као сенка? Ко му може рећи шта ће бити под сунцем после њега?
Knjiga propovednikova 6:1-12 Novi srpski prevod (NSPL)
Postoji za ljude još jedno veliko zlo koje sam video pod kapom nebeskom: Nekome Bog da imetak, bogatstvo, čast, pa mu duši ništa ne manjka što poželi. Ali mu Bog ne daje da uživa, da jede od toga, već tuđinac jede. To je prolazno i teška je bolest. Da neko ima stotinu sinova, da živi mnoge godine, da je mnogo dana njegovih godina – čak i groba ne imao, a duša mu se nije nasitila blagostanja – onda tvrdim da je i mrtvorođenče bolje od njega. Jer, ono je uzalud rođeno, u tamu je otišlo i tama mu ime pokriva. Nije videlo sunca i ne zna za njega, a počiva bolje nego onaj drugi; koji, sve da živi i dvaput po hiljadu godina, ne uživa u svome imetku. Najzad, ne idu li svi na isto mesto? Sav je čovekov trud za njegova usta, ali mu opet duša nije sita. Po čemu je mudrom bolje od bezumnog, i šta ima siromašak koji ume da se vlada pred ljudima? Bolje je ono što oči gledaju nego ono za čim duša žudi, jer je i to prolazno i jurenje vetra. Ono što se zbilo određeno je i bilo, i zna se šta je čovek: ne može da se spori sa jačim od sebe. Tamo gde je mnogo reči besmisao biva veći, i kakva je od toga čovekova korist? Jer ko zna šta je dobro za čoveka u malo dana njegovog prolaznog života koji mu iščeznu kao sena? Ko će da kaže čoveku šta će se zbiti nakon njega pod kapom nebeskom?
Knjiga propovednikova 6:1-12 Нови српски превод (NSP)
Постоји за људе још једно велико зло које сам видео под капом небеском: Некоме Бог да иметак, богатство, част, па му души ништа не мањка што пожели. Али му Бог не даје да ужива, да једе од тога, већ туђинац једе. То је пролазно и тешка је болест. Да неко има стотину синова, да живи многе године, да је много дана његових година – чак и гроба не имао, а душа му се није наситила благостања – онда тврдим да је и мртворођенче боље од њега. Јер, оно је узалуд рођено, у таму је отишло и тама му име покрива. Није видело сунца и не зна за њега, а почива боље него онај други; који, све да живи и двапут по хиљаду година, не ужива у своме иметку. Најзад, не иду ли сви на исто место? Сав је човеков труд за његова уста, али му опет душа није сита. По чему је мудром боље од безумног, и шта има сиромашак који уме да се влада пред људима? Боље је оно што очи гледају него оно за чим душа жуди, јер је и то пролазно и јурење ветра. Оно што се збило одређено је и било, и зна се шта је човек: не може да се спори са јачим од себе. Тамо где је много речи бесмисао бива већи, и каква је од тога човекова корист? Јер ко зна шта је добро за човека у мало дана његовог пролазног живота који му ишчезну као сена? Ко ће да каже човеку шта ће се збити након њега под капом небеском?
Knjiga propovednikova 6:1-12 Sveta Biblija (SRP1865)
Ima zlo koje vidjeh pod suncem i èesto je meðu ljudima: Nekome Bog da bogatstvo i blago i slavu, te duša njegova ima sve što god želi, ali mu ne da Bog da to uživa, nego uživa drugi. To je taština i ljuto zlo. Da bi ko rodio sto sinova i živio mnogo godina i dani bi se vijeka njegova veoma namnožili, a duša se njegova ne bi nasitila dobra, te ni pogreba ne bi imao, kažem da je bolje nedonošèe od njega. Jer uzalud doðe i u tamu otide i ime mu je tamom pokriveno; Ni sunca ne vidje, niti što pozna, a poèiva bolje nego onaj. I da bi živio dvije tisuæe godina, a dobra ne bi uživao, ne odlaze li svi na jedno mjesto? Sav je trud èovjeèji za usta njegova, ali se ne može nasititi duša njegova. Jer šta ima mudri više nego bezumni? šta li siromah, koji se umije vladati meðu živima? Bolje je vidjeti oèima negoli željeti; i to je taština i muka duhu. Što je ko, davno je tijem nazvan; i zna se da je èovjek i da se ne može suditi s jaèim od sebe. Kad dakle ima mnogo stvari koje umnožavaju taštinu, kaka je korist èovjeku? Jer ko zna što je dobro èovjeku u životu, za malo dana taštega života njegova, koji mu prolaze kao sjen? ili ko æe kazati èovjeku šta æe biti poslije njega pod suncem?