Knjiga propovednikova 12:1-5 - Compare All Versions

Podeli

Сећај се створитеља свога у дане младости своје, пре него што дођу зли дани и дођу године кад ћеш рећи: „Нису ми миле”. Пре него што сунце и светлост потамне, месец и звезде и после кише опет облаци дођу. У тај дан ће уздрхтати чувари кућни, погнуће се јунаци, стаће млинарице јер их је мало и потамнеће они који кроз прозоре гледају. Затвориће се улична врата, ослабиће шум млина као цвркут птица и утишају се девојке које певају. Страх од висине, стрепња на путу. Бадем цвета, скакавац је тром, мирођија расте. Човек улази у своју вечну кућу, а нарикаче улицама крећу.

Сећај се свога Створитеља у данима своје младости, пре него што дођу дани невоље и примакну се године када ћеш рећи: »Не миле ми се« – пре него што сунце и светлост и месец и звезде потамне и облаци се врате после кише, када чувари куће задрхте и јаки људи се погуре, када млинарице престану да мељу, јер их је мало, и замуте се они што гледају кроз прозоре, када се затворе врата на улицу и пригуши звук млина, када се тргнеш на глас птице, а све песме утихну, када се плашиш висине и опасности на путу, када је бадем у цвету, а скакавац се вуче по тлу и жеља се више не јавља – јер човек иде у своју вечну кућу, а нарикаче ходају улицама

Sećaj se Stvoritelja svoga u danima mladosti svoje – pre nego dođu dani zla i pristignu godine za koje ćeš reći: „Ne mile mi se“; pre nego se zamrači sunce, svetlo meseca i zvezda i odu oblaci nakon kiše; na dan kada se zaljuljaju čuvari kuće i presamite se junaci, kada stanu malobrojne drobilice i zamagle se one što kroz prozore gledaju, kada se zatvore ulična vrata i utiša zveket mlinskog kamena, kada se čovek diže s cvrkutom ptica i prorede se pesme; kada se čovek boji uzvišenja i opasnosti na putu, kada procveta badem i skakavac se ulenji, kada želja umine. Jer čovek odlazi u svoju večnu kuću, a na ulicu izlaze ožalošćeni.

Сећај се Створитеља свога у данима младости своје – пре него дођу дани зла и пристигну године за које ћеш рећи: „Не миле ми се“; пре него се замрачи сунце, светло месеца и звезда и оду облаци након кише; на дан када се заљуљају чувари куће и пресамите се јунаци, када стану малобројне дробилице и замагле се оне што кроз прозоре гледају, када се затворе улична врата и утиша звекет млинског камена, када се човек диже с цвркутом птица и прореде се песме; када се човек боји узвишења и опасности на путу, када процвета бадем и скакавац се улењи, када жеља умине. Јер човек одлази у своју вечну кућу, а на улицу излазе ожалошћени.

Ali opominji se Tvorca svog u mladosti svojoj pre nego dođu dani zli i prispeju godine, za koje ćeš reći: Nisu mi mile; pre nego pomrkne sunce i videlo i mesec i zvezde, i opet dođu oblaci iza dažda, kad će drhtati stražari kućni i pognuti se junaci, i stati mlinarice, što ih je malo, i potamneti koji gledaju kroz prozore, i kad će se zatvoriti vrata s ulice, i oslabiti zveka od mlevenja, i kad će se ustajati na ptičiji glas i prestati sve pevačice, i visokog mesta kad će se bojati i strašiti se na putu, kad će badem ucvetati i skakavac otežati i želja proći, jer čovek ide u kuću svoju večnu, i pokajnice će hoditi po ulicama