Knjiga propovednikova 10:7-20 - Compare All Versions

Podeli

Video sam sluge na konjima i glavare što pešače kao roblje. Ko drugome jamu kopa sam u nju upada i ko ruši zid uješće ga zmija. Kamenje koje se kleše može da povredi klesara, a drvo koje se teše može da ugrozi tesara. Ako je sekira tupa i sečivo joj naoštreno nije, čoveku golema snaga treba. Znači, mudrost je korisna jer napredak daje. Slaba korist za bajača pre bajanja ujede li zmija. Blažene su reči mudrog, a bezumnog njegova usta izjedaju; glupost je na početku njegovog govora, a suludo zlo na njegovom svršetku. Ludak silno brblja, a čovek ne zna šta će da se zbude, i ko će da mu kaže šta dolazi nakon njega? Bezumnike trud zamara, pa ne znaju ni u grad da uđu. Jao tebi, zemljo, s neodraslim carem i sa glavarima što se od jutra goste! Blažena si, zemljo, s carem plemenitog roda, s glavarima što se goste kad je tome vreme, ko junaci, a ne ko pijanci. Zbog lenjosti i krov se ugiba, zbog nemarnih ruku prokišnjava kuća. Radi slavlja hleb se mesi, vino život uveseljava, a novac svemu rešenje pruža. Cara nemoj kleti u sebi, a u odajama gde počivaš nemoj kleti bogataša; jer će ptica nebeska odneti glas, odaće stvar vlasnica krila.

Videh sluge na konjima, a knezovi idu pešice, kao sluge. Ko jamu kopa, u nju će pasti, i ko razvaljuje ogradu, uješće ga zmija. Ko odmiče kamenje, udariće se o njih, ko cepa drva, nije miran od njih. Kad se zatupi gvožđe i oštrice mu se ne naoštre, tada treba više snage; ali mudrost može bolje popraviti. Ako ujede zmija pre bajanja, ništa neće pomoći bajač. Reči iz usta mudrog ljupke su, a bezumnog proždiru usne njegove. Početak je rečima usta njegovih ludost, a svršetak govoru njegovom zlo bezumlje. Jer ludi mnogo govori, a čovek ne zna šta će biti; i ko će mu kazati šta će posle njega biti? Lude mori trud njihov, jer ne znaju ni u grad otići. Teško tebi, zemljo, kad ti je car dete i knezovi tvoji rano jedu! Blago tebi, zemljo, kad ti je car plemenit i knezovi tvoji jedu na vreme da se potkrepe, a ne da se opiju. S lenjosti ugiblje se krov i s nemarnih ruku prokapljuje kuća. Radi veselja gotove se gozbe, i vino veseli žive, a novci vrše sve. Ni u misli svojoj ne psuj cara, ni u kleti, u kojoj spavaš, ne psuj bogatog, jer ptica nebeska odneće glas i šta krila ima dokazaće reč.

Виђао сам слуге на коњима, док кнежеви иду пешке попут слугу. Ко јаму копа, може у њу упасти. Ко проваљује кроза зид, може га ујести змија. Ко вади камен из мајдана, камен га може повредити. Ко цепа дрва, може од њих страдати. Ако је секира тупа и оштрица јој ненаоштрена, више снаге треба. Али мудрост доноси успех. Уједе ли змија пре него што се зачара, никакве користи од кротитеља. Речи из уста мудрога умилне су, а безумника изједу сопствене усне: у почетку говори глупости, а на крају опаке лудости. Глупан је пун речи. Човек не зна шта ће бити, и ко може да му каже шта ће бити после њега? Безумника изнурује његов мукотрпан труд – ко не зна пут, не стиже до града. Тешко теби, земљо чији цар је био слуга и чији се кнежеви ујутро госте! Благо теби, земљо чији је цар племенита рода и чији кнежеви се госте у право време, да поврате снагу, а не да се опију. Због лењости се улежу кровне греде, због доконих руку прокишњава кућа. Гозба је ради смеха и вино чини живот веселим, али новац је одговор на све. Не проклињи цара чак ни у мислима, не проклињи богатога ни у својој ложници, јер птица може да однесе твоје речи и крилато створење да пренесе то што говориш.

Видео сам слуге на коњима и главаре што пешаче као робље. Ко другоме јаму копа сам у њу упада и ко руши зид ујешће га змија. Камење које се клеше може да повреди клесара, а дрво које се теше може да угрози тесара. Ако је секира тупа и сечиво јој наоштрено није, човеку голема снага треба. Значи, мудрост је корисна јер напредак даје. Слаба корист за бајача пре бајања уједе ли змија. Блажене су речи мудрог, а безумног његова уста изједају; глупост је на почетку његовог говора, а сулудо зло на његовом свршетку. Лудак силно брбља, а човек не зна шта ће да се збуде, и ко ће да му каже шта долази након њега? Безумнике труд замара, па не знају ни у град да уђу. Јао теби, земљо, с неодраслим царем и са главарима што се од јутра госте! Блажена си, земљо, с царем племенитог рода, с главарима што се госте кад је томе време, ко јунаци, а не ко пијанци. Због лењости и кров се угиба, због немарних руку прокишњава кућа. Ради славља хлеб се меси, вино живот увесељава, а новац свему решење пружа. Цара немој клети у себи, а у одајама где почиваш немој клети богаташа; јер ће птица небеска однети глас, одаће ствар власница крила.

Видех слуге на коњима, а великаши иду пешице као слуге. Ко јаму копа, у њу ће упасти, и ко зидове руши, ујешће га змија. Ко камење ломи, бива повређен, и ко дрва цепа, може да настрада. Ако се иступи гвожђе и сечиво није наоштрено, тада више снаге треба, али мудрост успех доноси. Ако змија уједе пре бајања, ништа бајач не помаже. Миле су речи из уста мудрог, а безумног упропашћују усне његове. Почетак речи уста његових јесте безумље, а завршетак уста његових јесте зла лудост. Безумник превише говори, али човек не зна шта ће после њега бити. Безумне мучи труд њихов јер ни у град не умеју да иду. Тешко теби, земљо, кад ти је владар дете, а великаши твоји већ ујутру једу. Благо теби, земљо, кад је племенит владар твој и великаши твоји на време једу да се окрепе, а не да се опију! Од лењости се кров угиба и због руку немарних прокишњава кућа. Гозбе се праве због весеља, вино улепшава живот, а новац све чини. Ни у мислима не проклињи цара, ни у спаваћој соби не куни богаташе јер ће птице небеске глас однети и на крилима реч објавити.