Knjiga propovednikova 1:1-18
Knjiga propovednikova 1:1-18 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Речи проповедника, сина Давидовог, цара у Јерусалиму. „Ништавило над ништавилима”, говори проповедник, „ништавило над ништавилима, све је ништавило.” Шта користи човеку сав труд који улаже под сунцем? Нараштај одлази, нараштај долази, а земља стоји заувек. Сунце излази, Сунце залази и опет хита ка месту одакле је изашло. Ветар иде на југ, окреће се на север, ковитла се, ковитла, и враћа се новом кружењу. Све реке теку у море, а море се не препуњује. Одакле теку реке, опет се тамо враћају. Све речи су мучне да се не могу исказати. Око се не може нагледати, а уво се не може наслушати. Шта је било, опет ће бити, што се чинило, опет ће се чинити, и нема ничег новог под сунцем. Постоји ли нешто за шта би се рекло: „Види, ово је ново!” То је већ било у временима која су за нама. Не спомиње се оно што је било раније. Ни оно касније неће се спомињати код оних који после буду. Ја, проповедник, био сам цар Израиљев у Јерусалиму. Управио сам срце своје да истражује и разаберем мудрост у свему што бива под небом. Тај мучан посао даде Бог синовима људским да се тиме муче. Гледао сам све шта се ради под сунцем, а, гле, све је ништавило и трчање за ветром. Што је криво, не може се исправити, чега нема, не може се избројати. Тада рекох у срцу свом говорећи: „Ево, узрастао сам и претекао мудрошћу све који су владали у Јерусалиму.” Срце моје виде много мудрости и знања. Управио сам срце своје да упозна мудрост, упознао сам безумље и лудост и схватио да је и то трчање за ветром. Много мудрости, много бриге, и ко знање скупља – муку скупља.
Knjiga propovednikova 1:1-18 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Речи Проповедника, сина Давидовог, цара у Јерусалиму: Испразност над испразношћу! – говори Проповедник. Испразност над испразношћу! Све је испразност! Каква је корист човеку од свег његовог мукотрпног труда под сунцем? Поколење оде и поколење дође, а земља остаје довека. Сунце изађе и зађе, па хита назад, на место одакле излази. Ветар дува на југ, па окрене на север, витла уоколо-наоколо, па опет назад. Све реке теку у море, а море се не препуни. Одакле реке долазе, онамо се и враћају. Све је заморно, толико да не може да се искаже. Око не може да се нагледа, ни ухо да се наслуша. Што је било, опет ће бити, што се чинило, опет ће се чинити – нема ништа ново под сунцем. Има ли ишта за шта би се могло рећи: »Гле, ово је ново!«? И то је већ било, давно пре нашег времена. Нема сећања на оно што је било пре, нити ће бити сећања на оно што ће тек бити међу онима који ће бити после. Ја, Проповедник, био сам цар над Израелом у Јерусалиму. Одлучио сам да истражим и испитам, помоћу мудрости, све што се чини под небом. Какав је тежак задатак Бог дао људима да се с њим муче! Видео сам све што се чини под сунцем: све је испразност – трчање за ветром. Што је криво, не може да се исправи; чега нема, не може да се изброји. Мислио сам: »Ево, надрастао сам и надмашио у мудрости све који су владали над Јерусалимом пре мене. Стекао сам много мудрости и знања.« Стога сам одлучио да сазнам у чему је предност мудрости над лудошћу и безумљем, али увидех да је и то само трчање за ветром. Јер, где је много мудрости, много је и јада, и што је више знања, више је и бола.
Knjiga propovednikova 1:1-18 Novi srpski prevod (NSPL)
Reči propovednika, Davidovog sina i cara u Jerusalimu: Prolaznost nad prolaznošću – vajka se propovednik – prolaznost nad prolaznošću! Sve je prolazno! U čemu je korist ljudima od sveg njihovog truda kojim se upinju pod kapom nebeskom? Pokolenje dolazi, pokolenje odlazi, a zemlja traje doveka. Sunce izlazi, sunce zalazi, žuri na svoje mesto odakle izlazi. Vetar ide na jug i kruži na sever, kovitla li kovitla, da se ponovo kružeći vrati. Sve reke u more teku, a more nije puno; i tamo odakle teku reke, vraćaju se da opet teku. Sve je to zamorno i niko to ne može da iskaže. Oko se nije nagledalo i uho se nije zasitilo slušanja. Jer šta se već zbilo, opet će da se zbude; i šta se radilo, opet će da se radi. Baš ništa novo nema pod kapom nebeskom. Zar ima nečeg da neko kaže: „Vidi, ovo je novo.“ Već od davnina, pre nas toga je bilo. Nema sećanja na ono prošlo, kao što nema sećanja kod onih koji tek dolaze na ono što još nije došlo. Ja, propovednik, bio sam car izrailjski u Jerusalimu. Elem, srcem sam se predao proučavanju i mudrom istraživanju svega što se zbiva pod nebesima. A to je tegoban zadatak koji je Bog dao ljudima da se njime bave. Posmatrao sam sva dela koja se čine pod kapom nebeskom – i gle – sve je prolazno i jurenje vetra! Ono što je krivo ne može da se ispravi i ono čega nema ne može da se izbroji. Kazao sam svome srcu: „Gle! Postao sam daleko mudriji od svih koji su pre mene vladali Jerusalimom, i srce mi se nagledalo tolike mudrosti i znanja.“ Srcem sam se predao upoznavanju mudrosti, a upoznao sam i bezumlje i glupost. Shvatio sam – i to je jurenje vetra. Jer, gde je mnogo mudrosti, mnogo je i strepnje, i muku gomila ko gomila znanje.
Knjiga propovednikova 1:1-18 Нови српски превод (NSP)
Речи проповедника, Давидовог сина и цара у Јерусалиму: Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник – пролазност над пролазношћу! Све је пролазно! У чему је корист људима од свег њиховог труда којим се упињу под капом небеском? Поколење долази, поколење одлази, а земља траје довека. Сунце излази, сунце залази, жури на своје место одакле излази. Ветар иде на југ и кружи на север, ковитла ли ковитла, да се поново кружећи врати. Све реке у море теку, а море није пуно; и тамо одакле теку реке, враћају се да опет теку. Све је то заморно и нико то не може да искаже. Око се није нагледало и ухо се није заситило слушања. Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде; и шта се радило, опет ће да се ради. Баш ништа ново нема под капом небеском. Зар има нечег да неко каже: „Види, ово је ново.“ Већ од давнина, пре нас тога је било. Нема сећања на оно прошло, као што нема сећања код оних који тек долазе на оно што још није дошло. Ја, проповедник, био сам цар израиљски у Јерусалиму. Елем, срцем сам се предао проучавању и мудром истраживању свега што се збива под небесима. А то је тегобан задатак који је Бог дао људима да се њиме баве. Посматрао сам сва дела која се чине под капом небеском – и гле – све је пролазно и јурење ветра! Оно што је криво не може да се исправи и оно чега нема не може да се изброји. Казао сам своме срцу: „Гле! Постао сам далеко мудрији од свих који су пре мене владали Јерусалимом, и срце ми се нагледало толике мудрости и знања.“ Срцем сам се предао упознавању мудрости, а упознао сам и безумље и глупост. Схватио сам – и то је јурење ветра. Јер, где је много мудрости, много је и стрепње, и муку гомила ко гомила знање.
Knjiga propovednikova 1:1-18 Sveta Biblija (SRP1865)
Rijeèi propovjednika sina Davidova cara u Jerusalimu. Taština nad taštinama, veli propovjednik, taština nad taštinama, sve je taština. Kaka je korist èovjeku od svega truda njegova, kojim se trudi pod suncem? Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvijek. Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mjesto svoje odakle izlazi. Vjetar ide na jug i obræe se na sjever: ide jednako obræuæi se, i u obrtanju svom vraæa se. Sve rijeke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku rijeke, onamo se vraæaju da opet teku. Sve je muèno, da èovjek ne može iskazati; oko se ne može nagledati, niti se uho može naslušati. Što je bilo to æe biti, što se èinilo to æe se èiniti, i nema ništa novo pod suncem. Ima li što za što bi ko rekao: vidi, to je novo? Veæ je bilo za vijekova koji su bili prije nas. Ne pominje se što je prije bilo; ni ono što æe poslije biti neæe se pominjati u onijeh koji æe poslije nastati. Ja propovjednik bijah car nad Izrailjem u Jerusalimu; I upravih srce svoje da tražim i razberem mudrošæu sve što biva pod nebom; taj muèni posao dade Bog sinovima ljudskim da se muèe oko njega. Vidjeh sve što biva pod suncem, i gle, sve je taština i muka duhu. Što je krivo ne može se ispraviti, i nedostaci ne mogu se izbrojiti. Ja rekoh u srcu svom govoreæi: evo, ja postah velik, i pretekoh mudrošæu sve koji biše prije mene u Jerusalimu, i srce moje vidje mnogo mudrosti i znanja. I upravih srce svoje da poznam mudrost i da poznam bezumlje i ludost; pa doznah da je i to muka duhu. Jer gdje je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umnožava znanje, umnožava muku.