5. Mojsijeva 32:1-20

Podeli

5. Mojsijeva 32:1-20 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

„Слушајте, небеса, проговорићу! Почуј, земљо, речи уста мојих! Нека се спусти као киша наук мој, као роса нека пада моја реч. Износићу име Господње, величајте Бога нашега! Он је стена, дело му је савршено, сви путеви његови прави су. Бог је веран, без неправде је, праведан је и правичан. Они се искварише према њему, нису његова деца. То је род зао и покварен. Тако узвраћате Господу, народе глупи и безумни? Није ли он отац твој, створитељ који те је саздао и који те је утврдио? Сети се некадашњих дана! Помисли на године од поколења до поколења. Оца свога питај, он ће те поучити. Старије питај и казаће ти. Кад је Вишњи делио поседе народима, кад је делио синове људске, границе је поставио народима према броју синова Израиљевих. Господњи део је његов народ, Јаков је део наследства његовог. У пустој земљи нађе га, у пустињи где завија пустош. Заштити га, одгоји га, чуваше га као зеницу ока твога. Као што орао бди над орлићима својим, лебди над птићима својим, крила шири, узима их, носи их на перима својим, тако га је сам Господ водио, није било туђег бога. Водио га је на висине земаљске да га храни плодовима пољским. Даде му да сиса мед из камена и уље из тврде стене, масло од крава, млеко од оваца и лој од јагањаца и овнова васанских и јараца, зрна житна и пио си крв грожђа – вино. Међутим, миљеник се угоји, па се стаде ритати. Утовио се, удебљао и засалио, па остави Бога који га је створио. Презре стену спасења свога. Изазваше му љубомору туђим боговима, разјарише га гадостима. Жртвовали су демонима, који нису Бог, боговима које раније нису познавали, неким новим који скоро дођоше, које нису поштовали оци ваши. Напустио си стену која те је родила и заборавио си Бога који те је створио. Господ виде то, разгневи се и одбаци синове своје и ћерке. Потом рече: ‘Сакрићу од њих лице своје да видим какав ће им крај бити. То је искварен род, синови у којима нема вере.

5. Mojsijeva 32:1-20 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Слушајте, небеса, а ја ћу говорити, чуј, земљо, речи мојих уста. Нека моје учење капље као киша, нека моје речи падају као роса, као кишица на нежно биље, као пљусак на младу траву. Објављиваћу Име ГОСПОДЊЕ, а ви величајте Бога нашега. Он је Стена, дела су му савршена, праведни су сви његови путеви. Он је Бог веран и неправду не чини. Он је праведан и правичан. Али они су се искварили; на своју срамоту нису му више деца, нараштај изопачени и препредени. Зар тако узвраћаш ГОСПОДУ, народе неразумни и немудри? Зар он није твој Отац, твој Створитељ, који те начинио и саздао? Сети се прадавних дана, погледај давнашња поколења. Упитај свога оца, и он ће ти испричати, своје старешине, и они ће ти одговорити. Када је Свевишњи народима делио њихово наследство, када је размештао потомке Адамове, одредио је народима међе у складу са бројем синова Божијих. А ГОСПОДЊИ је део његов народ, Јаков је његов посед. Нашао га је у земљи пустињској, у пустари голој, где звери завијају. Обгрлио га је и гајио, чувао га као зеницу свога ока као орао што бди над својим гнездом, над орлићима својим лебди, крила шири да их ухвати и однесе на својим перима. ГОСПОД га је сам водио – туђег бога није било с њим. Учинио је да по висовима земље јаше и хранио га пољским плодовима, меда му давао из стене и уља из кремене литице, кравље урде и млека овчијег и козјег, лоја јагњећег и јарећег, најбоље овнове башанске, јарце и најсочнија зрна пшенице. Пенушаву крв грожђа си пио. Јешурун се угојио, па се узритао; угојио се, утовио се и усалио. Оставио је Бога, који га је начинио, и одбацио Стену, свога Спаситеља. Чинили су га љубоморним туђим боговима, гневили га гнусним идолима. Демонима су приносили жртве, а не Богу, боговима које нису познавали, боговима који се недавно појавише, боговима којих се ваши праоци нису бојали. Занемарио си Стену која те донела на свет, заборавио Бога који те родио. ГОСПОД то виде и одбаци их, јер су га његови синови и кћери разгневили. »Сакрићу своје лице од њих«, рече, »и видећу шта ће од њих настати. Јер, они су нараштај изопачен, деца која немају верности.

5. Mojsijeva 32:1-20 Novi srpski prevod (NSPL)

Čujte, nebesa, govoriću, slušaj, zemljo, besedu usta mojih. Kao kiša neka daždi pouka moja, kao rosa nek se spusti beseda moja, kao pljusak na mladu travu, kao sitna kiša na mlado bilje. Jer, objaviću ime Gospodnje, veličajte Boga našega! On je Stena, bez mane je delo njegovo, jer pravedni su svi putevi njegovi. Bog je veran, on je besprekoran, pravedan je on i pravičan. A oni se iskvariše, nisu više deca njegova, jer srama nemaju, naraštaj su opak i izopačen. Zar ovako vraćaš Gospodu, narode bezumni i nemudri? Nije li on tvoj otac koji te je stvorio, koji te je načinio i ojačao? Spomenite se davnih dana, rasudite o godinama minulih vekova. Upitaj svog oca, on će ti objasniti, i svoje starešine, oni će ti reći. Kad je Svevišnji delio nasledstvo narodima, kad je delio potomke ljudske, postavio je granice narodima, prema broju sinova Izrailjevih. Jer, nasledstvo Gospodnje, narod je njegov, Jakov je deo njegov, njegovo je on nasledstvo. Našao ga je u zemlji pustinjskoj, u pustari strašnoj gde ničega nema. Branio ga je, zbrinuo ga i zaštitio ko zenicu oka svoga. Kao što orao bdi nad svojim gnezdom, i lebdi nad svojim ptićima, kao što širi svoja krila i uzima ih, te ih nosi na svojim perima, tako ih je sam Gospod vodio; drugog boga ne bi pored njega. Na visine ga je zemaljske posadio, te je jeo urod sa polja, hranio ga medom iz litice, i uljem iz najtvrđe stene; maslom od stoke, mlekom od stada, ovnovima i jarcima vasanskim i pšenicom ponajboljom. Pio si vino, krv grožđa. Ugojio se Ješurun, uzjogunio se, usalio si se, okrupnjao i nasitio, ostavio je Boga koji ga je načinio, otpao je od Stene svoga spasenja. Bogovima tuđim ljubomoru mu izazvaše, i idolima odvratnim gnev mu raspališe. Zlodusima, a ne Bogu, žrtve su prinosili, bogovima koje nisu poznavali, bogovima novim, skoro prispelim, koje preci vaši poznavali nisu. Zanemario si Stenu koja te je začela, zaboravio Boga, koji te je rodio. Video je to Gospod, pa ih je odbacio, jer sinovi ga i ćerke razgneviše. Tada reče: „Svoje lice ću od njih sakriti, da vidim kako će svršiti; jer naraštaj su oni izopačeni, deca koja nemaju vernosti.

5. Mojsijeva 32:1-20 Нови српски превод (NSP)

Чујте, небеса, говорићу, слушај, земљо, беседу уста мојих. Као киша нека дажди поука моја, као роса нек се спусти беседа моја, као пљусак на младу траву, као ситна киша на младо биље. Јер, објавићу име Господње, величајте Бога нашега! Он је Стена, без мане је дело његово, јер праведни су сви путеви његови. Бог је веран, он је беспрекоран, праведан је он и правичан. А они се искварише, нису више деца његова, јер срама немају, нараштај су опак и изопачен. Зар овако враћаш Господу, народе безумни и немудри? Није ли он твој отац који те је створио, који те је начинио и ојачао? Спомените се давних дана, расудите о годинама минулих векова. Упитај свог оца, он ће ти објаснити, и своје старешине, они ће ти рећи. Кад је Свевишњи делио наследство народима, кад је делио потомке људске, поставио је границе народима, према броју синова Израиљевих. Јер, наследство Господње, народ је његов, Јаков је део његов, његово је он наследство. Нашао га је у земљи пустињској, у пустари страшној где ничега нема. Бранио га је, збринуо га и заштитио ко зеницу ока свога. Као што орао бди над својим гнездом, и лебди над својим птићима, као што шири своја крила и узима их, те их носи на својим перима, тако их је сам Господ водио; другог бога не би поред њега. На висине га је земаљске посадио, те је јео урод са поља, хранио га медом из литице, и уљем из најтврђе стене; маслом од стоке, млеком од стада, овновима и јарцима васанским и пшеницом понајбољом. Пио си вино, крв грожђа. Угојио се Јешурун, узјогунио се, усалио си се, окрупњао и наситио, оставио је Бога који га је начинио, отпао је од Стене свога спасења. Боговима туђим љубомору му изазваше, и идолима одвратним гнев му распалише. Злодусима, а не Богу, жртве су приносили, боговима које нису познавали, боговима новим, скоро приспелим, које преци ваши познавали нису. Занемарио си Стену која те је зачела, заборавио Бога, који те је родио. Видео је то Господ, па их је одбацио, јер синови га и ћерке разгневише. Тада рече: „Своје лице ћу од њих сакрити, да видим како ће свршити; јер нараштај су они изопачени, деца која немају верности.

5. Mojsijeva 32:1-20 Sveta Biblija (SRP1865)

Slušaj, nebo, govoriæu; i zemlja neka èuje govor usta mojih. Neka se spusti kao dažd nauka moja, i neka padne kao rosa govor moj, kao sitan dažd na mladu travu i kao krupan dažd na odraslu travu. Jer æu javljati ime Gospodnje; velièajte Boga našega. Djelo je te stijene savršeno, jer su svi putovi njegovi pravda; Bog je vjeran, bez nepravde; pravedan je i istinit. Oni se pokvariše prema njemu; njihovo nevaljalstvo nije nevaljalstvo sinova njegovijeh; to je rod zao i pokvaren. Tako li vraæate Gospodu, narode ludi i bezumni? nije li on otac tvoj, koji te je zadobio? on te je naèinio i stvorio. Opomeni se negdašnjih dana, pogledajte godine svakoga vijeka; pitaj oca svojega i on æe ti javiti, starije svoje i kazaæe ti. Kad višnji razdade našljedstvo narodima, kad razdijeli sinove Adamove, postavi meðe narodima po broju sinova Izrailjevih. Jer je dio Gospodnji narod njegov, Jakov je uže našljedstva njegova. Naðe ga u zemlji pustoj, na mjestu strašnu gdje buèi pustoš; vodi ga unaokolo, uèi ga i èuva kao zjenicu oka svojega. Kao što orao izmamljuje orliæe svoje, diže se nad ptiæima svojim, širi krila svoja, uzima ih i nosi na krilima svojim, Tako ga Gospod voðaše, i s njim ne bješe tuðega boga; Voðaše ga na visine zemaljske da jede rod poljski, i davaše mu da sisa med iz stijene i ulje iz tvrdoga kamena, Maslo od krava i mlijeko od ovaca s pretilinom od jaganjaca i ovnova Vasanskih i jaraca, sa srcem zrna pšeniènih; i pio si vino, krv od grožða. Ali se Izrailj ugoji, pa se stade ritati; utio si, udebljao i zasalio; pa ostavi Boga koji ga je stvorio, i prezre stijenu spasenja svojega. Na revnost razdražiše ga tuðim bogovima, gadovima razgnjeviše ga. Prinosiše žrtve ðavolima, ne Bogu, bogovima, kojih nijesu znali, novim, koji iz bliza doðoše, kojih se nijesu strašili oci vaši. Stijenu koja te je rodila zaboravio si; zaboravio si Boga stvoritelja svojega. Kad to vidje Gospod, razgnjevi se na sinove svoje i na kæeri svoje, I reèe: sakriæu od njih lice svoje, vidjeæu kakav æe im biti pošljedak, jer su rod pokvaren, sinovi u kojima nema vjere.