5. Mojsijeva 29:1-29

Podeli

5. Mojsijeva 29:1-29 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Ово су речи Савеза који је ГОСПОД заповедио Мојсију да склопи с Израелцима у Моаву, поврх Савеза који је с њима склопио на Хореву. Мојсије сазва све Израелце, па им рече: Својим очима сте видели све што је ГОСПОД у Египту учинио са фараоном, свим његовим службеницима и целом његовом земљом. Својим очима сте видели она велика искушења, она знамења и велика чуда. Али ГОСПОД вам ни до дана данашњег није дао памет да схватите, очи да видите ни уши да чујете. У четрдесет година колико сам вас водио кроз пустињу, није се отрцала ни одећа на вама ни сандале на вашим ногама. Нисте јели хлеб ни пили вино ни друга опојна пића, да бисте спознали да је ГОСПОД ваш Бог. Када сте стигли на ово место, Сихон, цар Хешбона, и Ог, цар Башана, изашли су да с нама заподену бој, али ми смо их поразили. Заузели смо њихову земљу и дали је у наследство Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена. Држите се речи овог Савеза и извршавајте их, да бисте имали успеха у свему што чините. Сви ви данас стојите пред ГОСПОДОМ, својим Богом – ваши племенски поглавари, ваше старешине и ваши надгледници, и сви други мушкарци у Израелу, ваша нејач и ваше жене, и дошљаци у вашем табору, који вам секу дрва и доносе воду. Стојите овде да бисте ступили у савез са ГОСПОДОМ, својим Богом, савез потврђен заклетвом, савез који ГОСПОД, ваш Бог, склапа с вама данас, да би данас потврдио да сте његов народ и да је он ваш Бог, као што вам је обећао и као што се заклео вашим праоцима, Аврааму, Исааку и Јакову. Али он не склапа овај савез уз заклетву само с вама који данас стојите с нама овде пред ГОСПОДОМ, нашим Богом, него и са онима који нису данас овде. И сами знате како смо живели у Египту и како смо прошли кроз народе на путу овамо. Видели сте код њих њихове огавне ликове и идоле од дрвета и камена, сребра и злата. Нека данас међу вама не буде ни мушкарца, ни жене, ни братства, ни племена чије ће се срце окренути од ГОСПОДА, нашега Бога, па да иде да служи боговима тих народа. Нека међу вама не буде корена из кога би никла таква горка и отровна биљка. Нека се нико, када чује речи ове заклетве, не нада благослову ако помисли: »Биће ми добро иако идем за својим тврдокорним срцем.« То би водило у потпуну пропаст! Таквоме ГОСПОД неће опростити – његов гнев и љубомора распалиће се против тог човека. Сва проклетства записана у овој књизи пашће на њега и ГОСПОД ће избрисати његово име под небом. ГОСПОД ће га од свих Израелових племена одвојити за пропаст, у складу са свим проклетствима Савеза која су записана у овој Књизи закона. Наредно поколење ваше деце и странци који дођу из далеких земаља видеће поморе који су снашли земљу и болештине којима ју је ГОСПОД ударио. Цела земља биће горућа пустара сумпора и соли – ништа неће бити засејано, ништа неће ницати, ни травка неће расти. Биће као кад су уништени Содома и Гомора, Адма и Цевоим, које је ГОСПОД уништио у свом љутом гневу. Сви народи ће питати: »Зашто је то ГОСПОД учинио овој земљи? Због чега тај велики, пламтећи гнев?« А одговор ће бити: »Зато што је овај народ оставио Савез ГОСПОДА, Бога својих праотаца, Савез који је с њима склопио када их је извео из Египта. Отишли су и служили другим боговима и клањали им се, боговима које нису познавали, боговима које им он није дао. Зато се ГОСПОД разгневио на ову земљу и на њу довео сва проклетства записана у овој књизи. У љутом гневу и великој срџби, ГОСПОД их је ишчупао из њихове земље и бацио у другу земљу, где су и данас.« Има тајни које припадају ГОСПОДУ, нашем Богу, али оно што је откривено припада нама и нашој деци довека, да бисмо извршавали све речи овог Закона.

5. Mojsijeva 29:1-29 Novi srpski prevod (NSPL)

Ovo su reči saveza koji je Gospod zapovedio Mojsiju da sklopi sa Izrailjcima u zemlji moavskoj, osim saveza koji je sklopio sa njima na Horivu. Mojsije pozva sve Izrailjce i reče im: Vi ste videli sve što je Gospod na vaše oči učinio u Egiptu faraonu, svim njegovim dvoranima i celoj njegovoj zemlji. Svojim očima si video velika iskušenja, znakove i ona velika čudesa. Gospod vam sve do danas nije dao um da razumete, oči da vidite i uši da čujete. Četrdeset godina sam vas vodio po pustinji; odeća vam se nije pocepala, niti vam se obuća na vašim nogama poderala. Hleba niste jeli, vina i žestoka pića niste pili, da biste znali da sam ja Gospod, Bog vaš. Kada ste došli na ovo mesto u susret vam je izašao Sihon, car esevonski, i Og, car vasanski, da zarate protiv nas, ali smo ih mi potukli. Uzeli smo njihovu zemlju i dali je u nasledstvo Ruvimovom i Gadovom plemenu, i polovini Manasijinog plemena. Zato držite i vršite reči ovog saveza, da biste imali uspeha u svemu što radite. Danas svi stojite u prisustvu Gospoda, Boga svoga: glavari vaših plemena, starešine i vojni zapovednici, svi Izrailjci, vaša deca i žene, stranci koji žive u vašem taboru – od onoga što ti cepa drva do onoga što ti nosi vodu – da stupite u savez sa Gospodom, Bogom svojim, koji Gospod, Bog vaš, sklapa danas sa vama, da bi te postavio danas sebi za narod, i da bi bio tvoj Bog, kao što ti je obećao, i kao što se zakleo tvojim ocima, Avrahamu, Isaku i Jakovu. Ovaj savez i ovu zakletvu ne sklapam samo sa vama, koji danas stojite ovde sa nama pred Gospodom, Bogom našim, nego i sa onima koji danas nisu ovde. Vi, naime, i sami znate kako smo živeli u egipatskoj zemlji i kako smo prolazili posred naroda; onih naroda kroz koje ste prošli. Videli ste njihove gadosti i idole od drveta i kamena, srebra i zlata, koji su kod njih. Neka se ne nađe među vama muškarac ili žena, porodica ili pleme kome bi se danas srce odvratilo od Gospoda, Boga našeg, da ide da služi bogovima tih naroda. Neka među vama ne bude korena koji rađa otrov ili pelen. Ako neko čuje reči ove zakletve, i da sebi blagoslov govoreći u sebi: „Biće sve u redu sa mnom, pa ako i živim po samovolji svoga srca“, poplava će odneti suvu zemlju. Gospod neće biti voljan da oprosti takvome, nego će Gospodnji gnev i ljubomora planuti na njega, pa će svaka kletva zapisana u ovoj knjizi pasti na njega. Tako će Gospod istrebiti njegovo ime pod nebom. Gospod će odvojiti zlikovca od svih plemena Izrailjevih, po svim kletvama saveza koje su napisane u knjizi ovog Zakona. Tada će kasniji naraštaj, vaši sinovi koji dođu posle vas i došljak koji dođe iz daleke zemlje, kad vide rane na zemlji i njene bolesti kojima ju je Gospod udario, reći: „Cela je zemlja spaljena sumporom i solju! Niko je ne seje, ništa iz nje ne niče, nikakva trava iz nje ne raste. Opustošena je kao Sodoma i Gomora, kao Adma i Sevojim, koje Gospod uništi u svom gnevu i jarosti!“ Svi će narodi pitati: „Zašto Gospod učini ovako sa ovom zemljom? Šta izazva ovaj veliki plamteći gnev?“ Odgovoriće im: „Zato što su napustili savez Gospoda, Boga svojih otaca, koji je sklopio sa njima kad ih je izveo iz zemlje egipatske. Otišli su da služe i klanjaju se drugim bogovima, bogovima za koje nisu znali i koje im on nije namenio. Zato je planuo gnev Gospodnji na ovu zemlju, pustivši na nju sva prokletstva koja su zapisana u ovoj knjizi. Gospod ih je iskorenio iz njihove zemlje u ljutini, jarosti i velikom gnevu, i bacio ih u drugu zemlju. Tako je i danas.“ Što je skriveno, to pripada Gospodu, Bogu našem, a što je otkriveno, to pripada nama i našoj deci zauvek, da vršimo sve reči ovoga Zakona.

5. Mojsijeva 29:1-29 Нови српски превод (NSP)

Ово су речи савеза који је Господ заповедио Мојсију да склопи са Израиљцима у земљи моавској, осим савеза који је склопио са њима на Хориву. Мојсије позва све Израиљце и рече им: Ви сте видели све што је Господ на ваше очи учинио у Египту фараону, свим његовим дворанима и целој његовој земљи. Својим очима си видео велика искушења, знакове и она велика чудеса. Господ вам све до данас није дао ум да разумете, очи да видите и уши да чујете. Четрдесет година сам вас водио по пустињи; одећа вам се није поцепала, нити вам се обућа на вашим ногама подерала. Хлеба нисте јели, вина и жестока пића нисте пили, да бисте знали да сам ја Господ, Бог ваш. Када сте дошли на ово место у сусрет вам је изашао Сихон, цар есевонски, и Ог, цар васански, да зарате против нас, али смо их ми потукли. Узели смо њихову земљу и дали је у наследство Рувимовом и Гадовом племену, и половини Манасијиног племена. Зато држите и вршите речи овог савеза, да бисте имали успеха у свему што радите. Данас сви стојите у присуству Господа, Бога свога: главари ваших племена, старешине и војни заповедници, сви Израиљци, ваша деца и жене, странци који живе у вашем табору – од онога што ти цепа дрва до онога што ти носи воду – да ступите у савез са Господом, Богом својим, који Господ, Бог ваш, склапа данас са вама, да би те поставио данас себи за народ, и да би био твој Бог, као што ти је обећао, и као што се заклео твојим оцима, Аврахаму, Исаку и Јакову. Овај савез и ову заклетву не склапам само са вама, који данас стојите овде са нама пред Господом, Богом нашим, него и са онима који данас нису овде. Ви, наиме, и сами знате како смо живели у египатској земљи и како смо пролазили посред народа; оних народа кроз које сте прошли. Видели сте њихове гадости и идоле од дрвета и камена, сребра и злата, који су код њих. Нека се не нађе међу вама мушкарац или жена, породица или племе коме би се данас срце одвратило од Господа, Бога нашег, да иде да служи боговима тих народа. Нека међу вама не буде корена који рађа отров или пелен. Ако неко чује речи ове заклетве, и да себи благослов говорећи у себи: „Биће све у реду са мном, па ако и живим по самовољи свога срца“, поплава ће однети суву земљу. Господ неће бити вољан да опрости таквоме, него ће Господњи гнев и љубомора планути на њега, па ће свака клетва записана у овој књизи пасти на њега. Тако ће Господ истребити његово име под небом. Господ ће одвојити зликовца од свих племена Израиљевих, по свим клетвама савеза које су написане у књизи овог Закона. Тада ће каснији нараштај, ваши синови који дођу после вас и дошљак који дође из далеке земље, кад виде ране на земљи и њене болести којима ју је Господ ударио, рећи: „Цела је земља спаљена сумпором и сољу! Нико је не сеје, ништа из ње не ниче, никаква трава из ње не расте. Опустошена је као Содома и Гомора, као Адма и Севојим, које Господ уништи у свом гневу и јарости!“ Сви ће народи питати: „Зашто Господ учини овако са овом земљом? Шта изазва овај велики пламтећи гнев?“ Одговориће им: „Зато што су напустили савез Господа, Бога својих отаца, који је склопио са њима кад их је извео из земље египатске. Отишли су да служе и клањају се другим боговима, боговима за које нису знали и које им он није наменио. Зато је плануо гнев Господњи на ову земљу, пустивши на њу сва проклетства која су записана у овој књизи. Господ их је искоренио из њихове земље у љутини, јарости и великом гневу, и бацио их у другу земљу. Тако је и данас.“ Што је скривено, то припада Господу, Богу нашем, а што је откривено, то припада нама и нашој деци заувек, да вршимо све речи овога Закона.

5. Mojsijeva 29:1-29 Sveta Biblija (SRP1865)

Ovo su rijeèi zavjeta koji zapovjedi Gospod Mojsiju da uèini sa sinovima Izrailjevijem u zemlji Moavskoj, osim zavjeta koji je uèinio s njima na Horivu. I sazva Mojsije sve sinove Izrailjeve i reèe im: vidjeli ste sve što uèini Gospod na vaše oèi u zemlji Misirskoj Faraonu i svijem slugama njegovijem i svoj zemlji njegovoj, Kušanja velika, koja vidješe oèi tvoje, one znake i èudesa velika. Ali vam ne dade Gospod srca, da razumijete, ni oèiju, da vidite, ni ušiju, da èujete do ovoga dana. I vodih vas èetrdeset godina po pustinji; ne ovetšaše haljine vaše na vama, niti obuæa tvoja ovetša na nogama tvojima. Hljeba ne jedoste, ni piste vina i silovita piæa, da biste poznali da sam ja Gospod Bog vaš. I kad doðoste na ovo mjesto, izide Sion car Esevonski i Og car Vasanski pred nas u boj; i pobismo ih. I uzesmo zemlju njihovu, i dadosmo je u našljedstvo plemenu Ruvimovu i plemenu Gadovu i polovini plemena Manasijina. Zato držite rijeèi ovoga zavjeta i tvorite ih, da biste napredovali u svemu što radite. Vi stojite danas svi pred Gospodom Bogom svojim, glavari od plemena vaših, starješine vaše i upravitelji vaši, svi ljudi Izrailjci, Djeca vaša, žene vaše, i došljak koji je u vašem okolu, i onaj koji ti drva sijeèe, i onaj koji ti vodu nosi. Da pristaneš na zavjet Gospoda Boga svojega i na kletvu njegovu, koju uèini s tobom danas Gospod Bog tvoj, Da te danas postavi sebi za narod i da ti on bude Bog, kao što ti je rekao i kao što se zakleo ocima tvojim, Avramu, Isaku i Jakovu. I ne s vama samima èinim ovaj zavjet i ovu kletvu; Nego sa svakim koji danas stoji ovdje s nama pred Gospodom Bogom našim, i sa svakim koji nije danas ovdje s nama. Jer vi znate kako smo živjeli u zemlji Misirskoj, i kako smo prošli kroz narode kroz koje smo prošli. I vidjeli ste gadove njihove i idole njihove od drveta i od kamena, od srebra i od zlata, koji su kod njih. Neka ne bude meðu vama èovjeka ni žene ni porodice ni plemena, kojemu bi se srce odvratilo danas od Gospoda Boga našega da ide da služi bogovima onijeh naroda; neka ne bude meðu vama korijena na kom bi rastao otrov ili pelen, I èuvši rijeèi ove kletve da se ne pohvali u srcu svom govoreæi: biæu miran ako uzidem za onijem što u srcu svom smislim, dodajuæi pijanstvo žeði. Neæe Gospod oprostiti takome, nego æe se onda raspaliti gnjev Gospodnji i revnost njegova na takoga èovjeka, i pašæe na nj sva kletva koja je napisana u ovoj knjizi, i istrijebiæe Gospod ime njegovo pod nebom. I odluèiæe ga Gospod na zlo od svijeh plemena Izrailjevijeh po svijem kletvama zavjeta napisanoga u knjizi ovoga zakona. Tada æe govoriti potonji naraštaj, sinovi vaši koji nastanu iza vas, i došljak koji doðe iz daleke zemlje, kad vide zla u zemlji ovoj i bolesti, koje æe Gospod pustiti na nju, Zemlju ovu opaljenu sumporom i solju, gdje se ne sije niti što nièe niti na njoj raste kaka biljka, kao gdje je propao Sodom i Gomor, Adama i Sevojim, koje zatr Gospod u gnjevu svojemu i u jarosti svojoj, Govoriæe svi narodi: zašto uèini ovo Gospod od ove zemlje? kakva je to žestina velikoga gnjeva? I odgovaraæe se: jer odustaviše zavjet Gospoda Boga otaca svojih, koji uèini s njima kad ih izvede iz zemlje Misirske. Jer idoše i služiše drugim bogovima i poklanjaše im se, bogovima kojih ne znaše i koji im ništa ne dadoše. Zato se Gospod razgnjevi na tu zemlju, i pusti na nju sva prokletstva zapisana u ovoj knjizi. I istrijebi ih Gospod Bog iz zemlje njihove u gnjevu i u jarosti i u ljutini velikoj, i izbaci ih u drugu zemlju, kao što se vidi danas. Što je tajno ono je Gospoda Boga našega, a javno je naše i sinova naših dovijeka, da bismo izvršivali sve rijeèi ovoga zakona.