Knjiga proroka Danila 6:4-9 - Compare All Versions

Podeli

Tada su načelnici i satrapi gledali da nađu neku zamerku Danilovoj upravi nad carstvom, ali nisu mogli da mu nađu ni zamerku ni grešku, jer je bio pouzdan. Tako nisu mogli da pronađu na njemu ni nemara ni greške. Tada su ti ljudi rekli: „Nećemo naći na Danilu nikakvu zamerku, osim ako ne nađemo nešto protiv njega u vezi sa zakonom njegovog Boga.“ Tako su se ti načelnici i satrapi sjatili pred carem i rekli mu: „O, care Darije, živ bio doveka! Dogovorili su se svi načelnici carstva, upravitelji, satrapi, savetnici i namesnici, da car izda naredbu i zabranu: svako ko uputi molbu nekom bogu ili čoveku u roku od trideset dana osim tebi, care, neka bude bačen u lavlju jamu. Sada, care, izdaj zabranu i potpiši je, pošto se tako, po neopozivom zakonu Međana i Persijanaca, ne može promeniti.“ Tako je car Darije potpisao pismo sa zabranom.

Tada starešine i upravitelji gledahu kako bi našli šta da zamere Danilu radi carstva; ali ne mogahu naći zabave ni pogreške, jer beše veran, i ne nalažaše se u njega pogreške ni mane. Tada rekoše oni ljudi: Nećemo naći na tog Danila ništa, ako ne nađemo šta na nj radi zakona Boga njegovog. Tada dođoše starešine i upravitelji k caru, i rekoše mu ovako: Darije care, da si živ doveka! Sve starešine u carstvu, poglavari i upravitelji, većnici i vojvode dogovoriše se da se postavi carska naredba i oštra zabrana da ko bi se god zamolio za šta kome god bogu ili čoveku za trideset dana osim tebi, care, da se baci u jamu lavovsku. Zato, care, postavi tu zabranu i napiši da se ne može promeniti, po zakonu midskom i persijskom, koji je nepromenljiv. I car Darije napisa knjigu i zabranu.

Због тога надгледници и сатрапи почеше да траже нешто против Данила у вези са царством, али нису могли. Не нађоше му никакву замерку, јер је Данило био поуздан, а нимало покварен или немаран. Они рекоше: »Нећемо наћи ништа против овог Данила, осим ако не нађемо нешто у вези са законом његовог бога.« Стога надгледници и сатрапи одоше заједно пред цара и рекоше: »Царе Дарије, жив био довека! Сви надгледици царства, управитељи, сатрапи, саветници и начелници сложили су се да би требало да цар изда указ, који ће се строго примењивати, да се свако ко се следећих тридесет дана буде молио било ком богу или човеку осим теби, царе, баци у лављу јаму. Зато, царе, издај и потпиши ову наредбу, да буде непромењива, у складу са законима Међана и Персијанаца, који су непромењиви.« И цар Дарије потписа наредбу.

Тада су начелници и сатрапи гледали да нађу неку замерку Даниловој управи над царством, али нису могли да му нађу ни замерку ни грешку, јер је био поуздан. Тако нису могли да пронађу на њему ни немара ни грешке. Тада су ти људи рекли: „Нећемо наћи на Данилу никакву замерку, осим ако не нађемо нешто против њега у вези са законом његовог Бога.“ Тако су се ти начелници и сатрапи сјатили пред царем и рекли му: „О, царе Дарије, жив био довека! Договорили су се сви начелници царства, управитељи, сатрапи, саветници и намесници, да цар изда наредбу и забрану: свако ко упути молбу неком богу или човеку у року од тридесет дана осим теби, царе, нека буде бачен у лављу јаму. Сада, царе, издај забрану и потпиши је, пошто се тако, по неопозивом закону Међана и Персијанаца, не може променити.“ Тако је цар Дарије потписао писмо са забраном.

Данило се истицао изнад управитеља и старешина својим изванредним духом, тако да је цар намеравао да га постави над целим царством својим. Тада старешине и управитељи почеше да траже повод да науде Данилу и његовој служби, али не нађоше никакву погрешку јер је био исправан и без погрешке или мане. Онда они људи рекоше: „Нећемо наћи против Данила никакав повод за тужбу, осим да нађемо нешто против њега због закона Бога његовог.” Тада дођоше цару старешине и управитељи и рекоше: „Царе Дарије, да си жив довека! Све старешине у царству, поглавари, управитељи, саветници и намесници, договорили су се да се изда царска наредба и строга забрана да се сваки онај који би се у року од тридесет дана молио било коме богу или човеку, осим теби, царе, буде бачен у лављу пећину. Зато, царе, прогласи ту забрану и потпиши наредбу да буде непроменљива по закону мидском и персијском, који је непроменљив!”