Knjiga proroka Danila 3:8-30 - Compare All Versions

Podeli

U taj čas pristupe neki Haldejci i optuže Judejce. Rekli su caru Navuhodonosoru: „O, care, da si živ doveka! Ti si, care, izdao naredbu da svaki čovek koji začuje glas roga, frule, kitare, lire, gajdi, i svih ostalih svirala, padne i pokloni se zlatnom liku. A ko ne padne i ne pokloni se, da bude bačen u užarenu peć. Ali ima tu nekih Judejaca kojima si poverio upravu vavilonske oblasti: Sedrah, Misah i Avdenago. Oni ne mare za tebe, o, care; oni ne služe tvom bogu i ne klanjaju se zlatnom kipu, koji si podigao.“ Tada je Navuhodonosor, kipteći od gneva, naredio da dovedu Sedraha, Misaha i Avdenaga. Kad su ove ljude doveli pred cara, Navuhodonosor im reče: „Da li je to istina Sedraše, Misaše i Avdenago, da ne služite mojim bogovima i ne klanjate se zlatnom kipu koji sam podigao? Jeste li spremni da padnete ničice i poklonite se kipu koji sam napravio kad začujete glas roga, frule, kitare, lire, gajdi, i svih ostalih svirala? Ako se ne poklonite, bićete istog časa bačeni u užarenu peć.“ Sedrah, Misah i Avdenago odgovoriše caru Navuhodonosoru: „Nije potrebno da ti odgovorimo na to. Ako već tako mora da bude, naš Bog kome služimo, koji može da nas izbavi iz užarene peći, izbaviće nas iz tvoje ruke. Ali ako to i ne učini, znaj, care, da nećemo služiti tvojim bogovima, niti ćemo se pokloniti kipu koji si podigao.“ Tada se Navuhodonosor toliko razbesneo na Sedraha, Misaha i Avdenaga, da mu se lice izobličilo. Onda je zapovedio da se peć ugreje sedam puta jače nego što se običavalo, i naredio jakim ljudima iz svoje vojske da svežu Sedraha, Misaha i Avdenaga, i da ih bace u užarenu peć. Tako su ih svezali, pa su ih u njihovim plaštevima, odorama, kapama i ostaloj odeći bacili usred užarene peći. Pošto je careva zapovest bila hitna, a peć suviše užarena, plamen je ubio ljude koji su nosili Sedraha, Misaha i Avdenaga. Tako ova tri čoveka, Sedrah, Misah i Avdenago svezani padnu usred užarene peći. Tada se car Navuhodonosor prepao, pa je brzo ustao. Rekao je svojim savetnicima: „Nismo li bacili tri svezana čoveka u užarenu peć?“ Oni odgovoriše: „Tako je, care.“ On odgovori: „A ja, evo, vidim četiri čoveka kako hodaju u ognju, a nisu ni vezani ni ozleđeni; četvrti izgleda kao sin bogova.“ Tada Navuhodonosor priđe vratima užarene peći i viknu: „Sedraše, Misaše i Avdenago, sluge Boga Svevišnjega, izađite i dođite ovamo!“ Sedrah, Misah i Avdenago izađu iz užarene peći. Zatim su se okupili satrapi, namesnici, upravitelji i carevi savetnici da pogledaju ove ljude kojima oganj nije naudio; kosa na glavi im nije bila oprljena, plaštevi im nisu nagoreli, a nije se osetio ni miris ognja na njima. Tada Navuhodonosor reče: „Neka je blagosloven Bog Sedrahov, Misahov i Avdenagov, koji je poslao svog anđela da izbavi svoje sluge! Oni su se pouzdali u njega, te nisu poslušali carevu naredbu, već su radije stavili svoj život na kocku, da ne bi služili i klanjali se ni jednom drugom bogu osim svome Bogu. Stoga izdajem naredbu, o narodi, plemena i jezici: svako ko vređa Sedrahovog, Misahovog i Avdenagovog Boga, biće rastrgnut na delove, a kuća će mu ležati u ruševinama, jer nema nikakvog boga koji tako može da izbavi!“ Tada je car unapredio Sedraha, Misaha i Avdenaga u vavilonskoj oblasti.

A neki Haldeji taj čas dođoše i tužiše Jevreje, i progovoriše i rekoše caru Navuhodonosoru: Care, da si živ do veka! Ti si, care, zapovedio, svaki ko čuje rog, svirale, kitare, gusle, psaltire, i pevanje i svakojake svirke, da padne i pokloni se zlatnom liku; a ko ne bi pao i poklonio se, da se baci u peć ognjenu užarenu. A imaju ljudi Jevreji, koje si postavio nad poslovima zemlje vavilonske, Sedrah, Misah i Avdenago; ti ljudi, care, ne haju za te, ne poštuju tvoje bogove, i ne klanjaju se zlatnom liku, koji si postavio. Tada Navuhodonosor u gnevu i ljutini zapovedi da dovedu Sedraha, Misaha i Avdenaga. I dovedoše te ljude pred cara. Navuhodonosor progovori i reče im: Je li istina Sedraše, Misaše i Avdenago, da vi ne služite mojim bogovima i da se ne klanjate zlatnom liku koji postavih? Jeste li dakle gotovi, kad čujete rog, svirale, kitare, gusle, psaltire i pevanje i svakojake svirke, da padnete i poklonite se liku koji načinih? Ako li se ne poklonite, onaj čas bićete bačeni u peć ognjenu užarenu; a koji je bog što će vas izbaviti iz mojih ruku? Odgovoriše Sedrah, Misah i Avdenago, i rekoše caru Navuhodonosoru: Nije nam potrebno da ti odgovorimo na to. Evo, Bog naš, kome mi služimo, može nas izbaviti iz peći ognjene užarene; i izbaviće nas iz tvojih ruku care. A i da ne bi, znaj, care, da bogovima tvojim nećemo služiti niti ćemo se pokloniti zlatnom liku, koji si postavio. Tada se Navuhodonosor napuni gneva, i lice mu se promeni na Sedraha, Misaha i Avdenaga, i odgovarajući zapovedi da se užari peć sedam puta većma nego šta beše običaj. I zapovedi najjačim ljudima što behu u vojsci njegovoj da svežu Sedraha, Misaha i Avdenaga, i da ih bace u peć ognjenu užarenu. Tada svezaše one ljude u plaštima njihovim i u obući i pod kapama i u svemu odelu njihovom, i baciše ih u peć ognjenu užarenu. Kako zapovest careva beše hitna i peć vrlo užarena, plamen ognjeni ubi one ljude koji bacahu Sedraha, Misaha i Avdenaga. A ta tri čoveka, Sedrah, Misah i Avdenago, padoše usred peći ognjene užarene. Tada se prepade car Navuhodonosor, i brže ustav progovori i reče svojim dvoranima: Ne bacismo li tri čoveka svezana u oganj? Odgovoriše i rekoše caru: Da, care. Odgovori i reče: Eno, vidim četiri čoveka odrešena gde hode posred ognja i nije im ništa, i četvrti kao da je Sin Božji. Tada pristupi Navuhodonosor na vrata ognjenoj peći užarenoj, i progovori i reče: Sedraše, Misaše i Avdenago, sluge Boga Višnjeg, iziđite i hodite. Tada Sedrah, Misah i Avdenago iziđoše isred ognja. I sabraše se knezovi i upravitelji i vojvode i većnici carevi, i videše te ljude gde im telu oganj ništa ne može, niti im se kosa na glavi opali, niti im se plašti šta promeniše, niti zadah od ognja prionu za njih. Progovori Navuhodonosor i reče: Da je blagosloven Bog Sedrahov, Misahov i Avdenagov, koji posla anđela svog i izbavi sluge svoje, koje se u Nj pouzdaše i ne poslušaše zapovesti careve i dadoše telesa svoja da ne bi služili niti se poklonili drugom bogu osim svog Boga. Zato zapovedam da se svaki kog mu drago naroda i plemena i jezika, koji bi pohulio na Boga Sedrahovog, Misahovog i Avdenagovog, da se iseče i kuća da mu bude bunjište, jer nema drugog boga koji može tako izbaviti. Tada car uzvisi Sedraha, Misaha i Avdenaga u zemlji vavilonskoj.

У то време, звездознанци дођоше и оптужише Јудеје. Они рекоше цару Навуходоносору: »Жив био довека, царе! Ти си, царе, издао наредбу да свако ко зачује звук рога, фруле, цитре, харфе, лире, гајди или било ког другог музичког инструмента падне и поклони се златном кипу, а да свако ко не падне и не поклони се кипу буде бачен у ужарену пећ. Али неки Јудеји, они које си одредио да воде послове покрајине Вавилон – Шадрах, Мешах и Аведнего – не маре за тебе, царе. Они нити служе твојим боговима, нити се клањају златном кипу који си поставио.« Тада Навуходоносор, силно бесан, позва Шадраха, Мешаха и Аведнега, па их доведоше пред цара. Навуходоносор их упита: »Шадраше, Мешаше и Аведнего, је ли истина да ви не служите мојим боговима и да се не клањате златном кипу који сам поставио? Да ли сте спремни, када зачујете звук рога, фруле, цитре, харфе, лире, гајди или било ког другог музичког инструмента, да сместа паднете и поклоните се кипу који сам начинио? Ако му се не поклоните, бићете сместа бачени у ужарену пећ. И који бог вас тада може избавити из мојих руку?« Шадрах, Мешах и Аведнего одговорише цару: »Не морамо да се у овоме бранимо пред тобом, Навуходоносоре. Јер, ако нас баце у ужарену пећ, Бог коме служимо може да нас спасе од ње и он ће нас избавити из твоје руке. Али, ако он то и не учини, царе, знај да ми нећемо да служимо твојим боговима ни да се клањамо златном кипу који си поставио.« На то се Навуходоносор толико разбесне на Шадраха, Мешаха и Аведнега да му се лице изобличи. Он нареди да се пећ ужари седам пута јаче него обично, па заповеди најјачим ратницима из своје војске да вежу Шадраха, Мешаха и Аведнега и баце их у ужарену пећ. Тако их везаше, па их онако у огртачима, кошуљама, турбанима и другој одећи бацише у ужарену пећ. Пошто је царева наредба била хитна, а пећ прекомерно ужарена, пламен уби стражаре који су до пећи одвели Шадраха, Мешаха и Аведнега. А њих тројица, чврсто везани, падоше у ужарену пећ. Тада се Навуходоносор запрепасти, па брзо устаде и упита своје саветнике: »Зар нисмо бацили у пећ само тројицу везаних људи?« Они одговорише: »Тако је, царе.« А он рече: »Али, ево, ја видим четворицу како одвезани шетају по огњу, и није им ништа! А четврти изгледа као Божији син!« Тада Навуходоносор приђе отвору ужарене пећи и повика: »Шадраше, Мешаше и Аведнего, слуге Бога Свевишњега, изађите и дођите овамо!« И Шадрах, Мешах и Аведнего изађоше из огња. Сви сатрапи, управитељи, начелници и цареви саветници окупише се око њих и видеше да ватра није наудила њиховом телу, да им ни коса на глави није опрљена ни одећа прогорена. Нису чак ни мирисали на ватру. Навуходоносор рече: »Благословен Бог Шадраха, Мешаха и Аведнега, који је послао свога анђела да избави своје слуге. Они су се уздали у њега и одбили цареву наредбу, предајући своје тело смрти радије него да служе или се поклоне другом богу осим своме Богу. Стога наређујем да ко год из неког народа, народности или језика увреди Шадраховог, Мешаховог и Аведнеговог Бога буде исечен на комаде и да му се кућа претвори у гомилу крша. Јер, нема ниједног другог Бога који може овако да избави.« После тога, цар постави Шадраха, Мешаха и Аведнега на још више положаје у покрајини Вавилон.

У тај час приступе неки Халдејци и оптуже Јудејце. Рекли су цару Навуходоносору: „О, царе, да си жив довека! Ти си, царе, издао наредбу да сваки човек који зачује глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала, падне и поклони се златном лику. А ко не падне и не поклони се, да буде бачен у ужарену пећ. Али има ту неких Јудејаца којима си поверио управу вавилонске области: Седрах, Мисах и Авденаго. Они не маре за тебе, о, царе; они не служе твом богу и не клањају се златном кипу, који си подигао.“ Тада је Навуходоносор, киптећи од гнева, наредио да доведу Седраха, Мисаха и Авденага. Кад су ове људе довели пред цара, Навуходоносор им рече: „Да ли је то истина Седраше, Мисаше и Авденаго, да не служите мојим боговима и не клањате се златном кипу који сам подигао? Јесте ли спремни да паднете ничице и поклоните се кипу који сам направио кад зачујете глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала? Ако се не поклоните, бићете истог часа бачени у ужарену пећ.“ Седрах, Мисах и Авденаго одговорише цару Навуходоносору: „Није потребно да ти одговоримо на то. Ако већ тако мора да буде, наш Бог коме служимо, који може да нас избави из ужарене пећи, избавиће нас из твоје руке. Али ако то и не учини, знај, царе, да нећемо служити твојим боговима, нити ћемо се поклонити кипу који си подигао.“ Тада се Навуходоносор толико разбеснео на Седраха, Мисаха и Авденага, да му се лице изобличило. Онда је заповедио да се пећ угреје седам пута јаче него што се обичавало, и наредио јаким људима из своје војске да свежу Седраха, Мисаха и Авденага, и да их баце у ужарену пећ. Тако су их свезали, па су их у њиховим плаштевима, одорама, капама и осталој одећи бацили усред ужарене пећи. Пошто је царева заповест била хитна, а пећ сувише ужарена, пламен је убио људе који су носили Седраха, Мисаха и Авденага. Тако ова три човека, Седрах, Мисах и Авденаго свезани падну усред ужарене пећи. Тада се цар Навуходоносор препао, па је брзо устао. Рекао је својим саветницима: „Нисмо ли бацили три свезана човека у ужарену пећ?“ Они одговорише: „Тако је, царе.“ Он одговори: „А ја, ево, видим четири човека како ходају у огњу, а нису ни везани ни озлеђени; четврти изгледа као син богова.“ Тада Навуходоносор приђе вратима ужарене пећи и викну: „Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога Свевишњега, изађите и дођите овамо!“ Седрах, Мисах и Авденаго изађу из ужарене пећи. Затим су се окупили сатрапи, намесници, управитељи и цареви саветници да погледају ове људе којима огањ није наудио; коса на глави им није била опрљена, плаштеви им нису нагорели, а није се осетио ни мирис огња на њима. Тада Навуходоносор рече: „Нека је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који је послао свог анђела да избави своје слуге! Они су се поуздали у њега, те нису послушали цареву наредбу, већ су радије ставили свој живот на коцку, да не би служили и клањали се ни једном другом богу осим своме Богу. Стога издајем наредбу, о народи, племена и језици: свако ко вређа Седраховог, Мисаховог и Авденаговог Бога, биће растргнут на делове, а кућа ће му лежати у рушевинама, јер нема никаквог бога који тако може да избави!“ Тада је цар унапредио Седраха, Мисаха и Авденага у вавилонској области.

У тај час дођоше Халдејци и оптужише Јудејце. Они проговорише и рекоше цару Навуходоносору: „Царе, нека си жив довека! Ти си, царе, наредио да сваки који чује звук рога, фрула, тамбура, харфица, цитри и свих других инструмената да падну ничице и да се поклоне златном кипу. Ко не падне ничице и не поклони се, да се баци у огњену пећ ужарену. Овде су Јудејци које си поставио да управљају покрајинама вавилонским: Седрах, Мисах и Авденаго. Ти људи, царе, за тебе не маре, не поштују богове твоје и не клањају се златном кипу који си поставио.” Тада Навуходоносор, бесан и гневан, нареди да доведу Седраха, Мисаха и Авденага, и доведоше те људе пред цара. Навуходоносор проговори и рече: „Да ли је истина, Седраше, Мисаше и Авденаго, да ви не поштујете моје богове и да се не клањате златном кипу који сам подигао? Будите спремни. Кад чујете звук рога, фрула, тамбура, харфица, цитри и свих других инструмената, падните ничице и поклоните се кипу који сам подигао. Ако се не поклоните, бићете сместа бачени у огњену пећ ужарену. Који је тај бог који би вас избавио из моје руке?” Седрах, Мисах и Авденаго одговорише и рекоше цару Навуходоносору: „Не треба да ти на то одговаримо. Ево, Бог наш којем ми служимо може да нас избави из пећи ужарене и из твоје руке, царе! Ако то и не учини, знај, царе, да ми нећемо служити твоме богу, нити ћемо се поклонити златном кипу који си подигао.” Тада се цар Навуходоносор тако разбесне на Седраха, Мисаха и Авденага да му се лице искриви. Он заповеди да се пећ ужари седам пута јаче него иначе. Потом нареди најјачим људима из своје војске да свежу Седраха, Мисаха и Авденага и да их баце у огњену пећ ужарену. Тада их свезаше у огртачима њиховим, обући, капама и у свој одећи њиховој и бацише их у огњену пећ ужарену. Пошто је царева заповест била строга, а пећ врло зажарена, пламен огњени спали оне људе који су бацили Седраха, Мисаха и Авденага. Она три човека, Седрах, Мисах и Авденаго, падоше свезани у огњену пећ ужарену. Тада се запрепасти цар Навуходоносор, устаде брзо и упита своје саветнике говорећи: „Зар нисмо бацили три човека свезана у огањ?” Они одговорише и рекоше цару: „Јесмо, царе.” Он одговори и рече: „Ја видим четири човека одвезана како иду посред огња и није им ништа! Четврти изгледа као да је син богова!” Тада приђе Навуходоносор вратима огњене пећи ужарене и повика говорећи: „Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога вашега! Изађите и дођите!” Онда Седрах, Мисах и Авденаго изађоше из огња. Тада дођоше сатрапи, намесници, управитељи и саветници да виде те људе, којима огањ није ништа наудио: нити им се коса на глави опалила, нити им одећа изгорела, нити се осећао задах огња на њима. Навуходоносор тада проговори и рече: „Нека је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који је послао свога анђела и избавио слуге своје! Они су се у њега уздали, нису слушали заповести цареве, већ су дали тела своја да не би служили и клањали се другом богу, осим своме Богу! Зато наређујем: Сваки из било ког народа, племена и језика који похули на Бога Седрахова, Мисахова и Авденагова биће посечен, а његова кућа биће порушена! Нема бога који би тако спасавао!” Потом цар узвиси Седраха, Мисаха и Авденага у земљи вавилонској.