YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Knjiga proroka Amosa 8:4-10

Knjiga proroka Amosa 8:4-10 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Чујте ово, ви који тлачите сиромахе и сатирете убоге у земљи. Ви говорите: „Кад ће проћи младина, да продајемо жито, и субота, да отворимо житнице?” Умањујете ефу, повећавете сикал и варате на лажним мерилима. Купујете сиромаха за новац, убогог за сандале и продајете отпад од жита. Господ се заклео славом Јаковљевом: „Никада нећу заборавити дела њихова.” Зар се неће због тога затрести земља и растужити сви који на њој живе? Земља ће се свуда уздићи као Нил, однеће је и потопиће је као река египатска. „Тога ћу дана”, говори Господ Господ, „учинити да сунце зађе у подне и да се земља помрачи у време дана. Претворићу празнике ваше у жалост и све песме ваше у тужбалицу. Опасаћу кострет око свих бедара и оћелавићу сваку главу. Биће жалост као за јединцем и крај ће бити као горак дан.

Knjiga proroka Amosa 8:4-10 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Чујте ово, ви који газите убогога и уништавате сиромахе земље, говорећи: »Када ће се завршити празник младог месеца, да продајемо жито, и субота се окончати, да тргујемо пшеницом?« – смањујући меру, подижући цене, варајући на нетачном кантару, купујући сиромаха сребром и убогога за пар сандала, чак и плеву продајући са пшеницом. ГОСПОД се заклео Поносом Јаковљевим: »Никада им нећу заборавити ништа од оног што су чинили. »Земља ће због тога задрхтати и сви њени житељи закукати. Сва ће се земља као Нил подићи и ускомешати, па се спустити као Египтова река.« »Тога дана«, говори Господ ГОСПОД, »учинићу да сунце зађе у подне и помрачи земљу усред бела дана. Празнике ћу вам претворити у кукњаву и ваше певање у плакање. У кострет ћу вас обући и обријати вам главе. Биће као када се оплакује јединац – дан до краја испуњен горчином.«

Knjiga proroka Amosa 8:4-10 Нови српски превод (NSP)

Чујте ово, о, ви што газите убогога и сатирете понизне у земљи! Говорите: ’Када ће се завршити младина да продајемо жито, и субота, да отворимо житнице; да закидамо на мери, варамо на теговима и подваљујемо непоштеним теразијама; да за сребро купујемо сиромаха и убогог за сандале, да продајемо житне трице.’“ Господ се заклео поносом Јаковљевим: „Довека заборавити нећу сва њихова дела. Зар се земља због тога неће задрмати и закукати свако живи на њој? Подиће се на њој све попут Нила, набујаће и опашће као Нил египатски. И тога дана ћу дати да сунце зађе у подне, и донећу земљи помрчину у по бела дана – говори Господ. Окренућу ваше светковине у жалопојку и све песме ваше у нарицаљку. Сва ћу бедра ваша обући у кострет и оћелавићу сваку главу. Учинићу жалопојку као за јединцем и крај тога као дан горчине.