Dela apostolska 7:20-51 - Compare All Versions

Podeli

У то време роди се Мојсије и беше мио Богу; био је одгајан у очевој кући три месеца; а кад га избацише, узе га фараонова кћи и одгаји га себи за сина. И Мојсије би поучен у свој египатској мудрости и беше силан у својим речима и делима. А кад му је било четрдесет година, дође му на ум да обиђе своју браћу, синове Израиљеве. И кад виде једнога како неправедно страда, одбрани га и освети угњетаваног убивши Египћанина. Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог његовом руком даје избављење, али не схватише. Идућег дана дође међу њих док су се свађали и покуша да их измири рекавши: ‘Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?’ Али онај који је чинио неправду ближњему одби га и рече: ‘Ко је тебе поставио за господара и судију над нама? Да нећеш да ме убијеш као што си јуче убио Египћанина?’ Због ове речи Мојсије побеже и настани се као дошљак у мадијамској земљи, где роди два сина. После четрдесет година јави му се анђео у пламену купине која је горела у пустињи Синајске горе. Мојсије пак, видевши то, задиви се призору; а кад се приближавао да погледа, чу се глас Господњи: ‘Ја сам Бог твојих отаца, Бог Авраамов, Исаков и Јаковљев.’ Мојсије уздрхта и не усуди се да погледа. Тада му Господ рече: ‘Изуј обућу са својих ногу јер је место на ком стојиш света земља. Заиста видех злостављање свога народа који је у Египту и чух његово уздисање, те сиђох да га избавим. И сад хајде да те пошаљем у Египат.’ Овога Мојсија, кога су се одрекли рекавши: ‘Ко је тебе поставио за господара и судију?’, њега је Бог преко анђела, који му се јавио у купини, послао за господара и избавитеља. Он их изведе учинивши чуда и чудне знаке у земљи египатској, и у Црвеном мору, и у пустињи четрдесет година. То је Мојсије који је рекао синовима Израиљевим: ‘Бог ће вам подићи пророка из ваше браће као што је подигао мене.’ То је онај који је у збору у пустињи био с анђелом, који му је говорио на Синајској гори, и с очевима нашим; он је примио живе речи да их вама да. Наши очеви нису хтели да га послушају, него га одбацише и окренуше се срцем својим Египту, па рекоше Аарону: ‘Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило овом Мојсију, који нас је извео из Египта.’ И начинише теле у оне дане и принеше жртву идолу и радоваху се својим рукотворинама. Тада се Бог окрену од њих и предаде их да служе небеској војсци, као што је написано у Књизи пророка: ‘Доме Израиљев, јеси ли ми четрдесет година у пустињи приносио клане животиње и жртве? Него сте носили Молохов шатор и звезду бога Рефана, кипове које сте начинили да им се клањате; и преселићу вас даље од Вавилона.’ Наши очеви имали су Шатор сведочанства у пустињи, како је наредио онај који је говорио Мојсију да га начини по слици коју је видео. Наши очеви га примише и унеше са Исусом кад заузеше земљу многобожаца, које је Бог отерао испред наших отаца, и тако је било све до Давида. Он нађе милост у Бога и измоли да нађе стан богу Јаковљеву. Али му Соломон сагради дом. Али Свевишњи не станује у рукотвореним храмовима, као што каже пророк: ‘Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојим. Какав ћете ми дом саградити’, говори Господ, ‘или које је место мога почивања? Зар није моја рука све то начинила?’ Тврдоврати и необрезаних срца и ушију, ви се једнако противите Духу Светоме, како ваши очеви, тако и ви.

»У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући, а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина. Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом. »Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце. И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина. Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили. »Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘ »Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘ Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина. »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе. Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас: ‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘ Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед. »Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле. Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘ »Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘ – баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ. И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи. »То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘ То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама. Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту. ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама,‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘ И тих дана су направили теле и принели жртву том идолу, радујући се делима својих руку. Али Бог се окренуо од њих и предао их да служе звездама, као што је записано у Књизи пророкâ: »‚Да ли си ми приносио клане и житне жртве четрдесет година у пустињи, народе Израелов? Носили сте шатор Молохов и звезду вашег бога Рефана, идоле које сте направили да им се клањате! Зато ћу вас у изгнанство послати‘, даље од Вавилона. »Наши праоци су у пустињи имали Шатор Сведочанства, направљен онако како је заповедио Онај који је рекао Мојсију да га направи према узору који је видео. Наши праоци су га примили и, предвођени Исусом Навином, унели га у земљу незнабожаца које је Бог истерао пред њима. Тако је било све до Давида, који је уживао Божију наклоност. Он је молио да нађе боравиште за Бога Јаковљевог, али му је тек Соломон саградио Дом. »Свевишњи, међутим, не живи у рукотворинама. Као што каже пророк: »‚Небо ми је престо, а земља подножје мојим ногама. Какву ћете ми кућу саградити, говори Господ, или где је место мога починка? Зар није моја рука све ово начинила?‘ »Ви тврдоглави и непокорни! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци!

U to vreme, rodio se Mojsije. Bio je prelepo dete. Tri meseca je bio odgajan u očevoj kući. Kada su ga ostavili napolju, faraonova ćerka ga je uzela i odgojila ga sebi za sina. Mojsije je, odgojen u svoj mudrosti Egipta, bio čuven po svojim rečima i delima. Kada mu je bilo četrdeset godina, dođe mu na pamet da poseti svoju braću Izrailjce. Kad je video kako jedan od njih biva zlostavljan, on mu priskoči u pomoć i osveti ga – ubivši Egipćanina. Mislio je da će njegovi sunarodnici shvatiti da im Bog preko njega šalje izbavljenje, ali oni to nisu razumeli. Sledećeg dana je zatekao dva Izrailjca kako se tuku. Pokušao je da ih pomiri govoreći: ’Ljudi, vi ste braća! Zašto zlostavljate jedan drugoga?’ No, onaj što je zlostavljao svoga bližnjeg, odgurnu ga i reče mu: ’Ko je tebe postavio za glavara i sudiju nad nama? Hoćeš li i mene da ubiješ kao što si juče ubio Egipćanina?’ Na te reči Mojsije pobegne iz Egipta i nastani se kao došljak u madijanskoj zemlji. Tamo su mu se rodila dva sina. Posle četrdeset godina, ukazao mu se anđeo u plamtećem ognju iz jednog grma, u pustinji kod planine Sinaj. Kad je Mojsije to video, zadivio se prizorom. Ali kada je prišao grmu da bolje osmotri, čuo je glas Gospodnji: ’Ja sam Bog tvojih otaca; Bog Avrahamov, Isakov i Jakovljev.’ Drhteći od straha, Mojsije se nije više usuđivao da digne pogled. Bog mu je zatim rekao: ’Izuj obuću sa svojih nogu, jer je mesto na kome stojiš sveto tlo. Uistinu sam video nevolje moga naroda u Egiptu i čuo njegovo uzdisanje i zato sam sišao da ih izbavim. A sad pođi, ja te šaljem u Egipat!’ Dakle, istog onog Mojsija koga su odbacili rekavši: ’Ko je tebe postavio za glavara i sudiju nad nama?’, Bog je sada poslao kao vladara i izbavitelja preko anđela koji mu se ukazao u grmu. On ih je izveo odande, čineći čuda i znake u egipatskoj zemlji, na Crvenom moru i u pustinji tokom četrdeset godina. To je onaj isti Mojsije koji je rekao Izrailjcima: ’Bog će vam podići proroka od vaše braće, kao što sam ja.’ On je bio na saboru u pustinji, a anđeo je govorio s njim i s našim precima na gori Sinaj; on je primio reči života i predao ih nama. Međutim, naši preci nisu hteli da ga poslušaju, nego su ga odbacili i svojim se srcem vratili u Egipat. Rekli su Aronu: ’Napravi nam bogove koji će ići pred nama, jer ne znamo šta se dogodilo sa onim Mojsijem koji nas je izveo iz Egipta.’ Tih dana su napravili kip teleta i prineli mu žrtvu, veseleći se onome što su svojim rukama napravili. Tada se Bog okrenuo od njih, i prepustio ih da služe nebeskoj vojsci, baš kao što je zapisano u Knjizi prorokâ: ’Meni li ste prinosili žitne žrtve i prinose u pustinji četrdeset godina, o, dome Izrailjev?! Ne, nego ste nosili Molohov šator i zvezdu boga vašeg Refana; likove koje ste načinili da im se klanjate. Zato ću vas izgnati i dalje od Vavilona.’ Naši preci su u pustinji imali Šator svedočanstva. Bog je naložio Mojsiju, dok je razgovarao s njim, da Šator izradi prema nacrtu koji je video. Šator koji su primili, naši preci su uneli u zemlju, što su pod Isusom Navinom osvojili od mnogobožaca, koje je Bog oterao ispred njih. Šator je ostao tamo sve do vremena cara Davida. On je stekao Božiju naklonost, pa je tražio od Boga da mu dozvoli da sagradi Prebivalište za Boga Jakovljevog. Ipak, tek je Solomon sagradio Dom Bogu. Ali, Svevišnji ne prebiva u hramovima napravljenim ljudskim rukama, kao što i prorok kaže: ’Nebesa su presto moj, a zemlja postolje za noge moje. Kakvu kuću ćete mi sagraditi? I gde je mesto moga počivanja? – pita Gospod. Nije li sve to moja ruka načinila?’ O, vi tvrdoglavi i neobrezani u srcu i ušima! Vi se uvek protivite Duhu Svetom, kao što su to činili i vaši preci

У то време, родио се Мојсије. Био је прелепо дете. Три месеца је био одгајан у очевој кући. Када су га оставили напољу, фараонова ћерка га је узела и одгојила га себи за сина. Мојсије је, одгојен у свој мудрости Египта, био чувен по својим речима и делима. Када му је било четрдесет година, дође му на памет да посети своју браћу Израиљце. Кад је видео како један од њих бива злостављан, он му прискочи у помоћ и освети га – убивши Египћанина. Мислио је да ће његови сународници схватити да им Бог преко њега шаље избављење, али они то нису разумели. Следећег дана је затекао два Израиљца како се туку. Покушао је да их помири говорећи: ’Људи, ви сте браћа! Зашто злостављате један другога?’ Но, онај што је злостављао свога ближњег, одгурну га и рече му: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?’ На те речи Мојсије побегне из Египта и настани се као дошљак у мадијанској земљи. Тамо су му се родила два сина. После четрдесет година, указао му се анђео у пламтећем огњу из једног грма, у пустињи код планине Синај. Кад је Мојсије то видео, задивио се призором. Али када је пришао грму да боље осмотри, чуо је глас Господњи: ’Ја сам Бог твојих отаца; Бог Аврахамов, Исаков и Јаковљев.’ Дрхтећи од страха, Мојсије се није више усуђивао да дигне поглед. Бог му је затим рекао: ’Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло. Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његово уздисање и зато сам сишао да их избавим. А сад пођи, ја те шаљем у Египат!’ Дакле, истог оног Мојсија кога су одбацили рекавши: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама?’, Бог је сада послао као владара и избавитеља преко анђела који му се указао у грму. Он их је извео оданде, чинећи чуда и знаке у египатској земљи, на Црвеном мору и у пустињи током четрдесет година. То је онај исти Мојсије који је рекао Израиљцима: ’Бог ће вам подићи пророка од ваше браће, као што сам ја.’ Он је био на сабору у пустињи, а анђео је говорио с њим и с нашим прецима на гори Синај; он је примио речи живота и предао их нама. Међутим, наши преци нису хтели да га послушају, него су га одбацили и својим се срцем вратили у Египат. Рекли су Арону: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.’ Тих дана су направили кип телета и принели му жртву, веселећи се ономе што су својим рукама направили. Тада се Бог окренуо од њих, и препустио их да служе небеској војсци, баш као што је записано у Књизи пророка̂: ’Мени ли сте приносили житне жртве и приносе у пустињи четрдесет година, о, доме Израиљев?! Не, него сте носили Молохов шатор и звезду бога вашег Рефана; ликове које сте начинили да им се клањате. Зато ћу вас изгнати и даље од Вавилона.’ Наши преци су у пустињи имали Шатор сведочанства. Бог је наложио Мојсију, док је разговарао с њим, да Шатор изради према нацрту који је видео. Шатор који су примили, наши преци су унели у земљу, што су под Исусом Навином освојили од многобожаца, које је Бог отерао испред њих. Шатор је остао тамо све до времена цара Давида. Он је стекао Божију наклоност, па је тражио од Бога да му дозволи да сагради Пребивалиште за Бога Јаковљевог. Ипак, тек је Соломон саградио Дом Богу. Али, Свевишњи не пребива у храмовима направљеним људским рукама, као што и пророк каже: ’Небеса су престо мој, а земља постоље за ноге моје. Какву кућу ћете ми саградити? И где је место мога почивања? – пита Господ. Није ли све то моја рука начинила?’ О, ви тврдоглави и необрезани у срцу и ушима! Ви се увек противите Духу Светом, као што су то чинили и ваши преци

U to se vreme rodi Mojsije, i beše Bogu ugodan, i bi tri meseca hranjen u kući oca svog. A kad ga izbaciše, uze ga kći Faraonova, i odgaji ga sebi za sina. I nauči se Mojsije svoj premudrosti misirskoj, i beše silan u rečima i u delima. A kad mu se navršivaše četrdeset godina, dođe mu na um da obiđe braću svoju, sinove Izrailjeve. I videvši jednom gde se čini nepravda, pomože, i pokaja onog što mu se činjaše nepravda, i ubi Misirca. Mišljaše pak da braća njegova razumeju da Bog njegovom rukom njima spasenje dade: ali oni ne razumeše. A sutradan dođe među takve koji se behu svadili, i miraše ih govoreći: Ljudi, vi ste braća, zašto činite nepravdu jedan drugom? A onaj što činjaše nepravdu bližnjemu ukori ga govoreći: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama? Ili i mene hoćeš da ubiješ kao što si juče ubio Misirca? A Mojsije pobeže od ove reči, i posta došljak u zemlji madijanskoj, gde rodi dva sina. I kad se navrši četrdeset godina, javi mu se u pustinji gore sinajske anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom u kupini. A kad Mojsije vide, divljaše se utvari. A kad on pristupi da vidi, bi glas Gospodnji k njemu: Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avraamov i Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije se beše uzdrhtao i ne smeše da pogleda. A Gospod mu reče: Izuj obuću svoju sa svojih nogu: jer je mesto na kome stojiš sveta zemlja. Ja dobro videh muku svog naroda koji je u Misiru, i čuh njihovo uzdisanje, i siđoh da ih izbavim: i sad hodi da te pošaljem u Misir. Ovog Mojsija, kog ukoriše rekavši: Ko te postavi knezom i sudijom? Ovog Bog za kneza i izbavitelja posla rukom anđela koji mu se javi u kupini. Ovaj ih izvede učinivši čudesa i znake u zemlji misirskoj i u Crvenom Moru i u pustinji četrdeset godina. Ovo je Mojsije koji kaza sinovima Izrailjevim: Gospod Bog vaš podignuće vam proroka iz vaše braće, kao mene: njega poslušajte. Ovo je onaj što beše u crkvi u pustinji s anđelom, koji mu govori na gori sinajskoj, i s ocima našim; koji primi reči žive da ih nama da; kog ne hteše poslušati oci naši, nego ga odbaciše, i okrenuše se srcem svojim u Misir, rekavši Aronu: Načini nam bogove koji će ići pred nama, jer ovom Mojsiju, koji nas izvede iz zemlje misirske, ne znamo šta bi. I tada načiniše tele, i prinesoše žrtvu idolu, i radovahu se rukotvorini svojoj. A Bog se okrenu od njih, i predade ih da služe vojnicima nebeskim, kao što je pisano u knjizi proroka: Eda zaklanja i žrtve prinesoste mi na četrdeset godina u pustinji, dome Izrailjev? I primiste čador Molohov, i zvezdu boga svog Remfana, kipove koje načiniste da im se molite; i preseliću vas dalje od Vavilona. Očevi naši imahu čador svedočanstva u pustinji, kao što zapovedi Onaj koji govori Mojsiju da ga načini po onoj prilici kao što ga vide; koji i primiše očevi naši i donesoše s Isusom Navinom u zemlju neznabožaca, koje oturi Bog ispred lica naših otaca, tja do Davida, koji nađe milost u Boga, i izmoli da nađe mesto Bogu Jakovljevom. A Solomun Mu načini kuću. Ali najviši ne živi u rukotvorenim crkvama, kao što govori prorok: Nebo je meni presto a zemlja podnožje nogama mojim: kako ćete mi kuću sazidati? Govori Gospod; ili koje je mesto za moje počivanje? Ne stvori li ruka moja sve ovo? Tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju! Vi se jednako protivite Duhu Svetome; kako vaši oci tako i vi.