Dela apostolska 6:1-15 - Compare All Versions

Podeli

А у те дане, кад је ученика све више бивало, јелинисти подигоше вику на Јевреје домороце зато што су њихове удовице биле запостављене приликом свакодневног дељења помоћи. Тада Дванаесторица сазваше све ученике и рекоше: „Не приличи да ми запоставимо реч Божју и да служимо око трпеза. Стога гледајте, браћо, да нађете седам осведочених људи из своје средине, пуних Духа и мудрости, којима ћете поверити ову дужност; ми ћемо се и даље посветити молитви и проповедничкој служби.” И свиде се ова реч целом народу, па изабраше Стефана, човека пуна вере и Духа Светога, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу прозелита из Антиохије. Њих поставише пред апостоле, који се помолише Богу и положише руке на њих. А реч Божја је напредовала и број ученика у Јерусалиму се веома повећавао, па се и многи свештеници покораваху вери. А Стефан је пун благодати и силе чинио велика чуда и чудне знаке у народу. Али усташе неки из синагоге која се зове Либертинска, и Киринска, и Александријска, и оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном, али нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио. Тада подговорише људе који изјавише: „Чули смо га како хули на Мојсија и на Бога.” Тада побунише народ и старешине и књижевнике, те навалише на њега, ухватише га и одведоше пред Синедрион. Изведоше и лажне сведоке, који су говорили: „Овај човек непрестано говори против светог места и Закона; чули смо, наиме, како говори да ће Исус, тај Назарећанин, разорити ово место и изменити обичаје које нам је Мојсије предао.” А сви који су седели у Синедриону упреше погледе на њега и видеше да му је лице као лице анђела.

Тих дана, како је број ученика све више растао, грчки Јевреји почеше да гунђају против јудејских Јевреја, јер су њихове удовице биле запостављане при свакодневном дељењу хране. Тада Дванаесторица позваше к себи све ученике, па рекоше: »Не би било право да ми занемаримо Божију реч да бисмо служили око трпеза. Стога, браћо, пронађите међу собом седморицу људи за које се зна да су пуни Духа и мудрости. Њима ћемо поверити ову дужност, а ми ћемо се посветити молитви и служењу Речи.« Овај предлог се свиде свима окупљенима, па изабраше Стефана, човека пуног вере и Светог Духа, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, прозелита из Антиохије. Онда их поставише пред апостоле, који се помолише и положише руке на њих. Тако се Божија реч ширила. Број ученика у Јерусалиму брзо је растао, а вери се покорило и велико мноштво свештеника. А Стефан, човек пун милости и силе, чинио је велика чуда и знамења међу народом. Али, дигоше се неки из такозване Синагоге слободњака – Киринци, Александринци, као и они из Киликије и Азије – па почеше да се препиру са Стефаном. А пошто нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио, наговорише неке људе да кажу: »Чули смо га како вређа Мојсија и Бога.« Тако подбунише народ, старешине и учитеље закона, па ови дођоше, зграбише га и одвукоше пред Синедрион. А подметнуше и лажне сведоке, који рекоше: »Овај човек непрестано говори против овог светог места и против Закона. Чули смо га, наиме, како говори да ће Исус Назарећанин разорити ово место и изменити обичаје које нам је предао Мојсије.« А сви који су седели у Синедриону и нетремице гледали у Стефана, видеше да му је лице као лице анђела.

Tih dana, kada je broj učenika rastao, Jevreji koji su govorili grčki počeli su da se žale na domaće Jevreje, jer su njihove udovice bile zanemarivane prilikom svakodnevne podele hrane. Zato su Dvanaestorica sazvala sabor učenika i rekla: „Ne bi bilo u redu da mi zanemarimo službu propovedanja reči Božije, da bismo se bavili raspodelom hrane. Zato, braćo, odaberite među sobom sedmoricu osvedočenih ljudi, punih Duha i mudrosti. Njih ćemo postaviti da vrše ovu službu, a mi ćemo se posvetiti molitvi i službi propovedanja.“ Ovaj predlog se svideo svima okupljenima, pa su izabrali Stefana, čoveka punog vere i Duha Svetoga, zatim Filipa, Prohora, Nikanora, Timona, Parmena i Nikolu iz Antiohije, koji se bio obratio na judejsku veru. Ove su doveli pred apostole koji su se pomolili i položili na njih ruke. Božija reč se širila, a broj učenika u Jerusalimu se veoma umnožio. Među njima je bio i znatan broj judejskih sveštenika koji su prihvatili veru. A Stefan je, ispunjen Božijom milošću i silom, činio velika čuda i znake među narodom. Međutim, došli su neki iz takozvane Sinagoge libertinaca – Jevreji iz Kirine, Aleksandrije, te neki iz Kilikije i Male Azije, i upustili se u raspravu sa Stefanom. Ipak, nisu mogli da se suprotstave njegovoj mudrosti, jer ga je Duh poticao da govori. Zbog toga su podgovorili neke ljude da izjave: „Čuli smo da je Stefan pogrdno govorio protiv Mojsija i Boga.“ Pobunili su i narod, starešine i znalce Svetog pisma, pa su mu prišli, uhvatili ga i izveli pred Veliko veće. Tu su doveli lažne svedoke koji su govorili: „Ovaj čovek ne prestaje da govori protiv hrama i Zakona. Čuli smo, naime, da je rekao da će Isus Nazarećanin razoriti ovaj hram i izmeniti običaje koje nam je Mojsije predao.“ Svi koji su sedeli u Velikom veću su uprli pogled u Stefana i primetili da mu je lice kao lice anđela.

Тих дана, када је број ученика растао, Јевреји који су говорили грчки почели су да се жале на домаће Јевреје, јер су њихове удовице биле занемариване приликом свакодневне поделе хране. Зато су Дванаесторица сазвала сабор ученика и рекла: „Не би било у реду да ми занемаримо службу проповедања речи Божије, да бисмо се бавили расподелом хране. Зато, браћо, одаберите међу собом седморицу осведочених људи, пуних Духа и мудрости. Њих ћемо поставити да врше ову службу, а ми ћемо се посветити молитви и служби проповедања.“ Овај предлог се свидео свима окупљенима, па су изабрали Стефана, човека пуног вере и Духа Светога, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу из Антиохије, који се био обратио на јудејску веру. Ове су довели пред апостоле који су се помолили и положили на њих руке. Божија реч се ширила, а број ученика у Јерусалиму се веома умножио. Међу њима је био и знатан број јудејских свештеника који су прихватили веру. А Стефан је, испуњен Божијом милошћу и силом, чинио велика чуда и знаке међу народом. Међутим, дошли су неки из такозване Синагоге либертинаца – Јевреји из Кирине, Александрије, те неки из Киликије и Мале Азије, и упустили се у расправу са Стефаном. Ипак, нису могли да се супротставе његовој мудрости, јер га је Дух потицао да говори. Због тога су подговорили неке људе да изјаве: „Чули смо да је Стефан погрдно говорио против Мојсија и Бога.“ Побунили су и народ, старешине и зналце Светог писма, па су му пришли, ухватили га и извели пред Велико веће. Ту су довели лажне сведоке који су говорили: „Овај човек не престаје да говори против храма и Закона. Чули смо, наиме, да је рекао да ће Исус Назарећанин разорити овај храм и изменити обичаје које нам је Мојсије предао.“ Сви који су седели у Великом већу су упрли поглед у Стефана и приметили да му је лице као лице анђела.

A u ove dane, kad se umnožiše učenici, podigoše Grci viku na Jevreje što se njihove udovice zaboravljahu kad se deliše hrana svaki dan. Onda dvanaestorica dozvavši mnoštvo učenika, rekoše: Nije prilično nama da ostavimo reč Božju pa da služimo oko trpeza. Nađite dakle, braćo, među sobom sedam poštenih ljudi, punih Duha Svetog i premudrosti, koje ćemo postaviti nad ovim poslom. A mi ćemo u molitvi i u službi reči ostati. I ova reč bi ugodna svemu narodu. I izabraše Stefana, čoveka napunjena vere i Duha Svetog, i Filipa, i Prohora, i Nikanora, i Timona, i Parmena, i Nikolu pokrštenjaka iz Antiohije. Ove postaviše pred apostole i oni pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih. I reč Božja rastijaše, i množaše se vrlo broj učenika u Jerusalimu. I sveštenici mnogi pokoravahu se veri. A Stefan pun vere i sile činjaše znake i čudesa velika među ljudima. Tada ustaše neki iz zbornice koja se zove liverćanska i kirinačka i aleksandrijska i onih koji behu iz Kilikije i Azije, i prepirahu se sa Stefanom. I ne mogahu protivu stati premudrosti i Duhu kojim govoraše. Tada podgovoriše ljude te kazaše: Čusmo ga gde huli na Mojsija i na Boga. I pobuniše narod i starešine i književnike, i napadoše i uhvatiše ga, i dovedoše ga na sabor. I izvedoše lažne svedoke koji govorahu: Ovaj čovek ne prestaje huliti na ovo sveto mesto i na zakon. Jer ga čusmo gde govori: Ovaj Isus Nazarećanin razvaliće ovo mesto, i izmeniće običaje koje nam ostavi Mojsije. I pogledavši na nj svi koji seđahu na saboru videše lice njegovo kao lice anđela.