Dela apostolska 4:32-37 - Упореди све верзије

A svi koji su poverovali bili su jednodušni i istomisleni. Niko sopstvenu imovinu nije nazivao svojom, nego im je sve bilo zajedničko. Apostoli su sa velikom silom svedočili o Isusovom vaskrsenju, a Bog je izlivao svoju veliku milost na njih. Među njima niko nije oskudevao, jer su svi oni koji su posedovali zemlju ili kuće to prodavali, a novac donosili apostolima. Od toga se delilo svakome prema njegovim potrebama. Tako je i neki Levit po imenu Josif, rodom s Kipra, koga su apostoli prozvali Varnava (što znači „sin utehe“), prodao njivu koju je posedovao, a novac predao apostolima.

A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko. I apostoli s velikom silom svedočahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima: Jer nijedan među njima ne beše siromašan, jer koliko ih god beše koji imahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce što uzimahu zato, i metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše. A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znači Sin utehe, Levit rodom iz Kipra, on imaše njivu, i prodavši je donese novce i metnu apostolima pred noge.

Сви који су поверовали били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко. Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима. Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје, па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало. И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава – што значи »син утехе« – продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.

А сви који су поверовали били су једнодушни и истомислени. Нико сопствену имовину није називао својом, него им је све било заједничко. Апостоли су са великом силом сведочили о Исусовом васкрсењу, а Бог је изливао своју велику милост на њих. Међу њима нико није оскудевао, јер су сви они који су поседовали земљу или куће то продавали, а новац доносили апостолима. Од тога се делило свакоме према његовим потребама. Тако је и неки Левит по имену Јосиф, родом с Кипра, кога су апостоли прозвали Варнава (што значи „син утехе“), продао њиву коју је поседовао, а новац предао апостолима.

А у народа који је поверовао било је једно срце и једна душа и нико није говорио да је што од његовог имања његово лично, него им је све било заједничко. Апостоли су веома силно сведочили за васксрсење Господа Исуса и велика благодат беше на свима њима. Нико међу њима није оскудевао јер су сви поседници земље или кућа продавали што су имали, доносили су вредност проданог и стављали пред ноге апостола. Одатле се сваком делило колико је коме било потребно. А Јосиф, кога су апостоли прозвали Варнава, што преведено значи „син утехе”, левит родом с Кипра, имао је њиву, продао је, а новац је донео и метнуо апостолима пред ноге.