Dela apostolska 4:13-20 - Compare All Versions

Podeli

А кад присутни видеше Петрову и Јованову смелост и приметише да су то нешколовани и обични људи, чудили су се; препознали су их да су били са Исусом, али су гледали како исцељени човек стоји с њима, па нису имали шта да приговоре. Заповедише им да изађу из Синедриона и почеше да се саветују међу собом говорећи: „Шта да радимо овим људима? Јасно је да су учинили познато чудо за које знају сви становници Јерусалима, и не можемо да порекнемо. Али, да се не разгласи и даље по народу, да им припретимо да више никоме не говоре у то име.” Тада их позваше и заповедише им да уопште не говоре нити уче у име Исусово. Али им Петар и Јован у одговору рекоше: „Расудите да ли је право пред Богом да вас слушамо радије него Бога? Ми, уосталом, не можемо да не говоримо што смо видели и чули.”

Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом, али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре. Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају, говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи. Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.« Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име. Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога? Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«

Kada su prisutni videli Petrovu i Jovanovu odvažnost i doznali da su neobrazovani i obični ljudi, bili su zapanjeni. Prepoznali su u njima one koji su bili sa Isusom. No, gledajući isceljenog čoveka kako stoji sa njima, ostali su bez reči. Tada su naredili Petru i Jovanu da napuste Veliko veće, a oni su počeli da se savetuju među sobom: „Šta da radimo sa ovim ljudima? Ne možemo poreći da su učinili ovaj znak, jer se to odigralo naočigled svih stanovnika Jerusalima. Ipak, da se ovo učenje ne bi još više proširilo u narodu, zapretićemo im da nikome ne propovedaju u Isusovo ime.“ Tada su dozvali apostole i naredili im da nipošto ne govore niti uče u Isusovo ime. Ali, Petar i Jovan im odgovoriše: „Prosudite sami da li je pravo pred Bogom da se više pokoravamo vama ili Bogu, jer ne možemo prestati da govorimo o onome što smo čuli i videli.“

Када су присутни видели Петрову и Јованову одважност и дознали да су необразовани и обични људи, били су запањени. Препознали су у њима оне који су били са Исусом. Но, гледајући исцељеног човека како стоји са њима, остали су без речи. Тада су наредили Петру и Јовану да напусте Велико веће, а они су почели да се саветују међу собом: „Шта да радимо са овим људима? Не можемо порећи да су учинили овај знак, јер се то одиграло наочиглед свих становника Јерусалима. Ипак, да се ово учење не би још више проширило у народу, запретићемо им да никоме не проповедају у Исусово име.“ Тада су дозвали апостоле и наредили им да нипошто не говоре нити уче у Исусово име. Али, Петар и Јован им одговорише: „Просудите сами да ли је право пред Богом да се више покоравамо вама или Богу, јер не можемо престати да говоримо о ономе што смо чули и видели.“

A kad videše slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, i znahu ih da behu s Isusom. A videći isceljenog čoveka gde s njima stoji ne mogahu ništa protivu reći. Onda im zapovediše da iziđu napolje iz saveta, pa pitahu jedan drugog govoreći: Šta ćete činiti ovim ljudima? Jer veliki znak što učiniše oni poznat je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo odreći; ali da se dalje ne razilazi po narodu, da im oštro zapretimo da više ne govore za ime ovo nikome. I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne spominju niti da uče u ime Isusovo. Petar i Jovan odgovarajući rekoše im: Sudite je li pravo pred Bogom da vas većma slušamo negoli Boga? Jer mi ne možemo ne govoriti šta videsmo i čusmo.