Dela apostolska 3:1-8 - Упореди све верзије

Jednom su Petar i Jovan ulazili u hram u vreme molitve. Bilo je oko tri sata popodne. Baš tada su unosili nekog čoveka hromog od rođenja. Njega su ljudi svakoga dana donosili do hramskih vrata zvanih „Divna“, da prosi milostinju od onih koji dolaze u hram. Kad je video da su Petar i Jovan hteli da uđu u hram, zatražio je od njih milostinju. Petar i Jovan su uprli pogled u njega, a onda Petar reče: „Pogledaj nas.“ Hromi čovek ih je pažljivo gledao, očekujući da će mu udeliti neku milostinju. Petar mu, međutim, reče: „Nemam ni srebra ni zlata, ali ono što imam – to ti dajem: u ime Isusa Hrista iz Nazareta, ustani i hodaj!“ Petar zatim prihvati hromog za desnu ruku i podiže ga. Istog trena su mu očvrsnuli stopala i gležnji, pa je skočio na svoje noge i počeo da hoda. Zatim je sa apostolima ušao u hram skačući i hvaleći Boga.

A Petar i Jovan iđahu zajedno gore u crkvu na molitvu u deveti sat. I beše jedan čovek hrom od utrobe matere svoje, kog nošahu i svaki dan metahu pred vrata crkvena koja se zovu Krasna da prosi milostinju od ljudi koji ulaze u crkvu; koji videvši Petra i Jovana da hoće da uđu u crkvu prošaše milostinju. A Petar pogledavši na nj s Jovanom, reče: Pogledaj na nas. A on gledaše u njih misleći da će mu oni šta dati. A Petar reče: Srebra i zlata nema u mene, nego šta imam ovo ti dajem: u ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi. I uze ga za desnicu i podiže. I odmah se utvrdiše njegova stopala i gležnji. I skočivši ustade, i hođaše, i uđe s njima u crkvu idući i skačući i hvaleći Boga.

Када су се једном Петар и Јован пењали у Храм у време молитве, у три сата после подне, неки људи пронеше човека који је био хром од рођења. Сваког дана су га стављали крај капије Храма која се зове Дивна да проси милостињу од оних који улазе у Храм. Он виде да Петар и Јован намеравају да уђу у Храм, па затражи од њих милостињу. Петар се – а с њим и Јован – загледа у њега, па рече: »Погледај нас.« И он обрати пажњу на њих, очекујући да нешто од њих добије. А Петар рече: »Немам ни сребра ни злата, али ти дајем оно што имам: у име Исуса Христа Назарећанина – ходај!« И ухвативши га за десну руку, подиже га. Стопала и глежњеви му одмах ојачаше, па он скочи на ноге и поче да хода. Онда с њима уђе у Храм, ходајући, скачући и хвалећи Бога.

Једном су Петар и Јован улазили у храм у време молитве. Било је око три сата поподне. Баш тада су уносили неког човека хромог од рођења. Њега су људи свакога дана доносили до храмских врата званих „Дивна“, да проси милостињу од оних који долазе у храм. Кад је видео да су Петар и Јован хтели да уђу у храм, затражио је од њих милостињу. Петар и Јован су упрли поглед у њега, а онда Петар рече: „Погледај нас.“ Хроми човек их је пажљиво гледао, очекујући да ће му уделити неку милостињу. Петар му, међутим, рече: „Немам ни сребра ни злата, али оно што имам – то ти дајем: у име Исуса Христа из Назарета, устани и ходај!“ Петар затим прихвати хромог за десну руку и подиже га. Истог трена су му очврснули стопала и глежњи, па је скочио на своје ноге и почео да хода. Затим је са апостолима ушао у храм скачући и хвалећи Бога.

Петар и Јован су ишли горе у храм у време молитве, у девети час. Утом су носили некога човека, хромог од рођења; њега су сваки дан постављали код храмовних врата која се зову Лепа да проси милостињу од оних који улазе у храм. Кад је он видео Петра и Јована како намеравају да уђу у храм, просио је милостињу од њих. А Петар га погледа с Јованом, те рече: „Погледај нас.” А он је обраћао пажњу на њих само очекујући да од њих нешто добије. Али му Петар рече: „Немам сребра ни злата, али ти дајем што имам: у име Исуса Христа Назарећанина ходи!” Тада га ухвати за десну руку и подиже га. Тако се одмах учврстише његове ноге и глежњи, те скочи, стаде и ходаше, па уђе с њима у храм идући и скачући, и хвалећи Бога.