Dela apostolska 3:1-16
Dela apostolska 3:1-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Петар и Јован су ишли горе у храм у време молитве, у девети час. Утом су носили некога човека, хромог од рођења; њега су сваки дан постављали код храмовних врата која се зову Лепа да проси милостињу од оних који улазе у храм. Кад је он видео Петра и Јована како намеравају да уђу у храм, просио је милостињу од њих. А Петар га погледа с Јованом, те рече: „Погледај нас.” А он је обраћао пажњу на њих само очекујући да од њих нешто добије. Али му Петар рече: „Немам сребра ни злата, али ти дајем што имам: у име Исуса Христа Назарећанина ходи!” Тада га ухвати за десну руку и подиже га. Тако се одмах учврстише његове ноге и глежњи, те скочи, стаде и ходаше, па уђе с њима у храм идући и скачући, и хвалећи Бога. Видео га је и сав народ како иде и хвали Бога; препознали су га – да је био онај што је ради милостиње седео код Лепих храмовних врата и задивише се и беху ван себе због онога што му се догодило. Али како се он држао Петра и Јована, окупи се сав запрепашћен народ око њих у трему који се зове Соломонов. Видевши то, Петар се обрати народу: „Људи Израиљци, што се чудите овоме, или што гледате на нас као да смо својом силом или побожношћу учинили да овај ходи? Бог Авраамов, Исаков и Јаковљев, Бог отаца наших, прославио је свога слугу Исуса, кога сте предали и кога сте се одрекли пред Пилатом кад је одлучио да га ослободи. Ви сте се одрекли свеца и праведника, а молили сте да вам поклони једног убицу, па сте убили зачетника живота, кога је Бог васкрсао из мртвих, чему смо ми сведоци. И зато што верујемо у његово име, његово име је учинило чврстим овога кога гледате и знате; вера – до које долазимо његовим посредством – дала му је потпуно здравље пред свима вама.
Dela apostolska 3:1-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када су се једном Петар и Јован пењали у Храм у време молитве, у три сата после подне, неки људи пронеше човека који је био хром од рођења. Сваког дана су га стављали крај капије Храма која се зове Дивна да проси милостињу од оних који улазе у Храм. Он виде да Петар и Јован намеравају да уђу у Храм, па затражи од њих милостињу. Петар се – а с њим и Јован – загледа у њега, па рече: »Погледај нас.« И он обрати пажњу на њих, очекујући да нешто од њих добије. А Петар рече: »Немам ни сребра ни злата, али ти дајем оно што имам: у име Исуса Христа Назарећанина – ходај!« И ухвативши га за десну руку, подиже га. Стопала и глежњеви му одмах ојачаше, па он скочи на ноге и поче да хода. Онда с њима уђе у Храм, ходајући, скачући и хвалећи Бога. Када га је сав народ видео како хода и хвали Бога, и када су у њему препознали онога који је ради милостиње седео код капије Храма која се зове Дивна, зачудише се и запрепастише због онога што му се догодило. Како се он држао Петра и Јована, сав народ, зачуђен, похрли к њима у трем који се зове Соломонов. Када је Петар то видео, рече народу: »Израелци, зашто вас ово чуди? Зашто гледате у нас као да смо ми својом силом или побожношћу учинили да овај човек прохода? Бог Авраамов, Исааков, и Јаковљев, Бог наших праотаца, прославио је свога слугу Исуса, кога сте ви предали да буде убијен и одрекли га се пред Пилатом иако је он одлучио да га ослободи. Одрекли сте се Свеца и Праведника, а затражили да вам поклоне убицу. Убили сте Зачетника живота, али Бог га је подигао из мртвих, чему смо ми сведоци. Вером у његово име оснажен је овај кога гледате и знате. Исусово име и вера која долази кроз њега донели су потпуно оздрављење овом човеку пред свима вама.
Dela apostolska 3:1-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Jednom su Petar i Jovan ulazili u hram u vreme molitve. Bilo je oko tri sata popodne. Baš tada su unosili nekog čoveka hromog od rođenja. Njega su ljudi svakoga dana donosili do hramskih vrata zvanih „Divna“, da prosi milostinju od onih koji dolaze u hram. Kad je video da su Petar i Jovan hteli da uđu u hram, zatražio je od njih milostinju. Petar i Jovan su uprli pogled u njega, a onda Petar reče: „Pogledaj nas.“ Hromi čovek ih je pažljivo gledao, očekujući da će mu udeliti neku milostinju. Petar mu, međutim, reče: „Nemam ni srebra ni zlata, ali ono što imam – to ti dajem: u ime Isusa Hrista iz Nazareta, ustani i hodaj!“ Petar zatim prihvati hromog za desnu ruku i podiže ga. Istog trena su mu očvrsnuli stopala i gležnji, pa je skočio na svoje noge i počeo da hoda. Zatim je sa apostolima ušao u hram skačući i hvaleći Boga. Svi ljudi koji su ga videli kako hoda i hvali Boga, prepoznali su onog istog čoveka koga su viđali kako sedi kraj Divnih vrata i prosi. Zato su bili preko svake mere začuđeni i zadivljeni zbog onoga što se dogodilo sa njim. Sav narod koji se tamo nalazio pohrlio je ka mestu zvanom „Solomonov trem“, gde su se nalazili Petar, Jovan i isceljeni, koji se nije odvajao od njih. Kada je to Petar video, obratio se narodu: „Izrailjci, zašto ste tako iznenađeni ovim što se dogodilo i zašto gledate u nas kao da smo mi svojom sopstvenom snagom ili pobožnošću učinili da ovaj čovek prohoda? Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, Bog naših otaca, proslavio je svog slugu Isusa, koga ste vi predali i odrekli ga se pred Pilatom, kada je ovaj rešio da ga oslobodi. Vi ste odbacili Svetoga i Pravednoga, a izmolili ste da vam u zamenu oslobode ubicu. Vi ste ubili Stvoritelja života, ali ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, čemu smo mi svedoci. Verom u Isusovo ime je ovaj čovek, koga poznajete i gledate, bio ojačan. Vera u Isusa je učinila ovog čoveka potpuno zdravim, kao što ste i sami mogli da vidite.
Dela apostolska 3:1-16 Нови српски превод (NSP)
Једном су Петар и Јован улазили у храм у време молитве. Било је око три сата поподне. Баш тада су уносили неког човека хромог од рођења. Њега су људи свакога дана доносили до храмских врата званих „Дивна“, да проси милостињу од оних који долазе у храм. Кад је видео да су Петар и Јован хтели да уђу у храм, затражио је од њих милостињу. Петар и Јован су упрли поглед у њега, а онда Петар рече: „Погледај нас.“ Хроми човек их је пажљиво гледао, очекујући да ће му уделити неку милостињу. Петар му, међутим, рече: „Немам ни сребра ни злата, али оно што имам – то ти дајем: у име Исуса Христа из Назарета, устани и ходај!“ Петар затим прихвати хромог за десну руку и подиже га. Истог трена су му очврснули стопала и глежњи, па је скочио на своје ноге и почео да хода. Затим је са апостолима ушао у храм скачући и хвалећи Бога. Сви људи који су га видели како хода и хвали Бога, препознали су оног истог човека кога су виђали како седи крај Дивних врата и проси. Зато су били преко сваке мере зачуђени и задивљени због онога што се догодило са њим. Сав народ који се тамо налазио похрлио је ка месту званом „Соломонов трем“, где су се налазили Петар, Јован и исцељени, који се није одвајао од њих. Када је то Петар видео, обратио се народу: „Израиљци, зашто сте тако изненађени овим што се догодило и зашто гледате у нас као да смо ми својом сопственом снагом или побожношћу учинили да овај човек прохода? Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, Бог наших отаца, прославио је свог слугу Исуса, кога сте ви предали и одрекли га се пред Пилатом, када је овај решио да га ослободи. Ви сте одбацили Светога и Праведнога, а измолили сте да вам у замену ослободе убицу. Ви сте убили Створитеља живота, али га је Бог васкрсао из мртвих, чему смо ми сведоци. Вером у Исусово име је овај човек, кога познајете и гледате, био ојачан. Вера у Исуса је учинила овог човека потпуно здравим, као што сте и сами могли да видите.
Dela apostolska 3:1-16 Sveta Biblija (SRP1865)
A Petar i Jovan iðahu zajedno gore u crkvu na molitvu u deveti sahat. I bijaše jedan èovjek hrom od utrobe matere svoje, kojega nošahu i svaki dan metahu pred vrata crkvena koja se zovu Krasna da prosi milostinju od ljudi koji ulaze u crkvu; Koji vidjevši Petra i Jovana da hoæe da uðu u crkvu prošaše milostinju. A Petar pogledavši na nj s Jovanom, reèe: pogledaj na nas. A on gledaše u njih misleæi da æe mu oni što dati. A Petar reèe: srebra i zlata nema u mene, nego što imam ovo ti dajem: u ime Isusa Hrista Nazareæanina ustani i hodi. I uze ga za desnicu i podiže. I odmah se utvrdiše njegova stopala i gležnji. I skoèivši ustade, i hoðaše, i uðe s njima u crkvu iduæi i skaèuæi i hvaleæi Boga. I vidješe ga svi ljudi gdje ide i hvali Boga. A znadijahu ga da onaj bješe što milostinje radi sjeðaše kod Krasnijeh vrata crkvenijeh, i napuniše se èuda i straha za to što bi od njega. A kad se iscijeljeni hromi držaše Petra i Jovana, navališe k njima svi ljudi u trijem, koji se zvaše Solomunov, i èuðahu se. A kad vidje Petar, odgovaraše ljudima: ljudi Izrailjci! što se èudite ovome? Ili šta gledate na nas, kao da smo svojom silom ili pobožnošæu uèinili da on ide? Bog Avraamov i Isakov i Jakovljev, Bog otaca našijeh, proslavi sina svojega Isusa, kojega vi predadoste i odrekoste ga se pred licem Pilatovijem kad on sudi da ga pusti. A vi sveca i pravednika odrekoste se, i isprosiste èovjeka krvnika da vam pokloni; A naèelnika života ubiste, kojega Bog vaskrse iz mrtvijeh, èemu smo mi svjedoci. I za vjeru imena njegova ovoga, koga vidite i poznajete, utvrdi ime njegovo; i vjera koja je kroza nj dade mu cijelo zdravlje ovo pred svima vama.