Dela apostolska 20:1-16
Dela apostolska 20:1-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А кад се буна утишала, Павле дозва ученике, посаветова их, опрости се од њих и крену на пут у Македонију. Пошто је прошао оне крајеве и ободрио их многим речима, дође у Грчку. Овде је остао три месеца. Кад је намеравао да отплови у Сирију, Јудејци сковаше заверу против њега, те одлучи да се врати преко Македоније. Пратили су га: Пиров син Сопатер из Верије, Солуњани Аристарх и Секунд, Гај из Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије. Ови одоше напред и чекаху нас у Троади. А ми после дана бесквасних хлебова отпловисмо из Филипа и за пет дана дођосмо к њима у Троаду, где проведосмо седам дана. А кад смо се у први дан недеље састали да преломимо хлеб, Павле им је проповедао; како је намеравао сутрадан да отпутује, продужи говор до поноћи. У горњој соби, где смо били окупљени, биле су пак многе светиљке. Како је Павле подуже говорио, један младић по имену Евтих, седећи на прозору, обузет дубоким сном и савладан од сна, паде с трећег спрата и дигоше га мртва. Тада Павле сиђе, баци му се у загрљај и рече: „Не узнемиравајте се, јер је његова душа у њему.” Затим оде горе, преломи хлеб и једе, и пошто им је још много говорио до зоре, отпутова. А младића доведоше живог и утешише се врло. Пошто смо се раније укрцали у лађу, одвезосмо се у Асос с намером да оданде Павла узмемо на лађу; тако је, наиме, он наредио, желећи да сам иде пешице. А кад се састао с нама у Асосу, узесмо га у лађу и пођосмо у Митилину. Отпловисмо и оданде, па сутрадан дођосмо према Хиосу; други дан пристасмо на Самос, те следећег дана дођосмо у Милит. Павле је, наиме, био одлучан да се прође мимо Ефеса да се не би задржао дуже време у Азији; јер се журио, ако би му било могућно, да на дан Педесетнице буде у Јеруслиму.
Dela apostolska 20:1-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када се метеж смирио, Павле посла по ученике, па се, охрабривши их, опрости од њих и отпутова у Македонију. Пошто је прошао кроз ту област и многим речима охрабрио људе, стиже у Грчку, где остаде три месеца. А Јудеји сковаше заверу против њега баш кад је хтео да отплови за Сирију, па он одлучи да се врати кроз Македонију. Пратили су га Сопатер син Пиров из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије. Они одоше напред, па су нас чекали у Троади. Из Филипа испловисмо после Празника бесквасног хлеба и пет дана касније придружисмо им се у Троади, где остадосмо седам дана. Првога дана седмице окуписмо се да ломимо хлеб, а Павле им је говорио. И пошто је намеравао да наредног дана отпутује, продужи да говори све до поноћи. У соби на спрату где смо се окупили било је много светиљки. А младић по имену Евтих седео је на прозору. Пошто је Павле дуго говорио, он утону у дубок сан. Када га је сан сасвим савладао, он паде са трећег спрата, а када га дигоше, већ је био мртав. Павле сиђе, баци се на њега, обгрли га и рече: »Не узнемиравајте се, душа је још у њему.« Потом се врати горе, изломи хлеб и обедова. И још им је дуго, до зоре, говорио, па отпутова. А младића одведоше кући жива, неизмерно утешени. Ми пођосмо напред, на лађу, и отпловисмо за Асос, одакле је требало да повеземо Павла. Тако је, наиме, он одредио пошто је хтео да иде сам, пешице. Када се састао с нама у Асосу, повезосмо га и стигосмо у Митилину. Оданде испловисмо сутрадан и стигосмо надомак Хиоса. Наредног дана препловисмо до Самоса, а дан касније пристадосмо у Милиту. Павле је, наиме, био одлучио да заобиђе Ефес, да се не би задржао у Азији, пошто је журио да, ако буде могуће, стигне у Јерусалим до Педесетнице.
Dela apostolska 20:1-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Kada se buna stišala, Pavle je poslao po učenike i ohrabrio ih. Zatim se pozdravio sa njima i otputovao u Makedoniju. Prolazeći tim krajevima, ohrabrivao je učenike mnogim rečima. Tako je stigao u Grčku, gde je ostao tri meseca. Ali, baš kad je trebalo da otplovi u Siriju, doznao je da su Jevreji skovali zaveru protiv njega. Zato je odlučio da se vrati preko Makedonije. Pridružili su mu se: Pirov sin Sopater iz Verije, Aristarh i Sekund iz Soluna, Gaj iz Derve, Timotej, te Tihik i Trofim iz Male Azije. Oni su otišli pre nas i sačekali nas u Troadi. Posle praznika Beskvasnih hlebova, otplovili smo iz Filipa i za pet dana stigli u Troadu, gde smo ostali nedelju dana. U nedelju smo se okupili na pričest. Pavle je poučavao narod, ali kako je nameravao da otputuje sledećeg dana, nastavio je da propoveda sve do ponoći. U gornjoj sobi, u kojoj smo se sabrali, bilo je mnogo svetiljki. Kako se Pavlovo naučavanje odužilo, jedan mladić po imenu Evtih, koji je sedeo na prozoru, utonu u dubok san, te savladan snom, pade s trećeg sprata. Kada su ga podigli, bio je mrtav. Pavle je sišao, nadneo se nad njim, zagrlio ga i rekao: „Ne uznemiravajte se, još je živ!“ Zatim se vratio gore, razlomio hleb i jeo, pa im je još dugo govorio – sve do zore. Nakon toga je otišao. A mladića su doveli kući živog, te su se veoma utešili. Mi smo se, pak, ranije ukrcali na brod i otplovili za As. Odande je trebalo da povedemo Pavla. On je, naime, tako odredio, nameravajući da sam putuje kopnom. Kada se sastao sa nama u Asu, ukrcali smo ga u lađu i otišli u Mitilinu. Sutradan smo otplovili odande i došli nadomak Hiosa. Prekosutra smo pristali u Samosu, a sledećeg dana smo stigli u Milit. Pavle je odlučio da zaobiđe Efes da se ne bi zadržavao u Maloj Aziji; žurio se da, ako je moguće, na praznik Pedesetnice bude u Jerusalimu.
Dela apostolska 20:1-16 Нови српски превод (NSP)
Када се буна стишала, Павле је послао по ученике и охрабрио их. Затим се поздравио са њима и отпутовао у Македонију. Пролазећи тим крајевима, охрабривао је ученике многим речима. Тако је стигао у Грчку, где је остао три месеца. Али, баш кад је требало да отплови у Сирију, дознао је да су Јевреји сковали заверу против њега. Зато је одлучио да се врати преко Македоније. Придружили су му се: Пиров син Сопатер из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве, Тимотеј, те Тихик и Трофим из Мале Азије. Они су отишли пре нас и сачекали нас у Троади. После празника Бесквасних хлебова, отпловили смо из Филипа и за пет дана стигли у Троаду, где смо остали недељу дана. У недељу смо се окупили на причест. Павле је поучавао народ, али како је намеравао да отпутује следећег дана, наставио је да проповеда све до поноћи. У горњој соби, у којој смо се сабрали, било је много светиљки. Како се Павлово научавање одужило, један младић по имену Евтих, који је седео на прозору, утону у дубок сан, те савладан сном, паде с трећег спрата. Када су га подигли, био је мртав. Павле је сишао, наднео се над њим, загрлио га и рекао: „Не узнемиравајте се, још је жив!“ Затим се вратио горе, разломио хлеб и јео, па им је још дуго говорио – све до зоре. Након тога је отишао. А младића су довели кући живог, те су се веома утешили. Ми смо се, пак, раније укрцали на брод и отпловили за Ас. Оданде је требало да поведемо Павла. Он је, наиме, тако одредио, намеравајући да сам путује копном. Када се састао са нама у Асу, укрцали смо га у лађу и отишли у Митилину. Сутрадан смо отпловили оданде и дошли надомак Хиоса. Прекосутра смо пристали у Самосу, а следећег дана смо стигли у Милит. Павле је одлучио да заобиђе Ефес да се не би задржавао у Малој Азији; журио се да, ако је могуће, на празник Педесетнице буде у Јерусалиму.
Dela apostolska 20:1-16 Sveta Biblija (SRP1865)
A pošto se utiša buna, dozva Pavle uèenike, i utješivši ih oprosti se s njima, i iziðe da ide u Maæedoniju. I prošavši one zemlje, i svjetovavši ih mnogijem rijeèima, doðe u Grèku. Poživljevši pak onamo tri mjeseca stadoše mu Jevreji raditi o glavi kad šæaše da se odveze u Siriju, i namisli da se vrati preko Maæedonije. I poðe s njim do Azije Sosipatar Pirov iz Verije, i Aristarh i Sekund iz Soluna, i Gaj iz Derve i Timotije, i Tihik i Trofim iz Azije. Ovi otišavši naprijed èekahu nas u Troadi. A mi se odvezosmo poslije dana prijesnijeh hljebova iz Filibe, i doðosmo k njima u Troadu za pet dana, i ondje ostasmo sedam dana. A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše uèenici da lome hljeb, govoraše im Pavle, jer šæaše sjutradan da poðe, i proteže besjedu do ponoæi. I bijahu mnoge svijeæe gore u sobi gdje se bijasmo sabrali. A sjeðaše na prozoru jedno momèe, po imenu Evtih, nadvladano od tvrdoga sna, i kad Pavle govoraše mnogo, naže se u snu i pade dolje s treæega poda, i digoše ga mrtva. A Pavle sišavši pade na nj, i zagrlivši ga reèe: ne bunite se, jer je duša njegova u njemu. Onda iziðe gore, i prelomivši hljeb okusi, i dovoljno govori do same zore, i tako otide. A momèe dovedoše živo, i utješiše se ne malo. A mi došavši u laðu odvezosmo se u As, i odande šæasmo da uzmemo Pavla; jer tako bješe zapovjedio, hoteæi sam da ide pješice. A kad se sasta s nama u Asu, uzesmo ga, i doðosmo u Mitilinu. I odande odvezavši se doðosmo sjutradan prema Hiju; a drugi dan odvezosmo se u Sam, i noæismo u Trigiliju; i sjutradan doðosmo u Milit. Jer Pavle namisli da proðemo mimo Efes da se ne bi zadržao u Aziji; jer hiæaše, ako bude moguæe, da bude o Trojièinu dne u Jerusalimu.