Dela apostolska 17:22-33
Dela apostolska 17:22-33 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада Павле стаде насред Ареопага и рече: „Атињани, по свему видим да сте врло побожни. Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње, нашао сам и један жртвеник на којем је било написано: ‘Непознатом Богу.’ Што ви, дакле, не познајући поштујете, то вам ја објављујем. Бог који је створио свет и све што је у њему, као господар неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима, нити прима службе од људских руку, као да има потребу за чим, пошто сам даје свима живот, и дах и све. Он је, такође, учинио да сав људски род потиче од једног човека и да се настани по свој земљи, поставио је одређена времена и границе њиховог настањивања, да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, пошто он није тако далеко ни од једног од нас. Јер у њему живимо, и мичемо се, и јесмо, као што су и неки од ваших песника рекли: ‘И ми смо његов род.’ И пошто смо род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као злато, или сребро, или камен, као творевина људске уметности и замисли. Не гледајући, дакле, на времена незнања, Бог сада налаже људима да се сви свуда покају јер је он поставио дан у који ће по правди судити целом свету преко Човека кога је одредио, пруживши свима поуздање тиме што га је васкрсао из мртвих.” А кад су чули за васкрсење из мртвих, једни су се ругали, а други рекоше: „Чућемо те други пут о томе.” Тако Павле оде од њих.
Dela apostolska 17:22-33 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада Павле стаде насред Ареопага, па рече: »Атињани, по свему видим да сте веома побожни. Јер, док сам обилазио град и разгледао ваше светиње, пронашао сам и један жртвеник на коме пише: Непознатом богу. Оно, дакле, што ви не познајете а поштујете – то вам објављујем. »Бог који је створио свет и све у њему, Господар је неба и земље и он не пребива у храмовима саграђенима руком, нити га људске руке послужују, као да му је нешто потребно. Јер, он је тај који свима даје живот и дах и све друго. Од једног човека створио је све народе да се населе по свој земљи, одредивши времена и међе њиховог насељавања, да траже Бога, не би ли га некако напипали и нашли, иако он није далеко ни од једнога од нас. ‚Јер, у њему живимо и мичемо се и јесмо‘ – као што рекоше неки од ваших песника – ‚његов смо род.‘ »Пошто смо, дакле, Божији род, не треба да мислимо да је божанско биће слично злату, сребру или камену, да је творевина људске вештине и маште. Не узимајући у обзир времена незнања, Бог сада заповеда свим људима на сваком месту да се покају, пошто је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека кога је одредио и о коме је свима пружио доказе васкрснувши га из мртвих.« Када су чули да помиње васкрсење из мртвих, једни почеше да се ругају, а други рекоше: »О томе ћемо те други пут слушати.« Тако Павле оде од њих.
Dela apostolska 17:22-33 Novi srpski prevod (NSPL)
Tada je Pavle stao nasred Areopaga i rekao: „Atinjani, primećujem da ste, po svemu sudeći, veoma pobožni. Prolazeći, naime, i posmatrajući vaše svetinje, otkrio sam jedan žrtvenik na kome je bilo napisano: ’NEPOZNATOM BOGU’. Onoga kojega i ne znajući poštujete, toga vam ja navešćujem. Taj Bog je stvorio svet i sve što je na njemu. On koji je Gospodar neba i zemlje, ne prebiva u hramovima koji su napravljeni ljudskom rukom, niti ima potrebu da ga poslužuju ljudske ruke, jer on je taj koji svima daje život i dah – i sve drugo. Bog je od jednog čoveka stvorio sve narode da nasele celu zemlju, i utvrdio određena vremena i granice njihovog nastanjivanja, da traže Boga ne bi li ga kako napipali i našli, iako nije daleko ni od koga od nas. U njemu živimo, krećemo se i bitišemo, kao što su i neki od vaših pesnika rekli: ’I mi smo njegovo potomstvo.’ Budući da smo Božije potomstvo, ne smemo da mislimo da je Bog sličan liku od zlata, srebra ili kamena – delu ljudske umetnosti i mašte. Bog je prešao preko vremena neznanja, ali sada nalaže ljudima da se svi i svuda pokaju, jer je odredio dan kada će pravedno suditi svetu preko čoveka kojega je on odredio. To je potvrdio pred svim ljudima kada ga je vaskrsao iz mrtvih.“ Kad su čuli za vaskrsenje iz mrtvih, jedni su se rugali, dok su drugi govorili: „Čućemo te drugi put o tome.“ Pavle se zatim udaljio od njih.
Dela apostolska 17:22-33 Нови српски превод (NSP)
Тада је Павле стао насред Ареопага и рекао: „Атињани, примећујем да сте, по свему судећи, веома побожни. Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње, открио сам један жртвеник на коме је било написано: ’Непознатом Богу’. Онога којега и не знајући поштујете, тога вам ја навешћујем. Тај Бог је створио свет и све што је на њему. Он који је Господар неба и земље, не пребива у храмовима који су направљени људском руком, нити има потребу да га послужују људске руке, јер он је тај који свима даје живот и дах – и све друго. Бог је од једног човека створио све народе да населе целу земљу, и утврдио одређена времена и границе њиховог настањивања, да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, иако није далеко ни од кога од нас. У њему живимо, крећемо се и битишемо, као што су и неки од ваших песника рекли: ’И ми смо његово потомство.’ Будући да смо Божије потомство, не смемо да мислимо да је Бог сличан лику од злата, сребра или камена – делу људске уметности и маште. Бог је прешао преко времена незнања, али сада налаже људима да се сви и свуда покају, јер је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека којега је он одредио. То је потврдио пред свим људима када га је васкрсао из мртвих.“ Кад су чули за васкрсење из мртвих, једни су се ругали, док су други говорили: „Чућемо те други пут о томе.“ Павле се затим удаљио од њих.
Dela apostolska 17:22-33 Sveta Biblija (SRP1865)
A Pavle stavši nasred Areopaga reèe: ljudi Atinjani! po svemu vas vidim da ste vrlo pobožni; Jer prolazeæi i motreæi vaše svetinje naðoh i oltar na kome bješe napisano: Bogu nepoznatome. Kojega dakle ne znajuæi poštujete onoga vam ja propovijedam. Bog koji je stvorio svijet i sve što je u njemu, on buduæi gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenijem crkvama, Niti prima ugaðanja od ruku èovjeèijih, kao da bi onome trebalo što koji sam daje svima život i dihanje i sve. I uèinio je da od jedne krvi sav rod èovjeèij živi po svemu licu zemaljskome, i postavio je naprijed odreðena vremena i meðe njihovoga življenja: Da traže Gospoda, ne bi li ga barem opipali i našli, premda nije daleko ni od jednoga nas; Jer kroz njega živimo, i mièemo se, i jesmo; kao što i neki od vašijeh pjevaèa rekoše: jer smo i rod njegov. Kad smo dakle rod Božij, ne treba da mislimo da je Božanstvo kao ikone zlatne ili srebrne ili kamene, koje su ljudi majstorski naèinili po smišljanju svome. Ne gledajuæi dakle Bog na vremena neznanja, sad zapovijeda svima ljudima svuda da se pokaju; Jer je postavio dan u koji æe suditi vasionome svijetu po pravdi preko èovjeka koga odredi, i dade svima vjeru vaskrsnuvši ga iz mrtvijeh. A kad èuše vaskrsenije iz mrtvijeh, onda se jedni rugahu; a jedni rekoše: da te èujemo opet o tom. Tako Pavle otide izmeðu njih.