Dela apostolska 10:1-48
Dela apostolska 10:1-48 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А један човек у Кесарији по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска, побожан и богобојазан са свим својим домом, који је давао многе милостиње народу и стално се молио Богу, виде око деветог часа у јави у виђењу анђела Божјег како уђе к њему и рече му: „Корнилије.” А он погледа на њега и уплашен рече: „Шта је, Господе?” Рече му: „Твоје молитве и твоје милостиње уздигоше се до Бога и он их се сећа. И сад пошаљи људе у Јопу и позови неког Симона, који се зове Петар. Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа крај мора.” А кад оде анђео који му је говорио, он дозва двојицу својих слугу и једног побожног војника од оних који су стално били уз њега, па им каза све и посла их у Јопу. А сутрадан, кад су они путовали и приближавали се граду, попе се Петар на кров око шестога часа да се помоли Богу. Утом огладне и хтеде да једе; али док су му припремали јело, паде у занос и виде отворено небо и некакав суд како силази као велико платно које се на своја четири крај спушта на земљу. У њему беху све четвороножне животиње, и гмизавци земаљски, и птице небеске. И један глас му довикну: „Устани, Петре, закољи и поједи!” Петар пак рече: „Нипошто, Господе, јер никад нисам јео оно што је погано и нечисто.” И глас ће опет њему по други пут: „Што је Бог учинио чистим, не називај поганим!” Ово се догодило трипут, и одмах суд би узет на небо. А док је Петар у себи био у недоумици шта може да буде призор који је видео, гле, људи послани од Корнилија, распитавши се за Симонову кућу, стадоше пред вратима, зовнуше и питаху да ли је овде у гостима Симон, звани Петар. И док је Петар још размишљао о виђењу, рече му Дух: „Види, три човека те траже; него устани, сиђи и иди с њима ништа не премишљајући јер сам их ја послао.” Тада Петар сиђе људима и рече: „Ево, ја сам кога тражите. Због чега сте дошли?” А они рекоше: „Капетан Корнилије, праведан и богобојазан човек, за кога сведочи сав јудејски народ, упућен је од једног светог анђела да те позове у свој дом и да чује шта ћеш му рећи.” Тада их позва унутра и угости. А сутрадан уста и оде с њима, и неки од браће из Јопе одоше с њим. Сутрадан пак уђе у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, сазвавши своју родбину и присне пријатеље. Кад пак Петар уђе у кућу, Корнилије му пође у сусрет, паде пред његове ноге и поклони се. Тада га Петар подиже говорећи: „Устани; и ја сам само човек.” И у разговору с њим уђе, те нађе многе окупљене, па им рече: „Ви знате да Јудејцу не приличи да се дружи с туђином и да долазим к њему, али мени је Бог показао да ниједнога човека не називам поганим или нечистим. Зато сам и дошао без поговора чим сте ме позвали. Питам стога: због чега сте ме позвали?” И Корнилије рече: „Пре четири дана, управо у ово време, у девети час молио сам се Богу у својој кући и, гле, човек у сјајном оделу стаде преда ме и рече: ‘Корнилије, услишена је твоја молитва и Бог се сетио твојих милостиња. Пошаљи стога у Јопу и позови Симона, који се зове Петар; он је гост у кући Симона кожара крај мора.’ Тако одмах послах к теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сад смо овде сви пред Богом да чујемо што ти је Господ заповедио.” Тада Петар отвори уста и рече: „Заиста увиђам да Бог не гледа ко је ко, него му је у сваком народу добродошао ко се њега боји и твори правду. Ви знате реч коју је послао синовима Израиљевим, објављујући благовестећи мир кроз Исуса Христа; овај је Господ свима. Ви знате шта се догодило по целој Јудеји, почевши од Галилеје после крштења које је Јован проповедао, знате Исуса из Назарета, како га је Бог помазао Духом Светим и силом. Он је прошао чинећи добра и исцељујући све које је ђаво мучио јер је Бог био с њим. И ми смо сведоци свега што је учинио у јудејској земљи и у Јерусалиму. Њега су убили обесивши га о дрво. Њега је Бог васкрсао трећи дан и омогућио му да се покаже не целом народу, него сведоцима које је Бог унапред изабрао, нама који смо с њим јели и пили после његовог васкрсења из мртвих. И он нам је заповедио да објавимо народу и да посведочимо да је он од Бога одређени судија живима и мртвима. За њега сведоче сви пророци да ће његовим именом добити опроштај грехова свако ко верује у њега.” Док је Петар још говорио ове речи, сиђе Дух Свети на све који су слушали говор. И задивише се верни из обрезања који су дошли с Петром што се и на многобошце излио дар Светога Духа, јер су их слушали како говоре језике и величају Бога. Тада одговори Петар: „Може ли ко да ускрати воду да се не крсте они који су примили Духа Светога као и ми?” И заповеди да их крсте у име Исуса Христа. Тада га замолише да остане још неколико дана.
Dela apostolska 10:1-48 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
У Кесарији је био неки човек по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска. Побожан и богобојажљив, као и сви његови укућани, давао је многе милостиње народу и стално се молио Богу. Једног дана око три сата после подне имао је виђење: јасно је видео Божијег анђела како улази к њему и каже: »Корнилије!« Корнилије се, обузет страхом, загледа у њега, па рече: »Молим, Господе?« А он му рече: »Твоје молитве и милостиње уздигле су се до Бога као жртве подсетнице. Сада пошаљи људе у Јопу да доведу Симона кога зову Петар. Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа поред мора.« Када је анђео који му је говорио отишао, Корнилије позва двојицу својих слугу и једног побожног војника који му је био привржен, па им све исприча и посла их у Јопу. Сутрадан око поднева, док су они путовали и приближавали се граду, Петар се попе на кров да се помоли. Био је гладан и хтео је да једе, али док су му спремали јело, он паде у занос. Виде отворено небо и како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта на земљу. У њој су биле све врсте четвороножаца, гмизаваца и птица. Тада му неки глас рече: »Устани, Петре, кољи и једи!« А Петар рече: »Нипошто, Господе! Никад нисам јео ништа погано ни нечисто!« Глас му се други пут обрати: »Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!« Ово се понови три пута и посуда се одмах подиже назад на небо. Док је Петар још био у недоумици шта значи виђење које је имао, људи које је Корнилије послао распиташе се где је Симонова кућа, па стадоше пред капију, позваше и упиташе да ли је ту одсео Симон кога зову Петар. Док је Петар још размишљао о виђењу, Дух му рече: »Ено те траже тројица. Устани и сиђи, па пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.« Тада Петар сиђе и рече људима: »Ја сам онај кога тражите. Зашто сте дошли?« А они рекоше: »Капетана Корнилија, праведног и богобојажљивог човека, кога поштује цео јудејски народ, упутио је свети анђео да те доведе у свој дом, да чује шта имаш да му кажеш.« Тада их он позва да уђу и угости их. Сутрадан се Петар спреми и пође с њима, а с њим кренуше и нека браћа из Јопе. Наредног дана стиже у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, па је сазвао своје рођаке и блиске пријатеље. Док је Петар улазио, Корнилије му пође у сусрет, паде му пред ноге и поклони му се. Али Петар га подиже и рече: »Устани. И ја сам само човек.« И разговарајући с њим, уђе и затече много окупљених. »Ви добро знате«, рече им, »да Јудејину није дозвољено да се дружи са туђинцем или да улази у његову кућу. Али, Бог ми је показао да ниједног човека не треба да зовем поганим или нечистим. Зато сам, кад сам позван, дошао без поговора. Питам, стога, због чега сте послали по мене?« Тада Корнилије рече: »Пре четири дана, у овај исти сат, у три после подне, молио сам се у својој кући, кад пред мене стаде човек у блештавој одећи и рече: ‚Корнилије, Бог ти је услишио молитву и сетио се твојих милостиња. Зато пошаљи у Јопу и позови Симона кога зову Петар. Он је гост у кући Симона кожара поред мора.‘ Тако сам одмах послао по тебе и ти си добро учинио што си дошао. Сад смо сви овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.« Тада Петар поче да говори: »Сада заиста увиђам да Бог не гледа ко је ко, него да му је у сваком народу прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно. Он је послао Реч Израелцима, објављујући еванђеље о миру кроз Исуса Христа – који је Господ свима. »Ви знате шта се догађало по целој Јудеји, а почело је у Галилеји после крштења које је проповедао Јован – како је Бог Светим Духом и силом помазао Исуса из Назарета и како је он свуда ишао, чинећи добро и исцељујући све који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био с њим. »Ми смо сведоци свега што је учинио у земљи Јудеја и у Јерусалиму. Они су га убили обесивши га о дрво, а Бог га је трећег дана васкрсао и дао му да се покаже, али не целом народу, него сведоцима које је Бог унапред изабрао – нама, који смо с њим јели и пили када је устао из мртвих. Он нам је заповедио да проповедамо народу и да сведочимо да је он онај од Бога одређени судија живима и мртвима. Сви пророци сведоче за њега, да свако ко верује у њега, преко његовог имена прима опроштење греха.« Док је Петар још ово говорио, Свети Дух сиђе на све који су слушали његов говор. Обрезани верници који су дошли с Петром, били су ван себе од чуда што се дар Светога Духа излио и на незнабошце, јер су их чули како говоре језицима и величају Бога. Тада Петар рече: »Ко може да ускрати воду да се не крсте ови који су примили Светога Духа као и ми?« И заповеди да се крсте у име Исуса Христа. Потом га они замолише да остане још неколико дана.
Dela apostolska 10:1-48 Novi srpski prevod (NSPL)
U Kesariji je živeo neki čovek po imenu Kornelije koji je bio kapetan takozvane Italijanske čete. Bio je pobožan i bogobojazan čovek, a tako i celi njegov dom. Davao je mnogo milostinje narodu i stalno se molio Bogu. On je u viđenju, oko tri sata popodne, jasno video Božijeg anđela koji je došao k njemu i oslovio ga: „Kornelije!“ Kornelije se zagledao u njega i sav uplašen upitao: „Šta je, Gospode?“ Anđeo mu odgovori: „Tvoje su molitve i milostinje uzašle k Bogu kao žrtva spomenica. A sad, pošalji nekoga u Jopu da dovede Simona koji se zove Petar. On je odseo kod nekog Simona kožara, čija kuća se nalazi pokraj mora.“ Kad je anđeo koji mu je govorio otišao, Kornelije je pozvao dvojicu svojih slugu i jednog pobožnog vojnika iz njegove pratnje. Nakon što im je sve ispričao, poslao ih je u Jopu. Sutradan, oko podne, dok su se putujući približavali gradu, Petar se popeo na krov da se pomoli. Uto je ogladneo, pa je hteo da pojede nešto. Dok su mu pripremali jelo, pao je u zanos. Ugledao je otvoreno nebo i nešto kao veliko platno zavezano na četiri kraja kako se spušta na zemlju. U njemu su bile sve vrste četvoronožnih životinja, gmizavaca i ptica. Tada mu reče neki glas: „Ustani, Petre, zakolji i jedi!“ „Nipošto, Gospode – odgovori Petar – jer nikada nisam okusio ništa opoganjeno ili obredno nečisto.“ Glas mu se po drugi put obratio: „Ne nazivaj nečistim ono što je Bog proglasio čistim!“ Ovo se ponovilo tri puta, a onda se platno vratilo na nebo. Dok je Petar bio u nedoumici pitajući se šta bi moglo da znači viđenje koje je imao, stigli su ljudi koje je poslao Kornelije. Pošto su se raspitali za Simonovu kuću, stali su pred vrata, pa su pozvali i upitali da li je tu odseo Simon zvani „Petar“. Dok je Petar još uvek razmišljao o viđenju, reče mu Duh: „Evo, traže te tri čoveka. Ustani, siđi dole i pođi s njima bez oklevanja, jer sam ih ja poslao.“ Petar je sišao k ljudima i rekao im: „Ja sam onaj koga tražite. Zbog čega ste došli?“ Oni su mu odgovorili: „Poslao nas je kapetan Kornelije, pravedan i bogobojazan čovek, koga sav judejski narod poštuje. Njemu je sveti anđeo naložio da te pozove u njegov dom, da čuje šta imaš da kažeš.“ Petar ih je, zatim, pozvao unutra i ugostio. Sutradan se Petar spremi i krene sa glasnicima. Sa njim je pošlo i nekoliko braće iz Jope. Sledećeg dana je stigao u Kesariju. Tu ih je čekao Kornelije koji je pozvao svoju rodbinu i najbliže prijatelje. Kad je Petar ušao u kuću, Kornelije mu izađe u susret, pade pred njegove noge i pokloni mu se. No, Petar ga podiže govoreći: „Ustani, ja sam samo čovek.“ Razgovarajući s njim, Petar je ušao u kuću gde je zatekao mnogo okupljenih. Onda im se Petar obratio: „Vi znate da Jevrejinu nije dopušteno da se druži sa strancem ili da dolazi kod njega. Ipak, Bog mi je pokazao da nijednog čoveka ne nazivam poganim ili nečistim. Zato sam došao bez pogovora kad ste me pozvali. Pitam se, stoga, zašto ste me pozvali?“ Kornelije odgovori: „Pre tri dana, baš u ovo vreme, oko tri sata popodne, molio sam se u svojoj kući. Iznenada, neki čovek u sjajnoj odeći stade preda me i reče mi: ’Kornelije, Bog je uslišio tvoju molitvu i seća se tvojih milostinja. Pošalji nekoga u Jopu i pozovi Simona koji se zove Petar. On je gost u kući Simona kožara koja se nalazi pokraj mora.’ Zato sam smesta poslao po tebe. Dobro si uradio što si došao. Sada smo svi mi ovde pred Bogom da čujemo sve što ti je Gospod zapovedio.“ Petar poče da govori: „Sada jasno vidim da Bog nije pristran, nego da iz svakog naroda prihvata onog koji ga se boji i čini pravdu. Bog je poslao poruku izrailjskom narodu, objavljujući Radosnu vest o miru posredstvom Isusa Hrista, koji je Gospod svima. Vi znate šta se dogodilo u celoj Judeji, počevši od Galileje, posle krštenja koje je Jovan Krstitelj propovedao. Znate i za Isusa iz Nazareta, koga je Bog pomazao Svetim Duhom i silom. On je išao okolo i činio dobro, lečeći sve one koji su bili pod vlašću đavola, jer je Bog bio sa njim. Mi smo svedoci svega što je učinio po celoj judejskoj zemlji i u Jerusalimu. Njega su ubili obesivši ga na drvo, ali ga je Bog vaskrsao trećeg dana i omogućio mu da se pojavi. Ne svemu narodu, već samo svedocima koje je Bog unapred izabrao. To smo mi koji smo jeli i pili sa njim posle njegovog vaskrsenja iz mrtvih. On nam je naložio da propovedamo narodu i svedočimo da ga je Bog odredio za sudiju živima i mrtvima. Za njega svedoče svi proroci da njegovim imenom prima oproštenje greha svako ko veruje u njega.“ Dok je Petar još govorio, Sveti Duh je sišao na sve koji su slušali poruku. Verujući Jevreji koji su došli sa Petrom bili su zapanjeni da je Bog i na neznabošce izlio dar Duha Svetoga. Čuli su ih, naime, kako govore drugim jezicima i veličaju Boga. Tada je Petar upitao: „Može li ko da zabrani ovima da budu kršteni? I oni su primili Svetoga Duha baš kao i mi.“ Tada je zapovedio da se krste u ime Isusa Hrista. Petra su, potom, zamolili da provede nekoliko dana sa njima.
Dela apostolska 10:1-48 Нови српски превод (NSP)
У Кесарији је живео неки човек по имену Корнелије који је био капетан такозване Италијанске чете. Био је побожан и богобојазан човек, а тако и цели његов дом. Давао је много милостиње народу и стално се молио Богу. Он је у виђењу, око три сата поподне, јасно видео Божијег анђела који је дошао к њему и ословио га: „Корнелије!“ Корнелије се загледао у њега и сав уплашен упитао: „Шта је, Господе?“ Анђео му одговори: „Твоје су молитве и милостиње узашле к Богу као жртва споменица. А сад, пошаљи некога у Јопу да доведе Симона који се зове Петар. Он је одсео код неког Симона кожара, чија кућа се налази покрај мора.“ Кад је анђео који му је говорио отишао, Корнелије је позвао двојицу својих слугу и једног побожног војника из његове пратње. Након што им је све испричао, послао их је у Јопу. Сутрадан, око подне, док су се путујући приближавали граду, Петар се попео на кров да се помоли. Уто је огладнео, па је хтео да поједе нешто. Док су му припремали јело, пао је у занос. Угледао је отворено небо и нешто као велико платно завезано на четири краја како се спушта на земљу. У њему су биле све врсте четвороножних животиња, гмизаваца и птица. Тада му рече неки глас: „Устани, Петре, закољи и једи!“ „Нипошто, Господе – одговори Петар – јер никада нисам окусио ништа опогањено или обредно нечисто.“ Глас му се по други пут обратио: „Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!“ Ово се поновило три пута, а онда се платно вратило на небо. Док је Петар био у недоумици питајући се шта би могло да значи виђење које је имао, стигли су људи које је послао Корнелије. Пошто су се распитали за Симонову кућу, стали су пред врата, па су позвали и упитали да ли је ту одсео Симон звани „Петар“. Док је Петар још увек размишљао о виђењу, рече му Дух: „Ево, траже те три човека. Устани, сиђи доле и пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.“ Петар је сишао к људима и рекао им: „Ја сам онај кога тражите. Због чега сте дошли?“ Они су му одговорили: „Послао нас је капетан Корнелије, праведан и богобојазан човек, кога сав јудејски народ поштује. Њему је свети анђео наложио да те позове у његов дом, да чује шта имаш да кажеш.“ Петар их је, затим, позвао унутра и угостио. Сутрадан се Петар спреми и крене са гласницима. Са њим је пошло и неколико браће из Јопе. Следећег дана је стигао у Кесарију. Ту их је чекао Корнелије који је позвао своју родбину и најближе пријатеље. Кад је Петар ушао у кућу, Корнелије му изађе у сусрет, паде пред његове ноге и поклони му се. Но, Петар га подиже говорећи: „Устани, ја сам само човек.“ Разговарајући с њим, Петар је ушао у кућу где је затекао много окупљених. Онда им се Петар обратио: „Ви знате да Јеврејину није допуштено да се дружи са странцем или да долази код њега. Ипак, Бог ми је показао да ниједног човека не називам поганим или нечистим. Зато сам дошао без поговора кад сте ме позвали. Питам се, стога, зашто сте ме позвали?“ Корнелије одговори: „Пре три дана, баш у ово време, око три сата поподне, молио сам се у својој кући. Изненада, неки човек у сјајној одећи стаде преда ме и рече ми: ’Корнелије, Бог је услишио твоју молитву и сећа се твојих милостиња. Пошаљи некога у Јопу и позови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара која се налази покрај мора.’ Зато сам сместа послао по тебе. Добро си урадио што си дошао. Сада смо сви ми овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.“ Петар поче да говори: „Сада јасно видим да Бог није пристран, него да из сваког народа прихвата оног који га се боји и чини правду. Бог је послао поруку израиљском народу, објављујући Радосну вест о миру посредством Исуса Христа, који је Господ свима. Ви знате шта се догодило у целој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које је Јован Крститељ проповедао. Знате и за Исуса из Назарета, кога је Бог помазао Светим Духом и силом. Он је ишао около и чинио добро, лечећи све оне који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био са њим. Ми смо сведоци свега што је учинио по целој јудејској земљи и у Јерусалиму. Њега су убили обесивши га на дрво, али га је Бог васкрсао трећег дана и омогућио му да се појави. Не свему народу, већ само сведоцима које је Бог унапред изабрао. То смо ми који смо јели и пили са њим после његовог васкрсења из мртвих. Он нам је наложио да проповедамо народу и сведочимо да га је Бог одредио за судију живима и мртвима. За њега сведоче сви пророци да његовим именом прима опроштење греха свако ко верује у њега.“ Док је Петар још говорио, Свети Дух је сишао на све који су слушали поруку. Верујући Јевреји који су дошли са Петром били су запањени да је Бог и на незнабошце излио дар Духа Светога. Чули су их, наиме, како говоре другим језицима и величају Бога. Тада је Петар упитао: „Може ли ко да забрани овима да буду крштени? И они су примили Светога Духа баш као и ми.“ Тада је заповедио да се крсте у име Исуса Христа. Петра су, потом, замолили да проведе неколико дана са њима.
Dela apostolska 10:1-48 Sveta Biblija (SRP1865)
A u Æesariji bješe jedan èovjek po imenu Kornilije, kapetan od èete koja se zvaše Talijanska. Pobožan i bogobojazan sa cijelijem domom svojijem, koji davaše milostinju mnogijem ljudima i moljaše se Bogu bez prestanka; On vidje na javi u utvari oko devetoga sahata dnevi anðela Božijega gdje siðe k njemu i reèe mu: Kornilije! A on pogledavši na nj i uplašivši se reèe: što je Gospode? A on mu reèe: molitve tvoje i milostinje iziðoše na pamet Bogu; I sad pošlji u Jopu ljude i dozovi Simona prozvanoga Petra: On stoji u nekoga Simona kožara, kojega je kuæa kod mora: on æe ti kazati rijeèi kojima æeš se spasti ti i sav dom tvoj. I kad otide anðeo koji govori Korniliju, dozvavši dvojicu od svojijeh slugu i jednoga pobožna vojnika od onijeh koji mu služahu, I kazavši im sve posla ih u Jopu. A sjutradan kad oni iðahu putem i približiše se ka gradu, iziðe Petar u gornju sobu da se pomoli Bogu u šesti sahat. I ogladnje, i šæaše da jede; a kad mu oni gotovljahu, doðe izvan sebe, I vidje nebo otvoreno i sud nekakav gdje silazi na njega, kao veliko platno, zavezan na èetiri roglja i spušta se na zemlju; U kome bijahu sva èetvoronožna na zemlji, i zvjerinje i bubine i ptice nebeske. I postade glas k njemu: ustani, Petre! pokolji i pojedi. A Petar reèe: nipošto, Gospode! jer nikad ne jedoh što pogano ili neèisto. I gle, glas opet k njemu drugom: što je Bog oèistio ti ne pogani. I ovo bi triput, i sud se opet uze na nebo. A kad se Petar u sebi divljaše šta bi bila utvara koju vidje, i gle, ljudi poslani od Kornilija, napitavši i našavši dom Simonov stadoše pred vratima, I zovnuvši pitahu: stoji li ovdje Simon prozvani Petar? A dok Petar razmišljavaše o utvari, reèe mu Duh: evo tri èovjeka traže te; Nego ustani i siði i idi s njima ne premišljajuæi ništa, jer ih ja poslah. A Petar sišavši k ljudima poslanijem k sebi od Kornilija reèe: evo ja sam koga tražite; što ste došli? A oni rekoše: Kornilije kapetan, èovjek pravedan i bogobojazan, poznat kod svega naroda Jevrejskoga, primio je zapovijest od anðela svetoga da dozove tebe u svoj dom i da èuje rijeèi od tebe. Onda ih dozva unutra i ugosti. A sjutradan ustavši Petar poðe s njima, i neki od braæe koja bješe u Jopi poðoše s njim. I sjutradan uðoše u Æesariju. A Kornilije èekaše ih sazvavši rodbinu svoju i ljubazne prijatelje. A kad Petar šæaše da uðe, srete ga Kornilije, i padnuvši na noge njegove pokloni se. I Petar ga podiže govoreæi: ustani, i ja sam èovjek. I s njim govoreæi uðe, i naðe mnoge koji se bijahu sabrali. I reèe im: vi znate kako je neprilièno èovjeku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tuðinu; ali Bog meni pokaza da nijednoga èovjeka ne zovem pogana ili neèista; Zato i bez sumnje doðoh pozvan. Pitam vas dakle zašto poslaste po mene? I Kornilije reèe: od èetvrtoga dana do ovoga èasa ja postih, i u deveti sahat moljah se Bogu u svojoj kuæi; i gle, èovjek stade preda mnom u haljini sjajnoj, I reèe: Kornilije! uslišena bi molitva tvoja i milostinje tvoje pomenuše se pred Bogom. Pošlji dakle u Jopu i dozovi Simona koji se zove Petar: on stoji u kuæi Simona kožara kod mora, koji kad doðe kazaæe ti. Onda ja odmah poslah k tebi; i ti si dobro uèinio što si došao. Sad dakle mi svi stojimo pred Bogom da èujemo sve što je tebi od Boga zapovjeðeno. A Petar otvorivši usta reèe: zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko; Nego u svakom narodu koji se boji njega i tvori pravdu mio je njemu. Rijeè što posla sinovima Izrailjevijem, javljajuæi mir po Isusu Hristu, ona je Gospod svima. Vi znate govor koji je bio po svoj Judeji poèevši od Galileje po krštenju koje propovijeda Jovan: Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bog Duhom svetijem i silom, koji proðe èineæi dobro i iscjeljujuæi sve koje ðavo bješe nadvladao; jer Bog bijaše s njim. I mi smo svjedoci svemu što uèini u zemlji Judejskoj i Jerusalimu; kojega i ubiše objesivši na drvo. Ovoga Bog vaskrse treæi dan, i dade mu da se pokaže, Ne svemu narodu nego nama svjedocima naprijed izbranima od Boga, koji s njim jedosmo i pismo po vaskrseniju njegovom iz mrtvijeh. I zapovjedi nam da propovijedamo narodu i da svjedoèimo da je on nareèeni od Boga sudija živijem i mrtvijem. Za ovo svjedoèe svi proroci da æe imenom njegovijem primiti oproštenje grijeha svi koji ga vjeruju. A dok još Petar govoraše ove rijeèi, siðe Duh sveti na sve koji slušahu rijeè. I udiviše se vjerni iz obrezanja koji bijahu došli s Petrom, videæi da se i na neznabošce izli dar Duha svetoga. Jer ih slušahu gdje govorahu jezike, i velièahu Boga. Tada odgovori Petar: Eda može ko vodu zabraniti da se ne krste oni koji primiše Duha svetoga kao i mi? I zapovjedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana.