Dela apostolska 10:1-20

Podeli

Dela apostolska 10:1-20 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

А један човек у Кесарији по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска, побожан и богобојазан са свим својим домом, који је давао многе милостиње народу и стално се молио Богу, виде око деветог часа у јави у виђењу анђела Божјег како уђе к њему и рече му: „Корнилије.” А он погледа на њега и уплашен рече: „Шта је, Господе?” Рече му: „Твоје молитве и твоје милостиње уздигоше се до Бога и он их се сећа. И сад пошаљи људе у Јопу и позови неког Симона, који се зове Петар. Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа крај мора.” А кад оде анђео који му је говорио, он дозва двојицу својих слугу и једног побожног војника од оних који су стално били уз њега, па им каза све и посла их у Јопу. А сутрадан, кад су они путовали и приближавали се граду, попе се Петар на кров око шестога часа да се помоли Богу. Утом огладне и хтеде да једе; али док су му припремали јело, паде у занос и виде отворено небо и некакав суд како силази као велико платно које се на своја четири крај спушта на земљу. У њему беху све четвороножне животиње, и гмизавци земаљски, и птице небеске. И један глас му довикну: „Устани, Петре, закољи и поједи!” Петар пак рече: „Нипошто, Господе, јер никад нисам јео оно што је погано и нечисто.” И глас ће опет њему по други пут: „Што је Бог учинио чистим, не називај поганим!” Ово се догодило трипут, и одмах суд би узет на небо. А док је Петар у себи био у недоумици шта може да буде призор који је видео, гле, људи послани од Корнилија, распитавши се за Симонову кућу, стадоше пред вратима, зовнуше и питаху да ли је овде у гостима Симон, звани Петар. И док је Петар још размишљао о виђењу, рече му Дух: „Види, три човека те траже; него устани, сиђи и иди с њима ништа не премишљајући јер сам их ја послао.”

Dela apostolska 10:1-20 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

У Кесарији је био неки човек по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска. Побожан и богобојажљив, као и сви његови укућани, давао је многе милостиње народу и стално се молио Богу. Једног дана око три сата после подне имао је виђење: јасно је видео Божијег анђела како улази к њему и каже: »Корнилије!« Корнилије се, обузет страхом, загледа у њега, па рече: »Молим, Господе?« А он му рече: »Твоје молитве и милостиње уздигле су се до Бога као жртве подсетнице. Сада пошаљи људе у Јопу да доведу Симона кога зову Петар. Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа поред мора.« Када је анђео који му је говорио отишао, Корнилије позва двојицу својих слугу и једног побожног војника који му је био привржен, па им све исприча и посла их у Јопу. Сутрадан око поднева, док су они путовали и приближавали се граду, Петар се попе на кров да се помоли. Био је гладан и хтео је да једе, али док су му спремали јело, он паде у занос. Виде отворено небо и како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта на земљу. У њој су биле све врсте четвороножаца, гмизаваца и птица. Тада му неки глас рече: »Устани, Петре, кољи и једи!« А Петар рече: »Нипошто, Господе! Никад нисам јео ништа погано ни нечисто!« Глас му се други пут обрати: »Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!« Ово се понови три пута и посуда се одмах подиже назад на небо. Док је Петар још био у недоумици шта значи виђење које је имао, људи које је Корнилије послао распиташе се где је Симонова кућа, па стадоше пред капију, позваше и упиташе да ли је ту одсео Симон кога зову Петар. Док је Петар још размишљао о виђењу, Дух му рече: »Ено те траже тројица. Устани и сиђи, па пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.«

Dela apostolska 10:1-20 Novi srpski prevod (NSPL)

U Kesariji je živeo neki čovek po imenu Kornelije koji je bio kapetan takozvane Italijanske čete. Bio je pobožan i bogobojazan čovek, a tako i celi njegov dom. Davao je mnogo milostinje narodu i stalno se molio Bogu. On je u viđenju, oko tri sata popodne, jasno video Božijeg anđela koji je došao k njemu i oslovio ga: „Kornelije!“ Kornelije se zagledao u njega i sav uplašen upitao: „Šta je, Gospode?“ Anđeo mu odgovori: „Tvoje su molitve i milostinje uzašle k Bogu kao žrtva spomenica. A sad, pošalji nekoga u Jopu da dovede Simona koji se zove Petar. On je odseo kod nekog Simona kožara, čija kuća se nalazi pokraj mora.“ Kad je anđeo koji mu je govorio otišao, Kornelije je pozvao dvojicu svojih slugu i jednog pobožnog vojnika iz njegove pratnje. Nakon što im je sve ispričao, poslao ih je u Jopu. Sutradan, oko podne, dok su se putujući približavali gradu, Petar se popeo na krov da se pomoli. Uto je ogladneo, pa je hteo da pojede nešto. Dok su mu pripremali jelo, pao je u zanos. Ugledao je otvoreno nebo i nešto kao veliko platno zavezano na četiri kraja kako se spušta na zemlju. U njemu su bile sve vrste četvoronožnih životinja, gmizavaca i ptica. Tada mu reče neki glas: „Ustani, Petre, zakolji i jedi!“ „Nipošto, Gospode – odgovori Petar – jer nikada nisam okusio ništa opoganjeno ili obredno nečisto.“ Glas mu se po drugi put obratio: „Ne nazivaj nečistim ono što je Bog proglasio čistim!“ Ovo se ponovilo tri puta, a onda se platno vratilo na nebo. Dok je Petar bio u nedoumici pitajući se šta bi moglo da znači viđenje koje je imao, stigli su ljudi koje je poslao Kornelije. Pošto su se raspitali za Simonovu kuću, stali su pred vrata, pa su pozvali i upitali da li je tu odseo Simon zvani „Petar“. Dok je Petar još uvek razmišljao o viđenju, reče mu Duh: „Evo, traže te tri čoveka. Ustani, siđi dole i pođi s njima bez oklevanja, jer sam ih ja poslao.“

Dela apostolska 10:1-20 Нови српски превод (NSP)

У Кесарији је живео неки човек по имену Корнелије који је био капетан такозване Италијанске чете. Био је побожан и богобојазан човек, а тако и цели његов дом. Давао је много милостиње народу и стално се молио Богу. Он је у виђењу, око три сата поподне, јасно видео Божијег анђела који је дошао к њему и ословио га: „Корнелије!“ Корнелије се загледао у њега и сав уплашен упитао: „Шта је, Господе?“ Анђео му одговори: „Твоје су молитве и милостиње узашле к Богу као жртва споменица. А сад, пошаљи некога у Јопу да доведе Симона који се зове Петар. Он је одсео код неког Симона кожара, чија кућа се налази покрај мора.“ Кад је анђео који му је говорио отишао, Корнелије је позвао двојицу својих слугу и једног побожног војника из његове пратње. Након што им је све испричао, послао их је у Јопу. Сутрадан, око подне, док су се путујући приближавали граду, Петар се попео на кров да се помоли. Уто је огладнео, па је хтео да поједе нешто. Док су му припремали јело, пао је у занос. Угледао је отворено небо и нешто као велико платно завезано на четири краја како се спушта на земљу. У њему су биле све врсте четвороножних животиња, гмизаваца и птица. Тада му рече неки глас: „Устани, Петре, закољи и једи!“ „Нипошто, Господе – одговори Петар – јер никада нисам окусио ништа опогањено или обредно нечисто.“ Глас му се по други пут обратио: „Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!“ Ово се поновило три пута, а онда се платно вратило на небо. Док је Петар био у недоумици питајући се шта би могло да значи виђење које је имао, стигли су људи које је послао Корнелије. Пошто су се распитали за Симонову кућу, стали су пред врата, па су позвали и упитали да ли је ту одсео Симон звани „Петар“. Док је Петар још увек размишљао о виђењу, рече му Дух: „Ево, траже те три човека. Устани, сиђи доле и пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.“

Dela apostolska 10:1-20 Sveta Biblija (SRP1865)

A u Æesariji bješe jedan èovjek po imenu Kornilije, kapetan od èete koja se zvaše Talijanska. Pobožan i bogobojazan sa cijelijem domom svojijem, koji davaše milostinju mnogijem ljudima i moljaše se Bogu bez prestanka; On vidje na javi u utvari oko devetoga sahata dnevi anðela Božijega gdje siðe k njemu i reèe mu: Kornilije! A on pogledavši na nj i uplašivši se reèe: što je Gospode? A on mu reèe: molitve tvoje i milostinje iziðoše na pamet Bogu; I sad pošlji u Jopu ljude i dozovi Simona prozvanoga Petra: On stoji u nekoga Simona kožara, kojega je kuæa kod mora: on æe ti kazati rijeèi kojima æeš se spasti ti i sav dom tvoj. I kad otide anðeo koji govori Korniliju, dozvavši dvojicu od svojijeh slugu i jednoga pobožna vojnika od onijeh koji mu služahu, I kazavši im sve posla ih u Jopu. A sjutradan kad oni iðahu putem i približiše se ka gradu, iziðe Petar u gornju sobu da se pomoli Bogu u šesti sahat. I ogladnje, i šæaše da jede; a kad mu oni gotovljahu, doðe izvan sebe, I vidje nebo otvoreno i sud nekakav gdje silazi na njega, kao veliko platno, zavezan na èetiri roglja i spušta se na zemlju; U kome bijahu sva èetvoronožna na zemlji, i zvjerinje i bubine i ptice nebeske. I postade glas k njemu: ustani, Petre! pokolji i pojedi. A Petar reèe: nipošto, Gospode! jer nikad ne jedoh što pogano ili neèisto. I gle, glas opet k njemu drugom: što je Bog oèistio ti ne pogani. I ovo bi triput, i sud se opet uze na nebo. A kad se Petar u sebi divljaše šta bi bila utvara koju vidje, i gle, ljudi poslani od Kornilija, napitavši i našavši dom Simonov stadoše pred vratima, I zovnuvši pitahu: stoji li ovdje Simon prozvani Petar? A dok Petar razmišljavaše o utvari, reèe mu Duh: evo tri èovjeka traže te; Nego ustani i siði i idi s njima ne premišljajuæi ništa, jer ih ja poslah.