2. Knjiga Samuilova 16:5-13
2. Knjiga Samuilova 16:5-13 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад је цар Давид стигао до Ваурима, гле, изађе оданде човек из рода дома Сауловог. Звао се Симеј, син Гирин. Он је ишао и грдио. Бацао је камење на Давида, на све слуге цара Давида, на сав народ и на све јунаке с десне и с леве стране. Овако је говорио и грдио Симеј: „Одлази! Одлази, крвопијо и сине ђавољи! Господ је бацио на тебе сву крв дома Сауловог, на чије си се место зацарио! Господ предаде царство у руку Авесалома, сина твога! Ето, снашла те је несрећа јер си крвопија!” Тада рече цару Серујин син Ависај: „Зашто ружи онај мртви пас цара, господара мога? Пусти ме да му скинем главу!” Онда цар одговори: „Шта ја имам с вама, синови Серујини? Нека грди, јер му је Господ рекао: ‘Ружи Давида!’ Ко сме да запита: ‘Зашто то радиш?’” Тада рече Давид Ависају и свим слугама својим: „Ето, син мој, који је изашао из утробе моје, ради ми о глави! Како онда неће овај Венијаминов син? Пустите га нека грди, јер му је тако Господ рекао. Можда ће Господ видети невољу моју и вратиће ми добро за његову данашњу грдњу.” Затим Давид с људима својим настави пут. Симеј је ишао страном брда наспрам њега, стално га је ружио, гађао камењем и засипао прашином.
2. Knjiga Samuilova 16:5-13 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је цар Давид стигао до Бахурима, један човек из истог братства као и Саулова породица изађе оданде проклињући. Звао се Шими син Герин. Он засу камењем Давида и све његове службенике и сав народ и ратнике који су стајали лево и десно од цара. Проклињући, Шими рече: »Одлази! Одлази, крвниче, ништаријо! Одузео си Саулу царство, па ти ГОСПОД враћа за сву крв Саулове породице коју си пролио. ГОСПОД је царство предао у руке твом сину Авесалому. Ето, снашло те зло јер си крвник!« Тада Авишај син Церујин рече цару: »Зар да те проклиње ово цркнуто псето, мој господару царе? Пусти ме да одем преко и одрубим му главу.« Али цар рече: »Шта ја имам с вама, синови Церујини? Ако он проклиње зато што му је ГОСПОД наредио: ‚Прокуни Давида‘, ко сме да пита: ‚Зашто то радиш?‘« Онда рече Авишају и свим својим службеницима: »Мој рођени син хоће да ме убије, па што да неће овај Венијаминовац. Пустите га нека проклиње, јер му је ГОСПОД тако заповедио. Можда ће ГОСПОД видети моју невољу и узвратити ми добротом за ове његове клетве данас.« Тако Давид и његови људи наставише даље путем, а Шими је ишао падином преко пута Давида, проклињући, гађајући га камењем и засипајући га земљом.
2. Knjiga Samuilova 16:5-13 Novi srpski prevod (NSPL)
Kad je car David došao u Vaurim, izašao je neki čovek iz Saulovog doma, po imenu Semaj, sin Gire; izašao je i proklinjao. On je bacao kamenje na cara Davida i na sve njegove sluge, iako su Davidu, s desna i s leva, bili sva vojska i svi ratnici. Semaj je proklinjao govoreći: „Odlazi, odlazi, krvniče i ništarijo! Gospod ti je vratio za svu krv doma Saulovog na čije si se mesto zacario. Gospod je predao carstvo u ruke tvoga sina Avesaloma. Eto, tvoje zlo je došlo na tebe, jer si krvnik!“ Tada Avisaj, sin Serujin, reče: „Zašto da ovaj mrtvi pas proklinje moga gospodara, cara? Pusti me da odem tamo i odsečem mu glavu!“ Car reče: „Šta ja imam s vama, sinovi Serujini? On proklinje zato što mu je Gospod rekao da proklinje Davida. I ko će reći: ’Zašto ovo radiš?’“ David još reče Avisaju i svim svojim slugama: „Evo, moj sin, koji je izašao iz mog tela, traži da mi uzme život, a kako neće ovaj Venijaminovac? Pusti ga, neka proklinje, jer mu je Gospod to rekao. Možda će Gospod videti moju muku i uzvratiti mi dobrotom za njegovu kletvu.“ David i njegovi ljudi su nastavili svojim putem, a Semaj je išao kraj obronka gore, proklinjući i bacajući kamenje i prašinu na njega.
2. Knjiga Samuilova 16:5-13 Нови српски превод (NSP)
Кад је цар Давид дошао у Ваурим, изашао је неки човек из Сауловог дома, по имену Семај, син Гире; изашао је и проклињао. Он је бацао камење на цара Давида и на све његове слуге, иако су Давиду, с десна и с лева, били сва војска и сви ратници. Семај је проклињао говорећи: „Одлази, одлази, крвниче и ништаријо! Господ ти је вратио за сву крв дома Сауловог на чије си се место зацарио. Господ је предао царство у руке твога сина Авесалома. Ето, твоје зло је дошло на тебе, јер си крвник!“ Тада Ависај, син Серујин, рече: „Зашто да овај мртви пас проклиње мога господара, цара? Пусти ме да одем тамо и одсечем му главу!“ Цар рече: „Шта ја имам с вама, синови Серујини? Он проклиње зато што му је Господ рекао да проклиње Давида. И ко ће рећи: ’Зашто ово радиш?’“ Давид још рече Ависају и свим својим слугама: „Ево, мој син, који је изашао из мог тела, тражи да ми узме живот, а како неће овај Венијаминовац? Пусти га, нека проклиње, јер му је Господ то рекао. Можда ће Господ видети моју муку и узвратити ми добротом за његову клетву.“ Давид и његови људи су наставили својим путем, а Семај је ишао крај обронка горе, проклињући и бацајући камење и прашину на њега.
2. Knjiga Samuilova 16:5-13 Sveta Biblija (SRP1865)
I doðe car David do Vaurima; a gle, izide odande jedan od roda doma Saulova, po imenu Simej, sin Girin, i iduæi psovaše. I bacaše se kamenjem na Davida i na sluge cara Davida, kojemu i s desne i s lijeve strane bijaše sav narod i svi junaci. A Simej ovako govoraše psujuæi: odlazi, odlazi, krvopijo i zlikovèe! Obrati Gospod na tebe sve krvi doma Saulova, na èije si se mjesto zacario, i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu sinu tvojemu; eto te sada u tvom zlu, jer si krvopija. Tada reèe caru Avisaj sin Serujin: zašto da psuje ovaj mrtvi pas cara gospodara mojega? Idem da mu skinem glavu. Ali car reèe: šta je vama do mene, sinovi Serujini? neka psuje; jer mu je Gospod rekao: psuj Davida. Pa ko smije kazati: zašto tako èiniš? Još reèe David Avisaju i svijem slugama svojim: eto, moj sin, koji je izašao od bedara mojih, traži dušu moju, a kako neæe ovaj sin Venijaminov? Ostavite ga neka psuje, jer mu je Gospod zapovjedio. Da ako Gospod pogleda na nevolju moju, i vrati mi Gospod dobro za psovku njegovu današnju. I tako David sa svojim ljudima iðaše svojim putem; a Simej iðaše pokraj gore prema njemu jednako psujuæi i bacajuæi se kamenjem na nj, i podižuæi prah.