2. Knjiga dnevnika 18:1-34

Podeli

2. Knjiga dnevnika 18:1-34 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Јосафат је имао велико богатство и славу и опријатељио се с Ахавом. После неколико година отиде к Ахаву у Самарију. Ахав накла њему и људима његовим много оваца и волова. Потом га је наговарао да нападну Рамот Галадски. Цар Израиљев Ахав упита цара Јудиног Јосафата: „Хоћеш ли да пођеш са мном на Рамот Галадски?” Он му одговори: „Ја сам као ти, мој народ је као твој народ, поћи ћемо у рат.” Потом рече Јосафат цару Израиљевом: „Потражи данас реч Господњу.” Тада цар Израиљев позва пророке своје, четири стотине људи и рече им: „Да ли да пођем у рат против Рамота Галадског или да одустанем?” Они одговорише: „Пођи, јер ће га Господ предати цару у руке.” Јосафат упита: „Постоји ли овде још који пророк Господњи да и њега упитамо?” Цар Израиљев одговори Јосафату: „Има још један човек преко којег бисмо могли упитати Господа. Међутим, ја га мрзим јер ми не прориче никад добро, него увек зло. То је син Јемлин Михеја.” Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.” Тада цар Израиљев дозва једног дворанина и заповеди му: „Брзо доведи сина Јемлиног Михеју!” Потом су седели цар Израиљев и цар Јудин Јосафат, сваки на свом престолу, обучени у царску одећу. Седели су на простору испред Самаријских врата, а сви су пророци пророковали пред њима. Хананин син Седекија начини себи гвоздене рогове и рече: „Овако говори Господ: ‘Овим ћеш бости Арамејце док их не уништиш.’” Сви су пророци пророковали тако и говорили: „Пођи на Рамот Галадски! Успећеш и Господ ће га предати цару у руке!” Гласник који је отишао да доведе Михеју обрати му се говорећи: „Ево, пророци су наговестили једногласно успех цару. Тако нека и твоја реч буде као њихова и пророкуј успех.” Михеја одговори: „Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ саопшти.” Кад он дође пред цара, упита га цар: „Михеја, да ли да пођемо у рат против Рамота Галадског, или да одустанемо?” Он одговори: „Идите, бићете срећни јер ће вам се предати у руке.” Цар му рече: „Колико ћу те пута заклињати да ми говориш само истину у име Господње?” Тада он рече: „Видех сав народ Израиљев разасут по брдима као овце које немају пастира. Господ рече: ‘Они немају господара, нека се свако врати кући у миру.’” На то рече цар Израиљев Јосафату: „Зар ти нисам рекао да ми неће прорећи добро него зло?” Михеја настави: „Сада чујте реч Господњу. Видех Господа како седи на престолу свом, а сва војска небеска стајала му је с десне и с леве стране. И Господ рече: ‘Ко ће завести цара Израиљевог Ахава да зарати и да падне пред Рамотом Галадским?’ Тада један предложи ово, а други оно. Најзад изађе један дух, стаде пред Господа и рече: ‘Ја ћу га завести.’ Господ упита: ‘Како?’ Овај одговори: ‘Отићи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових.’ Господ тада рече: ‘Завешћеш га и успећеш. Иди, учини тако.’ Тако је, ето, Господ ставио лажљив дух у уста тих пророка твојих. Господ ти је зло наговестио.” Тада приђе Хананин син Седекија и удари Михеју по образу говорећи: „Којим путем је дух Господњи отишао из мене да би говорио с тобом?” Михеја му одговори: „Ето, видећеш оног дана кад се будеш сакривао из собе у собу.” Тада цар Израиљев рече: „Ухватите Михеју и одведите га заповеднику града Амону и његовом сину Јоасу. Кажите им да овако говори цар: ‘Баците овог у тамницу. Дајте му помало хлеба и мало воде док се срећно не вратим.’” Михеја одговори: „Ако се срећно вратиш, онда није Господ преко мене говорио.” Затим додаде: „Чујте ово сви народи!” Потом цар Израиљев пође с царем Јудиним Јосафатом на Рамот Галадски. Тада рече цар Израиљев Јосафату: „Ја ћу се преобући и тако поћи у бој, а ти остани у својој одећи.” Онда се пресвуче цар Израиљев и пођоше у бој. Цар арамејски је био наредио заповедницима кола својих говорећи: „Немојте ударати ни малог ни великог, него само цара Израиљевог!” Кад из кола видеше Јосафата, рекоше: „То је цар Израиљев!”, па појурише за њим. Тада Јосафат повика и Господ му поможе и одврати их Бог од њега. Кад заповедници кола видеше да то није цар Израиљев, одступише од њега. Један војник одапе лук насумице и погоди цара Израиљевог где се спаја оклоп. Тада он рече свом везиру: „Заокрени и извези ме из боја јер сам рањен.” Бој је бивао све жешћи тог дана. Цар Израиљев је стајао усправно у колима својим наспрам Арамејаца до вечери. Умро је по сунчевом заласку.

2. Knjiga dnevnika 18:1-34 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Када је Јосафат стекао велико богатство и част, ороди се с Ахавом, царем Израела, а после неколико година оде да посети Ахава у Самарији. За њега и његову пратњу Ахав закла много ситне стоке и говеда, па га је наговарао да нападну Рамот Гилад. Ахав, цар Израела, упита Јосафата, цара Јуде: »Хоћеш ли са мном на Рамот Гилад?« Јосафат му одговори: »Ја и моја војска стојимо ти на располагању – придружићемо ти се у том рату.« Али Јосафат рече израелском цару и ово: »Прво потражи савет од ГОСПОДА.« Стога израелски цар окупи пророке, њих четири стотине, и упита их: »Да ли да идем у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?« »Иди« одговорише они, »јер Бог ће га предати у цареве руке.« А Јосафат упита: »Зар овде нема још неки ГОСПОДЊИ пророк, да и њега упитамо?« Израелски цар одговори Јосафату: »Има још један човек, Михеј син Јимлин, преко кога можемо да питамо ГОСПОДА. Али ја га мрзим јер ми никад не пророкује ништа добро, него само зло.« Јосафат на то рече: »Нека цар не говори тако.« Тада израелски цар позва једног свог евнуха и рече: »Одмах доведи Михеја сина Јимлиног.« Обучени у своје царске одоре, цар Израела и Јосафат, цар Јуде, седели су на својим престолима на гумну пред улазом самаријске капије, а сви пророци су пророковали пред њима. Цидкија син Кенаанин направио је гвоздене рогове и рекао: »Овако каже ГОСПОД: ‚Овим ћеш пробадати Арамејце све док не буду докрајчени.‘« Тако су пророковали и сви други пророци и говорили: »Нападни Рамот Гилад и успећеш, јер ГОСПОД ће га предати у цареве руке.« А гласник који је отишао да позове Михеја рече му: »Ено сви пророци као један проричу цару успех. Нека се твоја реч сложи с њиховом, зато говори повољно.« Али Михеј рече: »Тако ми ГОСПОДА живога, говорићу само оно што каже мој Бог.« Када је стигао цару, цар га упита: »Михеје, да ли да идемо у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?« »Нападни и успећеш,« одговори Михеј, »јер биће ти предат у руке.« Цар му рече: »Колико пута треба да тражим од тебе да се закунеш да ћеш ми говорити само истину у ГОСПОДЊЕ име?« Тада Михеј одговори: »Видех сав Израел раштркан по брдима као овце без пастира, а ГОСПОД рече: »‚Овај народ нема господара. Нека се свако врати кући у миру.‘« Тада израелски цар рече Јосафату: »Нисам ли ти рекао да никад не пророкује ништа добро о мени, већ само зло?« Михеј рече: »Пошто је тако, чуј реч ГОСПОДЊУ. Видео сам ГОСПОДА како седи на свом престолу, а сва небеска војска стоји му са десне и леве стране. »ГОСПОД рече: ‚Ко ће да намами Ахава, цара Израела, да нападне Рамот Гилад и да тамо погине?‘ »Једни предложише ово, други оно, док на крају не дође један дух, стаде пред ГОСПОДА и рече: ‚Ја ћу га намамити.‘ »‚Чиме?‘ упита ГОСПОД. »‚Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка‘, рече онај. »‚Успећеш да га намамиш,‘ рече ГОСПОД. ‚Иди и учини то‘. »Тако је сада ГОСПОД ставио лажљивог духа у уста ових твојих пророка. ГОСПОД ти је одредио несрећу.« Тада приђе Цидкија син Кенаанин и ошамари Михеја. »Којим путем је ГОСПОДЊИ дух отишао од мене да би говорио теби?« упита он. А Михеј одговори: »Видећеш оног дана када будеш ишао да се сакријеш у задњој одаји.« Тада израелски цар рече: »Ухватите Михеја и одведите га заповеднику града Амону и мом сину Јоашу, па реците: ‚Овако каже цар: »Баците овога у тамницу и не дајте му ништа осим хлеба и воде док се ја не вратим жив и здрав.«‘« Михеј рече: »Ако се ти икада вратиш жив и здрав, ГОСПОД није говорио кроз мене.« Онда додаде: »Упамти моје речи, сав народе!« Цар Израела и Јосафат, цар Јуде, кренуше на Рамот Гилад. »Ући ћу у бој прерушен«, рече израелски цар Јосафату, »али ти носи своју царску одору.« Тако се израелски цар преруши и оде у бој. А арамејски цар је био заповедио својим заповедницима борних кола: »Не нападајте никог, ни малог ни великог, већ само израелског цара.« Када су заповедници борних кола видели Јосафата, рекоше: »Ово мора да је израелски цар.« Зато кренуше према њему, да га нападну. Али Јосафат завапи и ГОСПОД му поможе. Бог их одвуче од њега, јер кад су заповедници борних кола видели да он није израелски цар, престадоше да га гоне. А један војник насумице одапе стрелу и погоди израелског цара између плоча оклопа. На то цар рече возачу: »Окрени кола и изведи ме из бојних редова. Рањен сам.« Док је битка беснела целог тог дана, израелски цар је стајао подупрт у колима, окренут ка Арамејцима. Али, када је сунце било на заласку, он умре.

2. Knjiga dnevnika 18:1-34 Novi srpski prevod (NSPL)

Josafat je bio veoma bogat i slavan pa je postao Ahavov zet. Posle nekoliko godina otišao je Ahavu u Samariju, a ovaj je za njega i njegove ljude zaklao mnogo ovaca i goveda. Onda ga je nagovarao da krene i napadne Ramot galadski. I upita izrailjski car Ahav judejskog cara Josafata: „Hoćeš li poći sa mnom na Ramot galadski?“ A on mu odgovori: „Što sam ja, to si ti; moj je narod kao tvoj narod. Krenućemo s tobom u rat.“ Josafat reče caru izrailjskom: „Zatraži prvo Gospodnji savet.“ Car izrailjski okupi četiri stotine proroka i reče im: „Da li da pođemo u rat protiv Ramota galadskog ili da se okanemo toga?“ Oni mu odgovoriše: „Pođi, jer će ga Bog predati u careve ruke!“ Josafat upita: „Ima li ovde još neki prorok Gospodnji da ga pitamo?“ Car izrailjski reče Josafatu: „Postoji još jedan čovek preko koga možemo da pitamo Gospoda, ali ja ga mrzim, jer mi ne prorokuje dobro nego uvek samo zlo. To je Miheja, sin Jemlin.“ A Josafat reče: „Neka car ne govori tako.“ Tada car izrailjski dozva jednog dvoranina i reče: „Brzo dovedi Miheju, sina Jemlinog!“ Car izrailjski i Josafat, car Judin, obučeni u svoje odore, sedeli su svaki na svome prestolu kod gumna na ulazu samarijske kapije, dok su svi proroci prorokovali pred njima. Sedekija, sin Hananin, načini sebi gvozdene rogove i reče: „Govori Gospod: ’Ovim ćeš bosti Aramejce, dok ih ne dokrajčiš!’“ Svi proroci su ovako prorokovali, govoreći: „Idi na Ramot galadski i imaćeš uspeha, jer će ga Gospod dati u careve ruke!“ Glasnik koji je otišao da pozove Miheju, rekao mu je: „Eno, proroci jednodušno prorokuju što je povoljno za cara. Stoga neka i tvoje reči budu kao njihove; govori caru ono što je povoljno za njega.“ Miheja odgovori: „Živoga mi Gospoda, govoriću ono što mi moj Bog bude rekao!“ Kad je došao k caru, car mu reče: „Miheja, da li da idemo u Ramot galadski da ratujemo protiv njega, ili da se okanem toga?“ A on mu odgovori: „Idite, imaćete uspeha i daće vam se u vaše ruke.“ Car mu reče: „Dokle ću te zaklinjati da mi kažeš samo istinu u ime Gospodnje?“ Miheja reče: „Vidim sav Izrailj raštrkan po gorama, kao stado bez pastira. Gospod reče: ’Oni nemaju gospodara; neka se svako vrati kući u miru.’“ Tada car izrailjski reče Josafatu: „Nisam li ti rekao da mi neće prorokovati ništa dobro, nego samo zlo?“ Ali Miheja reče: „Zato čujte reč Gospodnju! Video sam Gospoda kako sedi na svome prestolu, a sva je nebeska vojska stajala s njegove desne i leve strane Gospod reče: ’Ko će zavesti Ahava, cara izrailjskog, da pođe na Ramot galadski?’ Jedan je rekao ovako, a drugi onako. Jedan duh izađe, stade pred Gospoda i reče: ’Ja ću ga zavesti.’ Gospod ga upita: ’Kako?’ On reče: ’Izaći ću i biću lažljiv duh u ustima svih njegovih proroka.’ Gospod reče: ’Uspećeš da ga zavedeš; idi i učini tako.’ Gospod je, dakle, stavio lažljivog duha u usta ovih proroka; a Gospod ti objavljuje propast.“ Tada Sedekija, sin Hananin, priđe, udari Miheju po obrazu i reče: „Zar je Duh Gospodnji otišao od mene da bi govorio tebi?“ Miheja reče: „Videćeš onoga dana kada budeš išao iz sobe u sobu da se sakriješ.“ Car izrailjski reče: „Uzmite Miheju i predajte ga Amonu, upravitelju grada, i Joasu, carevom sinu. Recite: ’Govori car: Bacite ovoga u tamnicu, i hranite ga s malo hleba i vode, dok se ne vratim u miru.’“ A Miheja mu reče: „Ako se zaista vratiš u miru, onda Gospod nije govorio preko mene.“ I još reče: „Čujte, svi narodi!“ Tako car izrailjski i Josafat, car Judin, krenu na Ramot galadski. Car izrailjski reče Josafatu: „Prerušiću se i poći u bitku, a ti obuci svoju odoru.“ Car izrailjski se preruši i odu u bitku. A car aramejski zapovedi zapovednicima svojih bojnih kola: „Ne upuštajte se u boj ni s velikim ni s malim, već samo s carem izrailjskim.“ Kad su zapovednici bojnih kola videli Josafata, mislili su: „To je car izrailjski.“ Tada su se okrenuli i oborili se na njega. Ali Josafat povika, a Gospod mu je pomogao tako što ih je odbio od njega. Kad su zapovednici bojnih kola videli da to nije car izrailjski, okrenuli su se od njega. Međutim, neko nasumce odape luk i ustreli cara izrailjskog između sastava njegovog oklopa. On reče svome vozaču: „Okreni kola i izvedi me iz bitke, jer sam ranjen.“ Ljuta se bitka vodila celog tog dana, ali se izrailjski car držao na nogama u bojnim kolima naspram Aramejaca. Umro je kada je sunce zašlo.

2. Knjiga dnevnika 18:1-34 Нови српски превод (NSP)

Јосафат је био веома богат и славан па је постао Ахавов зет. После неколико година отишао је Ахаву у Самарију, а овај је за њега и његове људе заклао много оваца и говеда. Онда га је наговарао да крене и нападне Рамот галадски. И упита израиљски цар Ахав јудејског цара Јосафата: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“ А он му одговори: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ. Кренућемо с тобом у рат.“ Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“ Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођемо у рат против Рамота галадског или да се оканемо тога?“ Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Бог предати у цареве руке!“ Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“ Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује добро него увек само зло. То је Михеја, син Јемлин.“ А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“ Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“ Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“ Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“ Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми мој Бог буде рекао!“ Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја, да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“ А он му одговори: „Идите, имаћете успеха и даће вам се у ваше руке.“ Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“ Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“ Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“ Али Михеја рече: „Зато чујте реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране Господ рече: ’Ко ће завести Ахава, цара израиљског, да пође на Рамот галадски?’ Један је рекао овако, а други онако. Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’ Господ га упита: ’Како?’ Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’ Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’ Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“ Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“ Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“ Цар израиљски рече: „Узмите Михеју и предајте га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. Реците: ’Говори цар: Баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде, док се не вратим у миру.’“ А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“ Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оду у битку. А цар арамејски заповеди заповедницима својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“ Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика, а Господ му је помогао тако што их је одбио од њега. Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега. Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ Љута се битка водила целог тог дана, али се израиљски цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Умро је када је сунце зашло.

2. Knjiga dnevnika 18:1-34 Sveta Biblija (SRP1865)

I Josafat imajuæi veliko blago i slavu oprijatelji se s Ahavom. I poslije nekoliko godina otide k Ahavu u Samariju; i nakla mu Ahav mnogo ovaca i volova i narodu koji bijaše s njim, i nagovaraše ga da poðe na Ramot Galadski. I reèe Ahav car Izrailjev Josafatu caru Judinu: hoæeš li iæi sa mnom na Ramot Galadski? A on reèe: ja kao ti, narod moj kao tvoj narod; hoæemo s tobom na vojsku. Još reèe Josafat caru Izrailjevu: pitaj danas šta æe Gospod reæi. Tada sazva car Izrailjev proroke svoje, èetiri stotine ljudi, i reèe im: hoæemo li iæi na vojsku na Ramot Galadski, ili æu se okaniti? A oni rekoše: idi, jer æe ga Gospod dati u ruke caru. A Josafat reèe: ima li tu još koji prorok Gospodnji da ga pitamo? A car reèe Josafatu: ima još jedan èovjek preko kojega bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne prorièe dobra nego svagda zlo; to je Miheja sin Jemlin. A Josafat reèe: neka car ne govori tako. Tada car Izrailjev dozva jednoga dvoranina, i reèe mu: brže dovedi Miheju sina Jemlina. A car Izrailjev i Josafat car Judin sjeðahu svaki na svom prijestolu obuèeni u carske haljine, sjeðahu na poljani kod vrata Samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima. I Sedekija sin Hananin naèini sebi gvozdene rogove, i reèe: ovako veli Gospod: ovijem æeš biti Sirce dokle ih ne istrijebiš. Tako i svi proroci prorokovahu govoreæi: idi na Ramot Galadski, i biæeš sreæan, jer æe ga Gospod predati caru u ruke. A poslanik koji otide da dozove Miheju reèe mu govoreæi: evo proroci prorièu svi jednijem glasom dobro caru; neka i tvoja rijeè bude kao njihova, i govori dobro. A Miheja reèe: tako da je živ Gospod, govoriæu ono što reèe Bog moj. I kad doðe k caru, reèe mu car: Miheja! hoæemo li iæi na vojsku na Ramot Galadski, ili æu se okaniti? A on reèe: idite, biæete sreæni, i daæe vam se u ruke. A car mu reèe: koliko æu te puta zaklinjati da mi ne govoriš nego istinu u ime Gospodnje? Tada reèe: vidio sam sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira, jer reèe Gospod: ovi nemaju gospodara, neka se vrate svak svojoj kuæi s mirom. Tada reèe car Izrailjev Josafatu: nijesam li ti rekao da mi neæe prorokovati dobra nego zlo? A Miheja reèe: zato èujte rijeè Gospodnju: vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu svom, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s lijeve strane; I Gospod reèe: ko æe prevariti Ahava cara Izrailjeva da otide i padne kod Ramota Galadskoga? Još reèe: jedan reèe ovo a drugi ono. Tada izide jedan duh, i stavši pred Gospoda reèe: ja æu ga prevariti. A Gospod mu reèe: kako? Odgovori: iziæi æu, i biæu lažljiv duh u ustima svijeh proroka njegovijeh. A Gospod mu reèe: prevariæeš ga i nadvladaæeš, idi i uèini tako. Zato sada eto, Gospod je metnuo lažljiv duh u usta tijem prorocima tvojim; a Gospod je izrekao zlo po te. Tada pristupi Sedekija sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govoreæi: kojim je putem otišao duh Gospodnji od mene da govori s tobom? A Miheja mu reèe: eto, vidjeæeš u onaj dan kad otideš u najtajniju klijet da se sakriješ. Tada car Izrailjev reèe: uhvatite Miheju, i odvedite ga k Amonu zapovjedniku gradskom i k Joasu sinu carevu. I recite im: ovako veli car: metnite ovoga u tamnicu, a dajite mu po malo hljeba i po malo vode dokle se ne vratim u miru. A Miheja reèe: ako se vratiš u miru, nije Gospod govorio preko mene. Još reèe: èujte svi narodi. I otide car Izrailjev s Josafatom carem Judinijem na Ramot Galadski. I reèe car Izrailjev Josafatu: ja æu se preobuæi kad poðem u boj, a ti obuci svoje odijelo. I preobuèe se car Izrailjev, i otidoše u boj. A car Sirski zapovjedi vojvodama od kola svojih govoreæi: ne udarajte ni na maloga ni na velikoga nego na samoga cara Izrailjeva. A kad vojvode od kola vidješe Josafata, rekoše: to je car Izrailjev. I okrenuše se na nj da udare. Ali Josafat povika, i Gospod mu pomože, i odvrati ih Bog od njega. Jer vidjevši vojvode od kola da nije car Izrailjev, otstupiše od njega. A jedan zastrijeli iz luka nagonom i ustrijeli cara Izrailjeva gdje spuèa oklop. A on reèe svojemu vozaèu: savij rukom svojom i izvezi me iz boja, jer sam ranjen. I boj bi žestok onoga dana, a car Izrailjev zaosta na kolima svojim prema Sircima do veèera, i umrije o sunèanom zahodu.