Песма над песмама 2:4-12

Он ме је увео у кућу вина и застор на мени је љубав његова. Он ме крепи колачима грожђаним, и јабукама ме освежује јер сам болесна од љубави. Његова лева рука ми је под главом, а десном ме грли. Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите, не будите љубав моју док то не пожели. Глас мог драгог! Ево га, долази, преко брегова скаче, преко брда поскакује! Драги је мој као срна или као јеленче. Ево га, стоји иза нашег зида, он гледа кроз прозор и вири кроз решетку! Проговори драги мој и рече ми: „Устани, драга моја, лепотице моја, и дођи! Гле, зима прође, кише престаше и одоше! Цвеће се из земље појављује, дође време певању и глас грличин чује се у нашем крају.