Римљанима 6:1-13

Шта ћемо, дакле, речи? Да останемо и даље у греху да би се благодат умножила? Далеко од тога. Како ћемо ми који смо умрли греху и даље у њему живети? Или не знате да смо сви ми који смо крштени у Христа Исуса, у његову смрт крштени? Тако смо ми крштењем у смрт заједно с њим сахрањени да бисмо, као што је Христос васкрснут из мртвих очевом славом, и ми на исти начин живели новим животом. Јер кад смо срасли са сликом његове смрти, онда ћемо срасти и са сликом његовог васкрсења. То знамо да је наш стари човек распет с њим, да би грешно тело било обеснажено, да ми више не робујемо греху. Јер ко је умро – опростио се греха. Ако смо пак умрли с Христом, верујемо да ћемо и живети с њим, знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире; смрт не господари више над њим. Што је, наиме, умро – умро је греху једном засвагда, а што живи – Богу живи. Тако исто и ви о себи мислите да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу. Стога, нека не царује грех у вашем смртном телу – да слушате његове пожуде, и не дајте своје удове греху за оружје неправедности, него предајте Богу себе, као живе из мртвих, а своје удове Богу за оружје праведности.