Псалми 104:19-35

Месец је створен да означује времена, сунце зна залазак свој. Разастреш таму и бива ноћ и тада излазе све животиње шумске. Лавићи ричу за пленом и од Бога храну траже. Повлаче се кад сунце изађе и лежу у скровишта своја. Тада човек излази на посао свој и на рад свој до вечери. Како су бројна дела твоја, Господе, све си мудро створио! Пуна је земља створења твојих! То море је велико и широко, у њему врве безбројне животиње, ситне и крупне. Тамо лађе плове, неман коју си створио да се по њему игра. Све тебе чека да их на време нахраниш. Кад им даш, примају, кад отвориш руку своју, насите се добрима. Кад сакријеш лице своје, они се растуже. Кад им дух узмеш, угину и у прах се враћају. Кад дах свој пошаљеш, они настају и тако обнављаш лице земљи. Нека довека буде слава Господња, нека се весели Господ у делима својим! Кад погледа земљу, она се тресе, кад дотакне брегове, они се задиме. Док сам жив, певаћу Господу, свираћу Богу нашем док постојим. Нека му мисао моја угодна буде, а ја ћу се радовати у Господу! Нека зликовци нестану са земље и злочинаца не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!