Филипљанима 2:1-11

Ако, дакле, има какве утехе у Христу, ако имам каквог љубазног охрабрења, ако има какве духовне заједнице, ако има каквог унутрашњег саосећања и самилости, испуните моју радост – па исто мислите имајући исту љубав, духовно повезани, мислима усмереним на једно. Не чините ништа из надметања или из сујетног частољубља, него у понизности сматрајте један другога већим од себе, не гледајте свако само на своје, него свако нека гледа на оно што се других тиче. Имајте у себи исту мисао коју Христос Исус има; он, који је у обличју Божјем, није сматрао као нешто приграбљено то што је једнак Богу, него је лишио самога себе кад је узео обличје слуге и постао сличан људима. И нашавши се у лику као човек, он је унизио самога себе и постао послушан до смрти, до смрти на крсту. Зато га је и Бог преузвисио и даровао му име које је над сваким именом, да се у име Исусово приклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом, и да сваки језик исповеди да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Филипљанима 2:1-11