Филипљанима 1:1-20

Павле и Тимотеј, служитељи Христа Исуса, свима светима у Христу Исусу, који су у Филипима, с епископима и ђаконима: Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. Захваљујем свом Богу кад год вас се сетим, свагда у свакој својој молитви молећи се за све вас с радошћу, због вашег учешћа у проповедању јеванђеља од првога дана до сада, уздајући се баш у то да ће онај који је започео добро дело у вама довршити то до дана Христа Исуса. А и право је да ово мислим за све вас зато што вас имам у срцу, све вас који учествујете са мном у благодати – како у мојим оковима, тако и у одбрани и утврђивању јеванђеља. Јер Бог ми је сведок како чезнем за свима вама с љубављу Христа Исуса. И то молим од Бога да ваша љубав све више и више обилује у познању и сваком осећању, да можете испитивати шта је боље да бисте за дан Христов били чисти и без спотицања, испуњени плодом праведности, који се Христом стиче, на славу и хвалу Божју. А хоћу да знате, браћо, да је ово што се са мном догађа учинило да јеванђеље напредује, тако да је свој царској стражи и свима осталима постало јасно да ја носим окове за Христа, те већина браће у Господу, добивши поуздање од мојих окова, све више се усуђује да без страха говори реч Божју. Једни, додуше, проповедају Христа из зависти и надметања, а други од добре воље, једни из љубави знајући да лежим у оковима за одбрану јеванђеља, а други објављују Христа из нечасног частољубља, не с чистом намером, мислећи да ће нанети невољу мојим оковима. Шта онда? Само кад се на сваки начин, било под изговором, било уистину, Христос објављује. И за то се радујем. А и радоваћу се, јер знам да ће ми ово вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа испасти на спасење, сходно мом чврстом очекивању и надању да се ни у чему нећу постидети, него да ће се као свагда, тако и сад, Христос сасвим слободно прославити на мом телу – било животом, било смрћу.