Лука 7:20-50

Кад су пак ови људи дошли к њему, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао к теби и пита: ‘Јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?’” У тај час је исцелио многе људе од болести, мука и злих духова и многим слепима даровао вид. Њима пак одговори: „Идите, јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи поново гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда јеванђеље; и блажен је који се не саблазни о мене.” А кад су Јованови посланици отишли, поче Исус да говори народу о Јовану: „Шта сте изашли у пустињу да видите? Трску коју ветар љуља? Него шта сте изишли да видите? Човека обучена у меке хаљине? Гле, који носе сјајне хаљине и живе у раскоши – на краљевским дворовима су. Или шта сте изашли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка. То је онај за кога је написано: ‘Гле, шаљем свога весника пред лице твоје, који ће припремити твој пут пред тобом.’ Кажем вам, међу рођенима од жена нико није већи од Јована; а најмањи у царству Божјем већи је од њега.” И сав народ који је чуо, па и цариници признаше праведност Божју, те се крстише Јовановим крштењем. А фарисеји и законици одбацише оно што је Бог хтео да учини с њима и не примише његово крштење. „С ким ћу, дакле, упоредити људе овог нараштаја? И на кога личе? Они су као деца која седе на тргу и довикују једни другима: ‘Свирали смо вам и нисте играли, кукали смо и нисте плакали.’ Дошао је, наиме, Јован Крститељ; није јео хлеба, нити је пио вина, и кажете: ‘Демон је у њему.’ Дошао је Син човечји који једе и пије, па кажете: ‘Гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.’” И оправдаше мудрост сва деца њезина. Један од фарисеја молио га је да једе с њим; и ушавши у фарисејеву кућу, седе за трпезу. И, гле, једна жена, која је била грешница у граду, сазна да је он у фарисејевој кући за трпезом, донесе алавастарски суд с миром, те стаде подно код његових ногу плачући, па поче сузама квасити његове ноге и својом косом отираше и љубише његове ноге, и помазаше их миром. Видевши пак фарисеј, који га је позвао, рече у себи: „Да је он пророк, знао би ко је и каква је жена која га дотиче, да је грешница.” Исус му одговори и рече: „Симоне, имам да ти кажем нешто.” А он: „Учитељу, кажи.” Рече: „Двојица су били дужни једном зајмодавцу; један је дуговао пет стотина динара, а други педесет. Како нису имали да врате, опрости обојици. Који ће га, дакле, од њих више љубити?” Симон одговори: „Мислим онај коме је више поклонио.” А он му рече: „Право си просудио.” И окрену се жени, те рече Симону: „Видиш ли ову жену? Ушао сам у твоју кућу, ниси ми дао воде за ноге, а она је сузама облила моје ноге и својом косом отрла. Пољубац ми ниси дао, а она, откако сам ушао није престала да ми љуби ноге. Ниси ми помазао главу уљем, а она је миром помазала моје ноге. Стога ти кажем, опроштени су јој многи греси јер је имала много љубави. Коме се мало прашта, мало љуби.” А њој рече: „Опроштени су ти греси.” Они пак који беху заједно за трпезом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај што и грехе опрашта?” А жени рече: „Вера твоја спасла те је; иди с миром.”