Постање 49:11-33

Магарца свога везује за чокот, магаре своје за лозу. У вину пере одећу своју и огртач у соку од грожђа. Од вина су му очи тамне, од млека су му зуби бели. Завулон ће живети уз обалу морску, уз пристаниште баркама, простираће се до Сидона. Исахар је као кошчати магарац који лежи у штали. Види да је одмор пријатан, а земља добра. Леђа своја ће под терет подметнути и данак ће прихватити. Дан ће судити своме народу, једно од племена Израиљевих. Нека буде као змија на путу, као гуја на стази, која угриза коња за глежањ, и коњаник најзад пада. Господе, уздам се у твоју помоћ! Гада ће разбојници пљачкати, пљачком ће их пратити. Асир спрема одличну храну, посластице царевима. Нефталим је кошута витка, говориће лепе речи. Јосиф је стабло родно стабло родно крај извора, гране му се преко зида шире. Иако су га огорчили и стрелом гађали, стрелци га прогонили, оста чврст лук његов и мишице му ојачаше рукама Силног Јаковљевог, пастира и стене Израиљеве. Бог оца твога помагаће ти. Свемогући ће те благословити, благословима са небеса, благословима доњих вода, благословима дојки и утроба. Благослови оца твога надвисују благослове гора вечних. Нека буду на глави Јосифовој, на темену изабраног између браће његове. Венијамин је вук грабљиви, јутром једе ловину, вечером дели плен.” То су свих дванаест племена израиљских и то им је отац рекао када их је благосиљао. Свако је добио свој благослов. После тога им заповеди говорећи: „Ја ћу се придружити својим прецима. Сахраните ме код отаца мојих, у пећину која је у пољу Ефрона Хетејина. У пећину која је у пољу макпелском, наспрам Мамрије, у земљи хананској, коју купи Авраам с пољем од Ефрона Хетејина, да има гроб. Онде су сахранили Авраама и Саару, жену његову, онде су сахрањени Исак и Ревека, онде сам ја сахранио Лију. Поље и пећина на њему купљени су од Хетеја.” Кад Јаков изрече заповести синовима својим, подиже ноге на постељу и умре и придружи се прецима својим.