Дела апостолска 8:1-25

А Савле је одобравао његово убиство. Онога дана наста и велико гоњење цркве у Јерусалиму; сем апостола, сви су били расејани по крајевима Јудеје и Самарије. А побожни људи сахранише Стефана и учинише велики плач над њим. Савле је пак пустошио цркву, улазећи у куће одвлачио је људе и жене и предавао их у тамницу. Расејани, међутим, пролажаху свуда и проповедаху реч Божју. Тако Филип дође у главни град Самарије и проповедаше им Христа. И народ је једнодушно пазио на Филипове речи, слушајући и гледајући чудне знаке које је чинио. Јер из многих који су имали нечисте духове ови излажаху с великом виком; чак многи узети и хроми беху исцељени. И наста велика радост у оном граду. У том граду се одраније налазио један човек по имену Симон, који је врачао и доводио у чудо самарићански народ, говорећи за себе да је он нешто велико. Овога слушаху сви, од малог до великог, говорећи: „Овај човек је сила Божја, за коју се каже да је велика.” А слушали су га зато што их је дуже време задивљавао врачањем. Кад пак повероваше Филипу, који је проповедао јеванђеље о царству Божјем и о имену Исуса Христа, крштаваху се људи и жене. Чак и сам Симон поверова и би крштен, па оста уз Филипа; гледајући чудне знаке и велика чуда која су се догађала, беше ван себе. Апостоли који су били у Јерусалиму, чувши да је Самарија примила реч Божју, послаше им Петра и Јована, који сиђоше и помолише се Богу за њих да приме Духа Светога. Наиме, још ни на једног од њих не беше сишао, него су били само крштени у име Господа Исуса. Тада ставише руке на њих, те примаху Духа Светога. Кад пак Симон виде да се полагањем апостолских руку додељује Дух, донесе им новаца говорећи: „Дајте и мени ту власт да прими Духа Светога свако на кога положим руке.” На то му Петар рече: „Твој новац нека иде с тобом заједно у пропаст зато што си смислио да новцем стекнеш дар Божји. Нема за тебе дела и удела у овој ствари јер твоје срце није право пред Богом. Обрати се онда од ове своје злоће и помоли се Господу не би ли ти била опроштена помисао твога срца; видим да си у горком отрову и у оковима неправде.” Симон пак у одговору рече: „Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од онога што сте рекли.” Они пак, пошто су посведочили и казали реч Господњу, вратише се у Јерусалим проповедајући јеванђеље многим самарићанским селима.