Дела апостолска 2:14-28

А Петар стаде с Једанаесторицом, подиже свој глас и рече им: „Јудејци и ви сви што живите у Јерусалиму, ово знајте и слушајте моје речи. Нису ови људи пијани – како ви мислите – јер је тек трећи час дана, него је ту реч о ономе што је рекао пророк Јоил: ‘У последње дане, говори Бог, излићу од свога Духа на све људе, па ће ваши синови и ваше кћери пророковати и ваши младићи ће гледати виђења, а ваши старци ће снивати снове; па и на своје слуге и своје слушкиње излићу од свога Духа у оне дане, и пророковаће. Чинићу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи, крв и огањ, и пушење дима. Сунце ће се претворити у таму и Месец у крв – пре но што дође велики и славни Дан Господњи. И биће спасен свако ко призове име Господње.’ Људи Израиљци, чујте ове речи: Бог је у вашој средини потврдио Исуса Назарећанина силама, чудима и знацима што је Бог преко њега учинио међу вама, као што сами знате, њега сте ви, пошто је предан по одређеној вољи и промислу Божјем, преко руку безаконика приковали на крст и убили, али га Бог ослободи смртних болова и подиже га, јер није било могућно да га смрт држи. Давид, наиме, говори за њега: ‘Стално сам гледао Господа пред собом, јер ми је с десне стране – да се не пољуљам. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, чак ће и тело моје почивати у нади, јер моју душу нећеш оставити у царству смрти, нити ћеш дозволити да светац твој иструне. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весељем пред лицем својим.’