Matej 8:18-34

A kad vide Isus mnogo naroda oko sebe, zapovedi učenicima svojim da idu na one strane. I pristupivši jedan književnik reče Mu: Učitelju! Ja idem za Tobom kud god Ti pođeš. Reče njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti. A drugi od učenika Njegovih reče Mu: Gospode! Dopusti mi najpre da idem da ukopam oca svog. A Isus reče njemu: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace. I kad uđe u lađu, za Njim uđoše učenici Njegovi. I gle, oluja velika postade na moru da se lađa pokri valovima; a On spavaše. I prikučivši se učenici Njegovi probudiše Ga govoreći: Gospode! Izbavi nas, izgibosmo. I reče im: Zašto ste strašljivi, maloverni? Tada ustavši zapreti vetrovima i moru, i postade tišina velika. A ljudi čudiše se govoreći: Ko je Ovaj da Ga slušaju i vetrovi i more? A kad dođe na one strane u zemlju gergesinsku, sretoše Ga dva besna, koji izlaze iz grobova, tako zla da ne mogaše niko proći putem onim. I gle, povikaše: Šta je Tebi do nas, Isuse, Sine Božji? Zar si došao amo pre vremena da mučiš nas? A daleko od njih pasaše veliko krdo svinja. I đavoli moljahu Ga govoreći: Ako nas izgoniš, pošlji nas da idemo u krdo svinja. I reče im: Idite. I oni izišavši otidoše u svinje. I gle, navali svo krdo s brega u more, i potopiše se u vodi. A svinjari pobegoše; i došavši u grad kazaše sve, i za besne. I gle, sav grad iziđe na susret Isusu; i videvši Ga moliše da bi otišao iz njihovog kraja.