Matej 14:18-36

A On reče: Donesite mi ih ovamo. I zapovedi narodu da posedaju po travi; pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade učenicima svojim, a učenici narodu. I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče dvanaest kotarica punih. A onih što su jeli beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece. I odmah natera Isus učenike svoje da uđu u lađu i napred da idu na one strane dok On otpusti narod. I odstupivši narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uveče beše onde sam. A lađa beše nasred mora u nevolji od valova, jer beše protivan vetar. A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus idući po moru. I videvši Ga učenici po moru gde ide, poplašiše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše. A Isus odmah reče im govoreći: Ne bojte se; ja sam, ne plašite se. A Petar odgovarajući reče: Gospode! Ako si Ti, reci mi da dođem k Tebi po vodi. A On reče: Hodi. I izišavši iz lađe Petar iđaše po vodi da dođe k Isusu. No videći vetar veliki uplaši se, i počevši se topiti, povika govoreći: Gospode, pomagaj! I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i reče mu: Maloverni! Zašto se posumnja? I kad uđoše u lađu, presta vetar. A koji behu u lađi pristupiše i pokloniše Mu se govoreći: Vaistinu Ti si Sin Božji. I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku. I poznavši Ga ljudi iz onog mesta, poslaše po svoj onoj okolini, i donesoše k Njemu sve bolesnike. I moljahu Ga da se samo dotaknu skuta od Njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.