3. Mojsijeva 2:2-16

I neka je donese sinovima Aronovim sveštenicima, i neka sveštenik uzme tog brašna punu šaku i ulja i sav kad, i neka to zapali sveštenik na oltaru za spomen njen; to je žrtva ognjena na ugodni miris Gospodu. A šta ostane od tog dara, neka bude Aronu i sinovima njegovim; to je svetinja nad svetinjama između žrtava koje se pale Gospodu. Ako li hoćeš da prineseš dar pečen u peći, neka budu pogače presne od belog brašna, zamešene s uljem, ili kolači presni, namazani uljem. Ako li ti je dar pečeno šta u tavi, neka je od belog brašna bez kvasca zamešeno s uljem. Razlomi ga na delove, i polij uljem; to je dar. Ako li ti je dar gotovljen u kotliću, neka je od belog brašna s uljem. I donesi dar koji načiniš od toga Gospodu, i podaj ga svešteniku, i on će ga odneti na oltar; i uzeće sveštenik od dara spomen njegov, i zapaliće ga na oltaru; to je žrtva ognjena na ugodni miris Gospodu. A šta ostane od dara, neka bude Aronu i sinovima njegovim; to je svetinja nad svetinjama između žrtava koje se pale Gospodu. Nijedan dar koji prinosite Gospodu da ne bude s kvascem; jer ni kvasac ni med ne treba da palite na žrtvu ognjenu Gospodu. Samo u žrtvi od prvina možete prineti to Gospodu; ali na oltar ne mećite za ugodni miris. A svaki dar koji prinosiš osoli solju, i nemoj ostaviti dar svoj bez soli zaveta Boga svog; sa svakim darom svojim prinesi soli. A kad prinosiš dar od prvina Gospodu, klasove nove osuši na ognju, a šta istreš iz klasova novih prinesi na dar od prvina svojih. I polij ga uljem i kad metni na nj; to je dar. I sveštenik uzevši istrvenog žita i ulja sa svim kadom neka zapali spomen. To je žrtva ognjena Gospodu.