Dela apostolska 7:2-19

A on reče: Ljudi braćo i oci! Poslušajte. Bog slave javi se ocu našem Avraamu kad beše u Mesopotamiji, pre nego se doseli u Haran, i reče mu: Iziđi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog, i dođi u zemlju koju ću ti ja pokazati. Tada iziđe iz zemlje haldejske, i doseli se u Haran; i odande, po smrti oca njegovog, preseli ga u ovu zemlju u kojoj vi sad živite. I ne dade mu nasledstvo u njoj ni stope; i obreče mu je dati u držanje i semenu njegovom posle njega, dok on još nemaše deteta. Ali Bog reče ovako: Seme tvoje biće došljaci u zemlji tuđoj, i nateraće ga da služi, i mučiće ga četiri stotine godina. I narodu kome će služiti ja ću suditi, reče Bog; i potom će izići, i služiće meni na ovome mestu. I dade mu zavet obrezanja, i tako rodi Isaka, i obreza ga u osmi dan; i Isak Jakova, i Jakov dvanaest starešina. I starešine zaviđahu Josifu, i prodadoše ga u Misir; i Bog beše s njim. I izbavi ga od svih njegovih nevolja, i dade mu milost i premudrost pred Faraonom carem misirskim, i postavi ga poglavarom nad Misirom i nad svim domom svojim. A dođe glad na svu zemlju misirsku i hanansku i nevolja velika, i ne nalažahu hrane oci naši. A Jakov čuvši da ima pšenice u Misiru posla najpre oce naše. I kad dođoše drugi put, poznaše Josifa braća njegova, i rod Josifov posta poznat Faraonu. A Josif posla i dozva oca svog Jakova i svu rodbinu svoju, sedamdeset i pet duša. I Jakov siđe u Misir, i umre, on i očevi naši. I prenesoše ih u Sihem, i metnuše u grob koji kupi Avraam za novce od sinova Emorovih u Sihemu. I kad se približi vreme obećanja za koje se Bog zakle Avraamu, narod se narodi i umnoži u Misiru, dok nasta drugi car u Misiru, koji ne znaše Josifa. Ovaj namisli zlo za naš rod, izmuči oce naše da svoju decu bacahu da ne žive.