Песма над песмама 2:4-12

Довео ме у одају за гозбе, заставу љубави развио нада мном. Снагу ми вратите сувим грожђем, јабукама ме окрепите, јер сам од љубави слаба. Његова лева рука ми под главом, а десном ме грли. Кћери јерусалимске, заклињем вас газелама и кошутама дивљим: не будите љубав и не отржите је од сна док сама не буде хтела. Чујем драгога мога! Ево га, долази скачући по горама, поскакујући по бреговима. Мој драги је као газела, као јеленче. Ево га, стоји за нашим зидом, гледа кроз прозоре, завирује кроз решетке. Мој драги ми рече: »Устани, драгано моја, лепотице моја, и дођи. Јер, ево, зима је минула, кише су прошле и нестале. Цвеће се појављује на тлу, време певања је стигло и глас грлице се чује у нашој земљи.