Посланица Филипљанима 1:1-20

Павле и Тимотеј, слуге Христа Исуса, свим светима у Христу Исусу у Филипима, заједно с надгледницима и ђаконима: милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа. Захваљујем своме Богу кад год вас се сетим. У свакој својој молитви за вас увек се с радошћу молим због вашег удела у еванђељу од првог дана до сада, уверен у ово: Онај који је у вама започео добро дело, довршиће га до Дана Христа Исуса. И право је да тако мислим о свима вама, јер вас носим у свом срцу – све вас који, било да сам у оковима, било да браним и учвршћујем еванђеље, имате са мном удела у милости. Бог ми је сведок колико, љубављу Христа Исуса, чезнем за свима вама. И за ово се молим: да ваша љубав све више и више обилује у спознању и свакој проницљивости, да можете да просудите шта је боље и да будете чисти и беспрекорни за Дан Христов, пуни плодова праведности који долазе кроз Исуса Христа, на Божију славу и хвалу. Хоћу да знате, браћо, да је ово што ме задесило послужило напредовању еванђеља. Тако је свем преторијуму и свима осталима постало јасно да сам ја у оковима ради Христа, а већина браће у Господу, охрабрена мојим оковима, све више се усуђује да без страха говори Божију реч. Једни, додуше, проповедају Христа из зависти и надметања, а други од добре воље. Ови други из љубави, јер знају да сам овде ради одбране еванђеља, а они први објављују Христа из частољубља, неискрено, мислећи да ће мојим оковима додати још неку невољу. Па шта онда? Важно је да се на сваки начин – било из рђавих, било из добрих побуда – објављује Христос, и томе се радујем. И радоваћу се, јер знам да ће се посредством ваших молитви и уз помоћ Духа Исуса Христа то што ме снашло преокренути на моје избављење. Жељно ишчекујем и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ћу имати довољно поуздања да се и сада, као и увек, Христос прослави у мом телу, било мојим животом, било смрћу.