Еванђеље по Јовану 4:1-41

Када је Исус сазнао да су фарисеји чули да он стиче и крштава више ученика него Јован – иако сам Исус није крштавао, него његови ученици – оде из Јудеје и врати се у Галилеју. Морао је да прође кроз Самарију, па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу. Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева. Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«, јер су његови ученици били отишли у град да купе хране. А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« – пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима. »Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.« »Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода? Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?« »Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети, а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.« »Господару«, рече му жена, »дај ми те воде, да не жедним и да не морам да долазим овамо да заграбим воде.« »Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.« А жена му одговори: »Немам мужа.« »Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус. »Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.« »Господару«, рече жена, »видим да си пророк! Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.« »Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму. Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја. Али долази час – и већ је ту – када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели. Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.« А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.« »Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.« Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?« А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?« И они изађоше из града и кренуше к Исусу. А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.« Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.« Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?« Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело. Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља – зрела су за жетву. Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују. У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘ Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда.« Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.« А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана. И још многи повероваше због његових речи.