2. Мојсијева 1:8-22

А онда је на власт у Египту дошао нови цар, који није знао за Јосифа. »Ето«, рече он свом народу, »Израелци су бројнији и јачи од нас. Поступимо с њима лукаво, да се не би још више намножили и, у случају рата, пришли нашим непријатељима, борили се против нас и отишли из земље.« Зато поставише гониче робова да их тлаче тешким пословима, па Израелци за фараона изградише градове складишта Питом и Рамзес. Али, што су их Египћани више тлачили, то су се Израелци више множили и ширили, тако да су Египћани почели да их се плаше, па их немилосрдно подјармише. Загорчавали су им живот тешким пословима са малтером и циглама и свим пољским радовима и сваким другим послом на који су их немилосрдно нагонили. Египатски цар рече јеврејским бабицама које су се звале Шифра и Пуа: »Кад помажете Јеврејкама да се породе, па видите да је новорођенче мушко, убијте га, а ако је женско, пустите га да живи.« Али бабице су се бојале Бога и нису послушале египатског цара, него су остављале дечаке у животу. Зато их египатски цар позва и упита: »Зашто сте то чиниле? Зашто сте остављале дечаке у животу?« »Јеврејке нису као Египћанке«, одговорише бабице фараону. »Јаке су, па се породе пре него што бабице стигну.« Бог је био благонаклон према бабицама, па се народ намножио и постао веома јак. Пошто су се бабице бојале Бога, он им даде да и оне заснују дом. Тада фараон заповеди свем свом народу: »Свако јеврејско мушко новорођенче баците у Нил, а женско оставите у животу.«