Проповедник 9:1-5

Тако сам, размишљајући о свему овоме, закључио да су и праведан и мудар човек, и све што чине, у Божијим рукама, али да нико не зна да ли га очекује љубав или мржња. Исти усуд је за свакога, био он праведан или опак, добар или зао, чист или нечист, приносио он жртве или не приносио. Како је доброме, тако је и грешнику. Како је ономе ко се заклиње, тако је и ономе ко се боји да се закуне. У овоме је зло свега што се збива под сунцем: исти усуд је за све. Поврх тога, срце људи пуно је зла. У њима је лудост све док су живи, а потом се придружују мртвима. Ко је међу живима, има наду – живом псу је боље него мртвом лаву. Јер, живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа. За њих више нема награде, а и успомена на њих је избледела.