Дела апостолска 8:1-25
Дела апостолска 8:1-25 SB-ERV
А Савле је одобравао његово убиство. Тога дана поче велико прогањање цркве у Јерусалиму. Сви се, осим апостолâ, распршише по јудејским и самаријским крајевима. Неки побожни људи сахранише Стефана и дубоко га ожалише. А Савле је пустошио Цркву. Ишао је од куће до куће, одвлачио мушкарце и жене и предавао их у тамницу. Они који су се распршили, проповедали су Реч куд год су ишли. Тако Филип дође у један самаријски град, па им је проповедао Христа. Када га је народ чуо и видео знамења која је чинио, сви једнодушно обратише пажњу на оно што је говорио. Нечисти духови су уз силну буку излазили из многих опседнутих, а оздрављали су и многи одузети и хроми. И настаде велика радост у том граду. А у том граду се већ неко време бавио врачањем човек по имену Симон и изазивао дивљење самаријског народа. Говорио је за себе да је велик, и сви су га, од малих до великих, слушали и говорили: »Овај је Божија сила која се зове Велика.« А слушали су га, јер је већ дуго изазивао њихово дивљење својим врачањем. Али, када су поверовали Филипу, који је проповедао еванђеље о Божијем царству и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. Поверова и сâм Симон и крсти се, па остаде уз Филипа, задивљен знамењима и делима силе која је видео. Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована. Они дођоше и помолише се за њих да приме Светога Духа, који још није био сишао ни на једног од њих пошто су били крштени само у име Господа Исуса. Онда на њих положише руке, и они примише Светога Духа. Када је Симон видео да се полагањем апостолских руку даје Дух, понуди апостолима новац, говорећи: »Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.« А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем! Ти немаш ни дела ни удела у овоме, јер ти срце није исправно пред Богом. Покај се, дакле, због ове своје опакости и моли се Господу да ти опрости што си у срцу гајио такву мисао. Јер, видим да си пун горчине и окован неправдом.« Тада Симон одговори: »Ви се помолите Господу за мене да ме не снађе ништа од оног што сте рекли.« А они се, када су изнели своје сведочанство и објавили Господњу реч, вратише у Јерусалим, пошто су проповедали еванђеље у многим самаријским селима.

