Лука 5:1-13

Једном је Исус стајао крај Генисаретског језера. Народ се око њега гурао да чује реч Божију. Тада је Исус спазио две лађице које су стајале уз обалу. Рибари нису били у њима, него су испирали мреже. Ушао је у једну од њих која је припадала Симону и замолио га да отисне мало лађицу од обале. Онда је сео у лађицу и поучавао народ. Кад је престао да говори, рекао је Симону: „Отисни се на пучину, па тамо баците мреже за лов.“ Симон му одговори: „Учитељу, целу ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али кад ти кажеш, бацићу мреже.“ Када су то учинили, извукли су толико риба, да су мреже почеле да се цепају. Још су махнули и друговима у другој лађици да дођу и помогну им. Напунили су обе лађице толико да умало не потонуше. Кад то виде Симон Петар, паде на колена пред Исусом и рече: „Господе, иди од мене јер сам грешан човек!“ Страх је, наиме, обузео и њега и оне који су били са њим, због количине риба које уловише. Исто је било и са Заведејевим синовима, Јаковом и Јованом, Симоновим друговима. Исус рече Симону: „Не плаши се! Од сада ћеш ловити људе.“ Кад су извукли чамце на обалу, оставили су све и кренули за њим. Једном, док је Исус био у неком граду, дошао је један човек сав у губи. Кад је видео Исуса, пао је пред њим ничице и замолио га: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.“ Исус испружи руку и дотаче га, рекавши: „Хоћу, буди чист!“ Губа са њега нестаде истог тренутка.